NOĆ VEŠTICA UBIJA U POJAM

Film: Noć veštica ubija (Haloween Kills)
Režija: Dejvid Gordon Grin
Scenario: Dejvid Gordon Grin, Deni Mekbrajd, Skot Tims
Uloge: Džejmi Li Kertis, Džudi Grir, Endi Matiček
Trajanje: 105 min
Proizvodnja: SAD/Velika Britanija, 2021. 

Kada smo pre par godina dobili nastavak Karpenterovog klasičnog slashera "Noć veštica" (Haloween, 1978.), koji je retkonovao celokupan serijal, nije bilo sumnje da ćemo videti još nastavaka. I taj dan je došao ove godine, i to od istog autorskog tima koji je radio na prethodnom filmu. 

Za "Noć veštica" (Haloween, 2018.) sam rekao da je funkcionisao sasvim dobro, baš zato što se autori nisu trudili da otkriju toplu vodu, napravili su jedan slasher sa svim onim klišeima i tropama koje očekujemo od njega, uz kap savremenih trendova, poput transformisanja finalne devojke Lori u feminističku militantnu staricu. Nije bilo revolucionarno ali je funkcionisalo.

Ali sada, kao što to obično biva, nastavak mora podići uloge u svakom smislu: ne samo da ubistava mora biti više i moraju biti spektakularnija, nego i priča i univerzum filma moraju biti prošireni. I pisci su odlučili da napišu jednu priču koja se bavi prirodom zla. Ali na najgori mogući način. 

To izgleda otrpilike ovako: pratićemo Majkla Majersa koji još jednom teroriše građane Hadonfelda na noć veštica. Samo ovog puta će nam u intermecu između ubistava (i ponekad za vreme ubistava) glavni likovi monolozima objašnjavati kako je Majkl metafora radikalnog zla koje je nezaustavljivo brutalnom silom i da je njegova snaga u strahu koji proizvodi kod svojih žrtava.

Ovaj koncept na zanimljiv način proširuje Majersov lik, pretvarajući ga u Bugimena koji čuči u mraku ispod svakog kreveta, ali način na koji je to eksplicirano u narativu čini da ceo film deluje banalno, naivno, pa čak i parodično.

Još jedan potez koji je zanimljiv kao ideja, ali tragično loše sproveden u delo je odluka da lik Lori bude gurnut u pozadinu, a glavne uloge preuzmu preživeli likovi iz originalnog filma. Ova odluka je prebacila težište narativa sa Lori na sam grad Hadonfeld i njegovu tragediju.

Jedan od likova tokom jednog od brojnih flashbacka koji nas vraćaju u vreme originalnog filma naziva Hadonfeld "jednostavnim gradom u kome se ništa uzbudljivo nikada ne dešava." I izgleda da je zaista tako, jer u Noći veštica 2018. godine građani još uvek pričaju o ubistvu troje ljudi od pre pedeset godina kao da su se desila juče. Razumem šta su hteli da kažu, ali u svetu u kome je crna hronika svakodnevno puna stvari kakvih se ni Majkl Majers ne bi postideo, ova premisa deluje veoma naivno, i umesto da učvrsti univerzum ovog filma, samo čini da deluje kao da je potpuno diskonektovan od stvarnosti. 

Kako film bude odmicao, ovakvi momenti če postajati sve češći, dok ne završimo sa bezličnim likovima, sa kojim ni na koji način ne možemo empatisati, a koji bi trebali da budu protagonisti. Bićemo izloženi klišeiziranim replikama koje izgovaraju potpuno mehanički, bez emocije sve do samog finala filma koji je namesto vrhunca samo najjeftiniji cliffhanger koji sam ikada video.

Jedini momenat u kome se vidi da je ovo film od 20 miliona dolara su gore efekti koje prate solidna ubistva koja čini Majkl Majers. Ali s obzirom na to da sve ostalo deluje kao da je ispalo iz B produkcije, ne bih rekao da se trud isplati.

"Noć veštica" nije serijal za koji sam emotivno vezan, ali jeste jedan od stubova horor kinematografije. Ne možemo se pretvarati da u ovom serijalu nije bilo užasnih nastavaka, ali ako je "Noć veštica" iz 2018. već bio novi početak za serijal, tragično je da već drugi nastavak bude u istom kvalitativnom rangu sa "Noć veštica: Uskrsnuće" (Haloween: Ressurection, 2002.).

Za mene je ovaj film razočarenje kakav je bio "Osmi putnik: Kovenant" (Alien: Covenant, 2017.), i jedan od najgorih horor filmova u tekućoj godini.

Aljoša Tomić