NAJGORI HOROR FILMOVI 2021.GODINE

Prošla godina je bila prezasićena nastavcima i ributima, i to se odrazilo na ovu listu, na kojoj polovina filmova pripada već postojećim franšizama. Kao i obično, na listi nisu filmovi koji su loši zbog ograničenosti budžeta ili pravljeni sa ciljem da privuku ljubitelje trash estetike. Ovde ćemo videti filmove koji su imali potencijal da budu pristojni, ali zbog odluka ljudi koji su upravljali kreativnim odlukama ostali su dosadni, neinventivni ili nepotrebni. Prva polovina liste su i dalje filmovi koji će se dopasti ljubiteljima "dobrih loših filmova", ali u drugoj polovini su oni koje ne bih preporučio nikome. 

 

10. SPIRALA (SPIRAL)

ULOGE: Kris Rok, Maks Mingela
REŽIJA: Daren Lin Bausman

Ako ste neko kome je posle skoro dve decenije franšiza "Slagalica strave" i dalje interesantna, žao mi je, ali većina ljudi se umorila od istog šablona recikliranog kroz devet filmova. Čak i pokušaj da se u "Spirali" franšiza osveži stavljajući akcenat na krimi stranu priče i na zabavljačke talente Kris Roka, nije dovoljan da spase ovaj film koji uprkos svemu deluje umorno.

 

Priča počinje tako što upoznajemo problematičnog detektiva Zika Benksa (Kris Rok), koji igra po svojim pravilima, opterećen nasleđem njegovog slavnog oca koji je bio legendarni šef policije. Nakon što preuzme slučaj ubistva svog kolege, postaje očigledno da imaju posla sa još jednim plagijatorom "Testeraša".

9. NE DIŠI 2 (DON'T BREATHE 2)

ULOGE: Stiven Lang, Medlin Grejs
REŽIJA: Rodo Sajages

"Ne diši" (Don't Breathe, 2016.) bio je genijalan predstavnik post-slashera, koji je uneo svežinu u ustajali žanr. "Ne diši 2" je nastavak priče koju nije trebalo nastavljati, jer je ona odlična ideja koja pali samo jednom, Ali pošto je u poznom kapitalističkom društvu profit iznad svega, a franšiza svetinja, film koji samo naizgled ima dodirnih tačaka sa originalom nam je prodat kao nastavak. Kada bi stajao za sebe, ovo uopšte ne bi bio loš film, ali kao nastavak je potpuno nepotreban.

 

Osam godina od događaja prvog filma, slepi vojni veteran Norman (Stiven Lang) živi u predgrađu Detroita sa ćerkom Finiks (Medlin Grejs) i rotvajlerom Senkom. Nevolje počinju, baš kao i u prvom delu, kada grupa mračnih tipova sa nepoznatim motivima odluči da im provali u kuću.
 

8. VOJSKA MRTVIH (ARMY OF THE DEAD)

ULOGE: Dejv Batista, Ela Purnel, Ana de la Regera
REŽIJA: Zek Snajder

Filmovi Zek Snajdera uvek deluju kao da ih je napisao naloženi puberetlija: da, imaju neke cool momente i gomilu akcije, ali ispod šminke su prazni i naivni. Iako “Armija mrtvih” nije najgori film koji je ikada napravio (Najgori je, ako vas zanima, “Nadzirači”), dovoljno je loš da se nađe na ovoj listi.

 

Priča počinje šest godina nakon početka zombi epidemije u Las Vegasu. Grad je pod vojnom opsadom koja treba da zadrži zombije unutar zidom opasanog grada. I dok svi iščekuju nuklearni udar koji bi trebalo da reši problem širenja epidemije, grupica hraprih i odvažnih propalica će odlučiti da sprovede pljačku kazina usred teritorije zombija.
 

7. POGREŠNO SKRETANJE (WRONG TURN)

ULOGE: Šarlot Vega, Metju Modin, Adejn Bredli
REŽIJA: Majk P. Nelson

"Pogrešno skretanje" je ambiciozna ideja, pokvarena traljavim izvođenjem. Ovaj rimejk pokušava da bude subverzivan, praveći...potpuni zaokret, u odnosu na original, ali sa nedovoljno razrađenim konceptima, i sa scenarijom koji je mogao da prođe još barem jednu reviziju. Niko nije očekivao od ovog filma da bude remek delo, ali sami autori su pokušali da podignu lestvicu, i nisu uspeli da je preskoče.

 

Pratimo grupu mladića i devojaka koji dolaze u ruralni deo Virdžinije da bi pešačili čuvenom Apalačkom stazom. Nakon nekoliko neprijatnih susreta sa lokalcima koji ne žele gradske klince u okolini, uspevaju da se izgube u šumi i nalete na tragove drevne organizacije koja sebe naziva "Zadužbina".

6. PRIZIVANJE ZLA: ĐAVO ME JE NATERAO (THE CONJURING: THE DEVIL MADE ME DO IT )

ULOGE: Patrik Vilson, Vera Farmiga
REŽIJA: Majkl Čaves

Mislim da je poznato do sada da smo na ovom blogu prilični ljubitelji Džejmsa Vana i gajimo veliko poštovanje prema ovom autoru. Ali ono što ne volimo je to što je on takođe i fabrika franšiza, i kad god Van lansira neki trend, nastavke preuzmu daleko manje kompetentni autori i naprave dosadan i isprazan film, koji svejedno zaradi gomilu novca na box officeu. Novi nastavak "Prizivanja zla", koji je u svojoj suštini prosečan film, je na ovoj listi više iz etičkh razloga.

 

Godina je 1981. i naša dva omiljena demonologa Ed (Patrik Vilson) i Lorejn (Vera Farmiga) su u još jednoj avanturi. Za vreme egzorcizma nad osmogodišnjom devojčicom, obavljenog u porodičnoj atmosferi, demon se seli iz njenog tela u telo momka njene sestre. Ovo ne promiče Edovom oštrom oku, te njih dvoje kreću u lov na odbeglog demona.
 

5. NOĆ VEŠTICA UBIJA (HALOWEEN KILLS)

ULOGE: Džejmi Li Kertis, Džudi Grir, Endi Matiček
REŽIJA: Dejvid Gordon Grin

Mišljenja oko kvaliteta ovog filma su dosta podeljena. Dok je prvi bio povratak staroj školi, i uspeo je (donekle) da uvati Karpenterov duh, drugi je u pokušaju da nadmaši i podigne uloge prilično odlutao od onoga što je njegovog prethodnika učinilo gledljivim.

Šta očekujete od premise nastavka "Noći veštica"? Pogodili ste, neposredno nakon događaja "Noći veštica" (Haloween, 2018.), Majkl Majers ponovo teroriše građane Hadonfilda. Svi novi likovi su tu, a i mnogi stari, na žalost, sve zanimljivo što je njegov prethodnik doneo je izvetrilo do sada, tako da ne može da opravda postojanje još jednog nastavka.
 

4. ŽENA NA PROZORU (WOMAN IN THE WINDOW)

ULOGE: Ejmi Adams, Geri Oldman
REŽIJA: Džo Rajt

Kada počnete da gledate ovaj film, briljantna gluma Geri Oldmana, Džulijen Mur i Ejmi Adams može da vas zavara da gledate dobar psihološki triler. Ali kako priča bude odmičala, šizofrenična režija, stilska nekonsistentnost i predvidljiv narativ učiniće da shvatite da ste samo izgubili vreme jer ste dali šansu ovom filmu.

 

Baziran na istoimenom romanu, priča prati dečiju psihološkinju Anu Foks (Ejmi Adams), koja nakon razvoda živi sama u ogromnoj kući na Menhetnu. Ana je zbog traume iz prošlosti postala agorafobična, tako da jedini direktni kontakt sa spoljnim svetom ima kroz prozor svog doma. Zaplet počinje kada kroz prozor susedove kuće postane svedok ubistvu.

3. BARA (THE POND)

ULOGE: Marko Kanadia, Lesli Kanc 

REŽIJA: Petar Pešić

I mi konja za trku imamo. Iako se obično trudimo da podržimo horor stvaraoce sa ovih prostora i njihove ambicije, u ovoj britansko-srpskoj koprodukciji reditelj Petar Pešić i scenarista Dušan Bulić žele da budu pomalo Teri Gilijem, pomalo Jorgos Lantimos, ali na kraju deluju kao dva studenta prve godine filozofije koji žele da snime film. Iza privlačne spoljašnjosti filma krije se pseudohermetična priča sa banalnom i reakcionarnom porukom.

Profesor (Marko Kanadia) živi na ostrvcetu usred jezera. Okružen čudacima, on istražuje tajanstvene fenomene, za koje smatra da će razotkriti tajnu života. Dok priča odmiče otkrivaćemo problematičnu prošlost koju je profesor imao pre života na ostrvu i nakon što je izbačen sa fakulteta.

2. PARANORMALNA AKTIVNOST: NAJBLIŽI ROĐACI (PARANORMAL ACTIVITY: NEXT OF KIN)

ULOGE: Emili Bejder, Roland Bak III
REŽIJA: Vilijem Jubank

Zanimljiva priča u vezi sa ovom franšizom je da, uprkos svim naporima koje sam uložio da to ostvarim, nikada nisam uspeo da odgledam nijedan film iz serijala do kraja. Koncept koji je i na početku imao dovoljno materijala u najbolju ruku za kratki found footage film, uspeo je da iznedri osam nastavaka na istoj premisi. Uspeh i popularnost "Paranormalne aktivnosti" ostaće večita misterija za mene, a ni ovaj poslednji nije pomogao da se ona razreši.

 

Margot (Emili Bejder) je devojka koju je majka kao bebu ostavila ispred bolnice. Putem genetskog testa, ona nalazi svoje rođake u lokalnoj amiškoj komuni. Uz pomoć jednog od rođaka, nagovara ih da joj dopuste da snima dokumentarac o svom životu uz pomoć još par prijatelja. Naravno, neočekivane tajanstvene stvari će uskoro početi da se događaju.

1. STARI (OLD)

ULOGE: Gael Garsija Bernal, Viki Krips, Rufus Suel
REŽIJA: M. Najt Šajamalan

Kada vas u prva dva minuta film toliko iznervira iritantnim likovima koji bljuju nepodnošljive dijaloge do te mere da poželite da odustanete od gledanja filma, znate da ste našli pobednika. “Stari” je priča o grupi ljudi zarobljenih na mestu na kome vreme ubrzano prolazi, i to je tačno mesto na kome sam želeo da budem dok sam pokušavao da izdržim skoro dva sata ovog filma. Ne brinite, ovo nije neki spoiler, mogli ste to zaključiti gledajući poster, za razliku od glavnih likova kojima ce trebati pola filma da reše nepostojeću misteriju. A tek rasplet i preokret! Poželećete da ste poslušali svoj prvi instinkt i zaustavili se još u ona prva dva minuta. Šajamalan je konačno uspeo da nadmaši svoju “Pretnju” (Happening, 2008) a za kraj vas ostavljam sa linijom dijaloga kakvu može da napiše samo ovaj literarni genij: "Pas, mrtav je? Ali malopre je bio živ!” 

Bračni par Gaj (Gael Garsija Bernal) i Priska (Viki Krips) Kapa imaju probleme u vezi i neposredno su pred razvodom. Da bi učinili da se njihovo dvoje dece oseća manje loše zbog toga, odvode ih u egzotično odmaralište na poslednji porodični odmor. Dok se prepiru oko toga kakvim aktivnostima mogu ispuniti vreme, od menadžera odmarališta dobijaju veoma zanimljivu ponudu.

Aljoša Tomić

NAJBOLJI HOROR FILMOVI 2021. GODINE

Protekla godina donela nam je neke naslove koji su zbog svetske pandemije odlagani. Neki od tih naslova nisu loši, a neki nisu vredni ni pomena. Pored toga u svetu horora, pojavio se trend rimejkova, nastavaka i nekih novih firmi (rikvola), starih već svima dobro poznatih slešera i drugih filmova popularnih osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka. Neizbežno, na ovoj listi se nalaze i dva takva primerka. 

Pored njih tu ima i nekoliko evropskih filmova, nekih manje, a nekih više prožetih autorstvom. Takođe nekih sa manje, a nekih sa više horora u sebi. Ono što ova lista nema, a što smo pri vrhu imali skoro svake prethodne godine to je jak azijski horor, bio on Japanski ili Korejski. 

Pored svega ovoga, našu listu odlikuje i činjenica da smo se po prvi put jednoglasno složili oko prvog mesta jer je to nekako bilo očigledno. Ova godina nije bila baš najbolja za horor film, štaviše teško da će i jedan od filmova sa naše liste gledaoci i fanovi ovog žanra upamtiti posle nekoliko godina. Ali hajde da pustimo da vreme čini svoje, a mi da predstavimo našu listu.

10. KLASIČNA HOROR PRIČA (A CLASSIC HORROR STORY)

ULOGE: Matilda Luc, Frančesko Ruso, Pepino Macota
REŽIJA: Roberto de Feo, Paolo Stripoli

Ovo je jedan potpuno nepretenciozan naslov, koji ima sav šarm italijanskog filma. Štaviše, iako služi više kao meta komentar na savremene horor trendove, ima mnogo više originalnosti od većine mainstream horora koji dolaze iz holivuda.

Priča prati Elizu (Matilda Luc), devojku koja zajedno sa grupom neznanaca putuje kombijem za Kalabriju. Svako od njih ima svoje motive za put, koji će biti ostavljeni po strani, nakon što vozač naglo skrene sa puta da bi izbegao mrtvu kozu, i zbog toga udara u drvo. Stvari postaju čudnije nakon što putnici povrate svest i otkriju da nisu više na putu, već zajedno sa kombijem na proplanku duboko usred šume gde otkrivaju misterioznu kolibu.

9. MOĆ (THE POWER)

ULOGE: Mark Smit, Merli Šešam, Rouz Vilijams
REŽIJA: Korina Fejt

Korina Fejt nam sa svojim debitantskim ostvarenjem priča priču o traumi, upakovanu u milje natprirodnog horora. Iako na momente može delovati školski, ovaj film ima upečatljivu poruku i katarzičnu završnicu.

 

Rane su sedamdesete godine XX veka, za vreme restrikcija električne energije usled štrajka rudara, u Kraljevskoj ambulanti u istočnom Londonu. Pratimo Val (Rouz Vilijams), medicinsku sestru na obuci, koja nakon što se zameri glavnoj sestri, završi u noćnoj smeni. Sa potpunim mrakom vratiće joj se sećanja iz odrastanja u sirotištu, ali i neke još zloćudnije stvari.

8. ZELENI VITEZ (GREEN KNIGHT)

ULOGE: Dev Patel, Alisija Vikender, Šon Haris
REŽIJA: Dejvid Loveri

Poznati anglo-saksonski mit, iz naše Balkanske perspektive to može biti i priča o Urošu Nejakom, ispričana kao epska saga sa horor elentima. Kao i svaka epska priča ona u sebi nosi određenu pouku o zrelosti u ovom slučaju. Iako su kritike podeljene, odlučili smo ipak da se ovaj film nađe na našoj listi iako ne baš na zavidnom mestu.

 

Radnja prati mladića Gavena (Dev Patel) koji je jedan od prestolonaslednika. Gaven je vrlo nezreo i neodgovoran, a izazov kroz koji će početi njegovo sazrevanje jeste pojavljivanje Zelenog Viteza koji ga izaziva na igru. Gaven prihvata igru i čini nepromišljen korak, što je u skladu sa njegovom ličnošću, ne razmišljajući o posledicama koje će posle ovoga uslediti.

7. SLATKIŠAR (CANDYMAN)

ULOGE: Naja Dakosta
REŽIJA: Jahja Abdul Matin II, Tejona Paris, Natan Stjuart Džeret

Stigli smo do prvog nastavka na našoj listi. Zasluženo je ovde jer u stari mit iz devedesetih unosi nova tumačenja i produbljivanja, a temu koja je u krajnjoj liniji antirasizam dodatno akcentuje. Na izvestan način ovaj film spada u talas crnačkog horora kojem svedočimo poslednjih nekoliko godina.

 

Radnja prati Entoni Mekoja (Jahja Abdul-Matin II) mladog perspektivnog umetnika koji u nedostatku inspiracije postaje zainteresovan za priču o Slatkišaru. Kako dalje film bude odmicao ne samo da će inspiracija da se produbljuje već će i Entoni sve dublje da postaje povezan sa Slatkišarem ponovo oživljavajući zaboravljenu legendu.

6. JAGNJE (LAMB)

ULOGE: Numi Rapas, Hilmir Snir Gudanason, Bjorn Hlinur Haraldson
REŽIJA: Valdimar Johanson

Iako je ovo više art house film nego horor, dovoljno je nadrealističan i nelagodan da se nađe na ovoj listi. Ovo je jedan veoma minimalističan film, čija je veličina u njegovoj suptilnosti. Sa svega četiri lika i jednom farmom na izolovanoj lokaciji, priča nam priču o svim noćnim morama roditeljstva kroz život bračnog para koji usvaja antropomorfno jagnje da bi ga odgajalo kao svoju ćerku.

 

U ovoj priči pratimo dvoje zemljoradnika sa Islanda, Mariju (Numi Rapas) i njenog muža Ingvara ( Hilmir Snir Gudanason). Nakon prvobitnog šoka jer je jedna od njihovih ovaca rodila humanoidno jagnje, oni odlučuju da ga othrane kao svoje dete, dajući mu ime Ada. Ova mala porodica će morati da se suoči sa nizom bizarnih situacija, koje vrhunac imaju sa posetom Ingvarovog brata iz velikog grada, koji ne može da prihvati neobičnu prinovu.

5. ISTERIVAČI DUHOVA: NASLEĐE (GHOSTBUSTERS AFTERLIFE)

ULOGE: Keri Kun, Pol Rad, Fin Vulfhard
REŽIJA: Džejson Rajtman

 

Još jedan nastavak. Suštinski ovo je dečija horor komedija. Ni stari film ne bismo drugačije mogli da okarakterišemo, ali ovo je zaista dečiji film koji za protagoniste ima hrabru decu, odlične glumce koja nose radnju. Ovaj film je američki blokbaster koji je zabavan i dosledan svog prvenca.

 

Priča ovde prati potomke Igona Spenglera, astrofizičara i legendarnog isterivača duhova kojeg u prvom filmu tumači pokojni Harold Rejmis. Kao i u stvarnosti, tako i u nastavku Spengler više nije među živima, a njegova ćerka Keli (Keri Kun) sa kojom je prekinuo kontakt nalseđuje njegovu farmu, gde dolazi da živi sa svoje dvoje dece Fibi (Mekena Grejs) i Trevor (Fin Vulfhard). Deca istražujući kuću polako otkrivaju ko je zaista bio njihov deda, dok se u isto vreme počinju dešavati učestali zemljostresi u mestu u koje su se doselili. Ovo počinje da intrigira decu i tu sledi avantura.

4. CENZOR (CENSOR)

ULOGE: Nev Algar, Majkl Smajli, Nikolas Berns
REŽIJA: Prano Bejli-Bond

Velika Britanija ima dugu i kompleksnu istoriju cenzure medija i borbe protiv iste. Jedan od načina da se izbore sa državom, bio je osnivanje "Britanskog odbora za klasifikaciju filmova". To je bilo regulatorno telo koje su filmski studiji osnovali da bi stekli jedan stepen kontrole nad svojim stvaralaštvom kroz autocenzuru. A s obzirom na to da je horor film viđen kao pretnja za zdravlje nacije, posao cenzora je bio od javnog značaja. Ovaj film, smešten u osamdesete godine prošlog veka, na satiričan i pronicljiv način bavi ulogom cenzure u jeku horor pretnje poznate kao "Video Nasty".

 

Inid Bajns (Nev Algar) je jedan od cenzora odbora, među svojim kolegama poznata kao " Savršena Gospođica" zbog minucioznosti i perfekcionizma sa kojim obavlja svoj posao. Njena sestra je nestala pre mnogo godina i Inid se spori sa svojim roditeljima jer oni žele da je proglase mrtvom. Zaplet ovog psihološkog horora počinje kada se Inid učini da bi glumica u jednom od horora koji je dobila na cenzuru mogla biti njena sestra.

3. ZLOĆUDAN (MALIGNANT)

ULOGE: Anabel Volis, Medi Hason, Džordž Jang
REŽIJA: Džejms Van

Džejms Van je zasigurno jedan od najuticajnijih horor autora u istoriji, a dokaz za to je što je svaki njegov upliv u podžanr pokrenuo lavinu filmskih klonova. Početkom dvehiljaditih to je bio splatter film, dvehiljadedesete je obeležio paranormalnim hororom, a sada se upustio u domen giallo filma sa svojim filmom "Zloćudan". Iako je teško zamisliti da ćemo narednu deceniju provesti gledajući druge autore koji prave krimi slashere u italijanskom stilu, Van je dokazao da vlada još jednim podžanrom horora.

 

Film prati Medison Lejk (Anabel Volis), ženu u braku sa nasilnim mužem Derekom (Džejk Ejbl). U toku jednog od njegovih ispada, nepoznati ubica im provaljuje u kuću, ubija Dereka i napada Medison koja ostaje bez svesti. Nakon što se sledećeg jutra probudi u bolnici, počinje da se odmotava niz događaja koji će je dovesti u vezu sa dešavanjima od pre dvadeset i sedam godina, kao i sa misterioznim Gabrijelom.

2. ADVENTISTIČKI KALENDAR (LE CALENDRIER)

ULOGE: Juženi Deruan, Onorin Magnije
REŽIJA: Patrik Ridremon

Ovaj film bi se mogao opisati kao misterija koja nam razotkriva sa jedne stane ličnost glavne junakinje, a sa druge strane okultni kalendar koji dobija na poklon i svu njegovu magičnost koju donosi sa sobom u njen život. Ovo je jedan od najzanimljivijih filmova sa liste jer svaka sledeća scena koja sledi vodi gledaoca sve dublje i dublje u mračne dubine onostranosti koje su povezane sa kalendarom.

 

Radnja prati Evu (Juženi Deruan) bivšu plesačicu koja je ostala nepokretna nakon saobraćajne nesreće. Njena prijateljica Sofi (Onorin Magnije) poklanja joj kutiju u vidu kalendara, koja onom ko otvori njene ladice poklanja slatkiše. Ovo nisu obični slatkiši već oni koje kada pojedete dobijete određenu sposobnost ili saznanje, međutim onaj ko otvori prvu ladicu mora da završi i sve ostale do kraja kalendara. Sve to sa sobom nosi i određene posledice.

1. TITAN (TITANE)

ULOGE: Vensan Lindon, Agat Rusel, Garans Marilije
REŽIJA: Žilija Dikurno

Francuski horor film ume da postigne onaj efekat neugodnosti i unutrašnjeg osećaja bola kako ne može ni jedan drugi. Vrlo surova i ekspresivna priča o bežanju kako od sveta, tako i od sopstvene ličnosti. Ovaj film se izdvaja za klasu od drugih sa liste, verovatno smo ga zato i jednoglasno odabrali. Po dinamici i estetici kreće se negde između „Gvozdenog čoveka“ (Tetsuo, 1989.) i francuskog novog talasa ekstremnog crnog filma.

 

 

Aleksija (Agat Rusel) je kao devojčica proživela saobraćajnu nesreću, nakon čega joj je u lobanji ostao komad metala. Ova činjenica menja njen karakter kao odrasle osobe, te pri tom umesto sa muškarcima ili ženama ona ispoljava seksualnu želju prema automobilima. Osobe kojima je ona privlačna ne svataju njen nagon zbog čega će doći do zapleta iz kojeg proizlaze kranje neočekivani ishodi.

Nenad Lančuški i Aljoša Tomić

MISTERIJA U POVOJU

Serija: Stršljeni (Yellowjackets) 

Kreatori: Ešli Lajl, Bart Nikerson  

Uloge: Melani Linski, Toni Sajpres, Ela Purnel  

Sezona: 1  

Trajanje: 60 minuta (10 epizoda) 

Poizvodnja: SAD, 2021.

Ako bih morao da opišem ovu seriju u jednoj rečenici, rekao bih "Očajne domaćice" (Desperate Houseviwes, 2004.) sreću "Gospodara muva" (Lord of the Flies, 1990.). Nisam siguran zašto me je tačno ovaj koncept privukao kada sam prvi put video najavu serije, ali mi je drago da jeste.  

Idejni tvorci serije su dvojac Ešli Lajl i Bart Nikerson, poznati po angažovanju na serijama "Narkos" (Narcos, 2015.) i spinofu "Prvobitni" (The Originals, 2013.). Prava na produkciju je kupila TV mreža Showtime i započela proizvodnju 2020. godine, da bi bila premijerno prikazana u novembru prošle godine. Kritičarima je prikazano prvih šest od deset epizoda, i pozitivna reakcija koju su imali je značajno uticala na rejting serije.  

Pošto smatram da promotivni materijal, poput raznih teaser-a i trailer-a, redovno otkrije previše o sadržaju, trudio sam se da znam minimum o sadržaju serije, naročito zato što sam znao da će misterija biti ključni momenat narativa. Možda mi je zato najveće razočarenje bilo što do kraja desete epizode nisam imao sve odgovore koje sam želeo. Ali sa obzirom na to da je planirano pet sezona, a druga je već odobrena, bilo bi čudno da sam ih i dobio. Sama dinamika narativa mi je bila malo neobična, zbog načina na koji serija otvara nove misterije i daje na kašičicu odgovore. 

Da pojasnim, priča ima dve linije narativa. Prva je smeštena u 1996. godinu, u kojoj pratimo grupu devojaka, koje čine srednjoškolski fudbalski tim, naslovne "Stršljenke", koje su na putu na nacionalno prventstvo u Sijetlu. Dok su letele avionom, njihov avion se ruši nad Kanadskom divljinom. Devojke su primorane da preživljavaju u surovim uslovima celih devetnaest meseci pre nego što su spasene. 

Druga linija narativa je u sadašnjosti, gde pratimo nekolicinu preživelih devojaka, sada odraslih žena koje pokušavaju da se nose sa banalnošću života u podgrađu. Niko od preživelih nije progovorio dvadeset i pet godina kasnije o tome šta se desilo u divljini. Demoni prošlosti se bude kada četiri glavne junakinje dobiju razglednicu sa misterioznim simbolom.

Ove dve linije će se preplitati i otkrivati nam pitanja i odgovore epizodu za epizodom, a sve to dok očekujemo odgovor na glavno pitanje: šta predstavljaju misteriozni simboli i kakvi su se to mračni događaji, o kojima niko ne želi da govori, odvijali u šumi. 

Sada, hvaliti seriju na sva usta posle prve sezone je malo nezahvalan posao, kako nam istorija pokazuje. Imamo primere poput "Izgubljenih" (Lost, 2004.) i "Šerloka" (Sherlock, 2010.) koje su imale fenomenalnih par sezona, pre nego što su pisci shvatili da ne umeju da razmrse misteriju kojom su hajpovali gledaoce godinama. Ili potpuni fijasko koji je "Igra prestola" (Game of Thrones, 2011.) koja je godinama bila kulturni fenomen i opšte mesto koje su poznavali i ono malo ljudi koji ih nikada nisu gledali, a koji je pao u potpuni zaborav sa poslednje dve sezone koje su nekompetentni pisci potpuno pokopali.

Zato bih sa opreznim optimizmom preporučio ovu seriju, nadajući se da će i dalje sezone zadržati isto vrhunsko pisanje, razvoj harizmatičnih likova i odličan soundtrack koji pokriva poslednje dve decenije muzike kroz klasike raznih žanrova poput Alanis Moriset, Smashing Pumpkins, The Offspring i drugih, ali i mnoge savremenije alternativne autore.  

Istakao bih još fenomenalnu pilot epizodu koju je režirala Karin Kusama, horor ljubiteljima poznata po "Opasnoj Dženifer" (Jeniffer's Body, 2009.) i ženskoj horor antologiji "XX" (XX, 2017.), koja se zaista po kvalitetu izdiže među prvih deset epizoda. 

U svakom slučaju, preporuka svim ljubiteljima misterije i survival horora koji imaju strpljenja da čekaju nastavak priče krajem ove godine. 

 

Aljoša Tomić

EVOLUCIJA SLEŠERA: UPLIV PARANORMALNOG (TREĆI DEO)

U prethodnom tekstu smo već duboko zagazili u osamdesete i pobrojali neke od najpoznatijih naslova koje su iznedrile ove zlatne godine prvog talasa slešera. Pored svih ovih naslova stoje i tri franšize koje su među najpoznatijim, a do dan danas dobijale su iz godine u godinu svoje nastavke. Naravno da govorim o „Noći veštica“ (Haloween, 1978.), „Petku trinaestom“ (Friday the 13th, 1980.) i „Stravi u ulici Brestova“ (A Nightmare on Elm Street, 1984.).

Ovaj poslednji je delo već pomenutog Ves Krejvena i upravo on opet menja dalji tok i pravac razvoja ovog žanra.

Protagonistkinja se sada već standardizovala kao ženski lik obdaren racionalnošću i hrabrošću. Drugi likovi, uglavnom prijatelji i bliski poznanici protagonistkinje su sporedni likovi stereotipnih karaktera koji će već jedan, po jedan biti posečeni. Među njima ima naivaca, glupaka, iskompleksiranih i drskih i tako dalje. Drugačije rečeno njihov karakter je zasnovan na eksplikaciji osobina koje predstavljaju neke krajnosti. Zbog čega nisu sposobni da prežive.

 

 
Ovakva postavka likova je nešto što će tek da osvetli post-slešer, međutim se ona ni tada neće promeniti. Ono što se menja u slešerima zapravo jeste lik ubice. Prema tome lik ubice ili antagoniste jeste upravo ta determinantna tačka spram koje se uvek oblikuje slešer žanr.

U prvom talasu slešera to je psihopata koji ima svoje osvetničke motive ili prosto ubija bez naročitog razloga, ali u svakom slučaju to je čovek od krvi i mesa. On čak i kada biva superioran i nepobediv šta god da mu uradite i dalje ima samo odlike snažnog muškarca čiji nagon za ubijanjem sam po sebi uteruje strah. Upravo su ovakvi likovi Majersa i Džejsona Vorhisa.

Oni su realni likovi, međutim njihova realnost je superiorna i zastrašujuća toliko da se kreće na granici paranormalnog ali ga nikad ne prelazi. Obijica nakon što budu ubijeni, zadavljeni, iskasapljeni ili ne znam šta sve ne, se ponovo vraćaju jači nego ikad.

 

Za razliku od njih dvojice Fredi Kruger je prvi antagonista slešera koji nam dolazi iz paranormalnosti. On čak ni ne obitava u realnosti već svoj posao ubice završava u onostranom, u košmarima svjih žrtava.

Priča o Fredi Krugeru je legenda u koju veruje zajednica i koje se u isto vreme ta zajednica plaši. Tako će na isti način samo sa drugačijim podtekstom biti i ispričana priča o „Slatkišaru“ (Candyman, 1992.). „Slatkišar“ za razliku od ovih slešera osamdesetih koji su u suštini lišeni bilo kakve angažovanosti u sebi ima antirasističku poruku samim tim što govori o životu afroamerikanaca u getu, njihovoj legendi koju prepričavaju i njihovom strahu od iste.

Za razliku od današnjih radova Džordana Pila koji o ovoj temi progovara daleko eksplicitinije, stari „Slatkišar“ zapravo sve to radi implicitno i bez akcentovanja.

U priči o Fredi Krugeru i dalje se krije osvetnička motivacija. Da podsetim, Fredi je serijski ubica kojeg su zbog nedostatka dokaza oslobodili. Nakon čega roditelji tinejdžera koje je ubio rešavaju da ga živog spale u kotlarnici gde je radio. Nakon toga on se vraća da pohodi snove svojih žrtava.

 

 

Strah od njega ne prestaje već nastavlja da živi i posle njegove telesne smrti. Zato i on sam oživljava sa one strane realnosti i nastavlja da radi ono što je radio i u realnosti. Ovde Ves Krejven odlazi korak dalje, prekoračivši granicu poimanja straha, stavivši ubicu ni manje ni više nego u snove svojih žrtava. Tamo gde biste trebali da se odmorite, tamo strah nadvladava. Tamo gde nemate kontrolu tamo kontrolu preuzima Fredi Kruger.

Slatkišareve motivacije za razliku od Fredijevih su drugačije. Oslobođeni rob posle Američke revolucije uspeva da stekne kapital svojim zanatom i šalje svog sina da se obrazuje. Sin mu postaje odličan umetnik, zaljubljuje se u ćerku bogatog belca koja sa njim zatrudni. Njen otac ne mogavši da ovo prihvati unajmljuje plaćenike da ga ubiju i oni to čine na svirep način. Prebijaju ga, odsecaju mu ruku i mažu medom kako bi ga dokrajčili ubodi pčela.

Slatkišar je urbana legenda iz geta koja teži jedino da opstane. Moguće ga je prizvati tako što ćete stati pred ogledalo i pet puta izgovoriti njegovo ime.

Slatkišar u susretu sa protagonistkinjom Helen koja ga je prizvala i koja istražuje ovaj mit, neprestano govori samo o tome kako ima potrebu da se o njemu govori i misli jer će on na taj način preživeti. Slatkišar se isto hrani strahom svojih žrtava kao i svi drugi antagonisti iz slešera, kao i Fredi Kruger.

 

Još jedna zajednička stvar ovoj dvojici likova jeste oružje. Fredi ima svoja sečiva na prstima, a Slatkišar ima kuku koja je ugrađena umesto ruke. Do sada su ubice nosile svoje oružje, a od prelaska u paranormalno oružije postaje u potpunosti deo njih. Drugim rečima, ono što se podrazumevalo u realnosti, a to je da je oružje deo njih postaje stvarnost u onostranom.

Iz ovog korpusa filmova možemo još pomenuti i kultni slešer „Dečija igra“ (Child’s play, 1988.) u kojem takođe duh jednog ubice i psihopate kako bi peživeo prelazi u plastičnog lutka. Dakle ovde se ne radi o tome da se ubica kao takav pojavljuje iz nostranog, odnosno kao paranormalna pojava, već kao realna stvar koja poprima odlike ljudskog i samim tim predstavlja nešto paranormalno.

Nastaviće se... 

 

Nenad Lančuški