5.22.2022

PUT OKO SVETA KROZ HOROR FILM, DEO ČETVRTI

Nakon izleta u šamanizam i svet zloduha dalekog istoka, vraćamo se u naš neposredni komšiluk. Žanrovski horor u našem delu Evrope nije tako česta pojava, tako da ovde češće srećemo autorski film sa elementima horora, u njegovim najrazličitijim oblicima. Ti oblici su najčešće egzistencijalna mučnina i svakodnevni horor društvenog života, ali za ovu priliku odabrao sam nekoliko manje ozbiljnih ostvarenja koja su na mene ostavila snažan utisak.

Film: Mali Otik (Otesánek)
Režija: Jan Švankmajer
Scenario: Jan Švankmajer
Uloge: Veronika Zilkova, Jan Hartl, Jaroslava Krečmerova
Trajanje: 132 min
Proizvodnja: Češka, 2000.

Jan Švankmajer je kod nas malo poznat autor, ali njegov rad obuvata nekoliko decenija stvaralaštva, kako na filmu, tako i u pozorištu. Naročit uticaj na njegov rad je imalo lutkarsko pozorište, koje se prenelo u njegov film kroz korišćenje lutkarstva i stop motion animacije.

 

Nadrealistički prizori koji prožimaju njegovo stvaralaštvo su zaista bizarni i intrigantni, i za to je dokaz horor-komedija bazirana na narodnoj priči koju je zabeležio češki folklorista Karel Jaromir Erben. U priči se pojavljuje neobično dete po imenu Otesanek, ogromnog apetita koji raste zajedno sa njim, sve dok na kraju ne proždere celo selo - solidna premisa za monster film. Ali ono što pleni je teatralno, apsurdističko izvođenje, ograničeno na prostor jedne stambene zgrade, kombinovano sa stop motion segmentima u kojima vidimo monstruma, i animiranim delovima u kojima saznajemo pozadinsku priču.

 

Karel (Jan Hartl) i Božena (Veronika Žilkova) su bračni par koji ima problema sa začećem. Jednog dana, na odmoru na selu, Karel pronalazi koren drveta koji ima oblik bebe. Nakon što ga je potkresao i očistio, odnosi ga ženi, koja mu daje Otik i odlučuje da ga zadrže. Problem nastaje, kada moraju da se vrate u grad, jer ne mogu da objasne odakle im odjednom beba.

Film: Taksidermija (Taxidermia)
Režija: Đerđ Palfi
Scenario:
Đerđ Palfi, Sofija Rutkai
Uloge:
Čaba Cene, Gergelj Tročanji, Mark Bišof
Trajanje:
91 min
Proizvodnja:
Mađarska, 2006.

"Taksidermija" je jedan od onih filmova koji će vas progoniti ceo život nakon gledanja. Mešavina drame, crne komedije i body horora, Palfijevo čedo je svojevremeno svoju premijeru imalo na Mađarskom filmskom festivalu, nakon čega je prikazano i na festivalu u Kanu. Iste godine, bila je kandidat Mađarske za Oskara za najbolji strani film.

Scenario je baziran na kratkim pričama mađarskog pisca i pesnika Lajoša Parti Nađa. U svojoj suštini je alegorična priča, koja prati tri generacije muškaraca porodice Kalman, od Drugog svetskog rata, pa do Hladnog rata, opisana kroz apsurdističke događaje iz njihovih života. Nije lako sumirati doživljaj gledanja ovog filma, ali ako ste ljubitelj bizarnog i mračnog humora koji kao da je izašao iz noćne more ekipe Monti Pajtona, obavezno pogledajte.

Sve počinje za vreme Drugog svetskog rata sa mladim vojnikom Vendelom (Čaba Cene), potlačenim od strane narednika Kalmana (Gabor Mate). Kroz splet neobičnih događaja, narednikova žena zatrudni sa Vendelom, i rađa Balatoni Kalmana (Gergelj Tročani), koji će izrasti u nacionalnog junaka kome je suđeno da predstavlja Mađarsku na takmičenju u brzom jedenju u vreme Hladnog rata.

Film: Demon (Demon)
Režija: Marsin Vrona
Scenario:
Marsin Vrona, Pavel Maslona
Uloge:
Itaj Tiran, Agnješka Žulevska, Andrej Grabovski
Trajanje:
94 min
Proizvodnja:
Poljska, 2015.

Poljski horori nisu strani na ovom blogu, i uvek uspevaju da prijatno iznenade. Prvi dugometražni film Marsina Vrone je priča o ukletoj kući "originalnog" naziva "Demon". Iako na papiru obećava ono što i mnogi drugi filmovi ovog podžanra, "Demon" je subverzivan film, koji daje slovensku energiju narativu, dok istražuje stari jevrejski mit o dibuku, neupokojenom duhu koji je proklet da traži utočište u telu žive osobe.

Čitava priča je smeštena u nekoliko dana, i prilično je jednostavna. Ali ono što je čini interesantnom je što se drugi i treći čin u celini dešavaju u noći venčanja glavnog lika. Poljsko venčanje je bahanalijsko ludilo, koje bi bilo urnebesno i da se u njemu ne pojavljuje tajanstvena utvara, koju vidi samo glavni junak i zbog koje počinje da misli da gubi razum. Dodatno se sve komplikuje složenim porodičnim odnosima koje mladini roditelji imaju prema njemu.

Pjotr (Itaj Tiran), dobija komad zemlje od budućeg tasta na poklon, neposredno pre venčanja, sa njegovom devojkom Zanetom (Anješka Žulevska). On želi da ga uredi za njihov budući život, i dok je sprovodio radove, nailazi na ljudske kosti na imanju. Da njegovo otkriće ne bi poremetilo planove za venčanje, on odlučuje da prećuti, ali što više krije tajnu, stvari sve više počinju da se komplikuju.

Aljoša Tomić

5.15.2022

PUT OKO SVETA KROZ HOROR FILM, DEO TREĆI

U trećem delu naše svetske turneje bacićemo pogled na par filmova iz istočne i jugoistočne Azije. Problem sa hororom iz ove svetske regije je dvostruk. Prvi problem je to što ovaj deo sveta proizvodi mnogo horora, i teško je filtrirati ono što vredi pogledati. Drugi problem je što su oni uglavnom plasirani lokalno, tako da je teško doći do naslova koji su prevedeni za svetsko tržište. Ali da ne bi ispalo da smo zarobljeni sa japanskim hororom koji se može smatrati mainstreamom poslednjih dvadeset i nešto godina, preporučujemo vam nekoliko naslova koje je relativno lako naći na streaming servisima.

Film: Medijum (The Medium)
Režija: Banđong Pisantanakun
Scenario: Čantavit Danasevi, Na Hong-Đin, Banđong Pisantanakun
Uloge: Narilija Gulmongkolpeč, Savani Utuma, Sirani Jankitikan
Trajanje: 130 min
Proizvodnja: Tajland, 2021.

Pisantanakun je poznat ljubiteljima azijskog horora po filmu kojim mnogi smatraju jednim od najboljih horora svih vremena, "Okidaču" (Shutter, 2004.). U međuvremenu je radio na nekolicini horora koji nisu dostigli kvalitet njegovog prvenca, sve do prošle godine.


Moram priznati da nisam veliki ljubitelj, niti found footage filma, niti priča o posednućima, ali ovaj film me je oduševio. Snimljen u dokumentarističkom stilu, vrlo brzo vas uvlači u svet tajlandskog folklora i misticizma, dok pratimo simpatičnu šamanku. Kroz rasplitanje njene porodične drame, doći ćemo do mračnih kletvi i uroka koji su bačeni na njenu porodicu. Dok pokušava da otkrije ko stoji iza svega, bitka između ovog i onog sveta dobija epske razmere.

 

Dokumentaristička ekipa putuje na severoistok Tajlanda u regiju Isan, da bi intervjuisala lokalnog medijuma, Nim (Savani Utuma). Njena starija sestra je trebala da nasledi šamansku titulu, ali da bi to izbegla prešla je u hrišćanstvo, a umesto nje Nim je posednuta duhom po imenu Bajan, božanstvom koje lokalni živalj obožava. Zaplet počinje kada niz neočekivanih nesrećnih događaja zadesi njihovu porodicu.

Film: Jecaji (Gokseong)
Režija: Na Hong-Đin
Scenario: Na Hong-Đin
Uloge: Džun Kunimura, Džung-min Hvang, Kvak Do-von
Trajanje: 156 min
Proizvodnja: Južna Koreja, 2016.

Jedan od meni omiljenih azijskih horora Na Hong-Đinov autorski film "Jecaji". I ovde je reč o izletu u svet azijskog šamanizma i zlih duhova, samo ovaj put u predelima Južne Koreje. Neverovatna atmosfera i narativ koji ima strukturu krimi filma će učiniti da vam dva i po sata neopaženo prolete.

Najveći problem paranormalnog horora o osvetoljlubivim duhovima i posednućima je njegova formulaičnost. Svi već znamo, prvi čin - junaci dolaze na mesto za koje još ne znaju da je ukleto, drugi čin - beskrajni jumpscareovi, treći čin - otkrivamo zašto je duh ljut i kako da ga oraspoložimo. Na Hong-Đin rešava ovaj problem kombinovanjem sa kriminalističkim filmom, čiji narativ tokom cele dužine trajanja otkriva nove elemente koji na zadovoljavajući način zaokružuju celinu.

Pratimo dvojicu policajaca O Seong-boka (Son Gang-guk) i Džon-gua (Kvak Do-von) kojima jedne večeri, dok dežuraju u stanici dolazi naga žena koja se tetura na kiši. Oni otkrivaju da je žena silovana, od strane tajanstvenog Japanca (Džun Kunimurs) koji joj je ubio porodicu. Kako istraga odmiče, naši junaci će otkriti da ta žena nije jedina žrtva Japanca, za koga mnogi tvrde da je zloduh koji je doneo bolest u njihovo malo selo.

Film: Satanine sluge (Pengabdi Setan)
Režija: Džoko Anvar
Scenario: Džoko Anvar, Sisvoro Gautama Putra, Narijono Prajitno
Uloge: Tara Basro, Bront Palare, Dimas Aditja
Trajanje: 107 min
Proizvodnja: Indonezija, 2017.

Anvar je svetsku slavu doživeo pre par godina sa svojim autorskim filmom "Impetigo" (Impetigore, 2019.), ali nešto pre toga napravio je interesantan rimejk klasičnog indonezijskog horora "Satanine sluge" (Pengabdi Setan, 1982.). Ovaj autor je emotivno vezan za ovaj film jer ga je kradom gledao u bioskopu u detinjstvu, i žestoko je lobirao da mu studio koji je vlasnik autrskih prava dozvoli da režira svoju verziju filma.

Nastao je film koji je proizvod ljubavi, atmosferičan paranormalni horor o posednutoj kući. Film je prepun sitnih grešaka poput rupa u kontinuitetu, očiglednih perika i dece-glumaca koji gledaju u kameru, ali u ovom slučaju filmu dodaju na šarmu. Ono što je interesantan momenat je da je žanr koji je tradicionalno smešten u milje hrišćenstva (ili preciznije katoličanstva), sada stavljen u islamski kontekst. Efektivno to nije neka revolucija, ali je bar mali odmor od katoličkih sveštenika i njihovog čantanja na latinskom. Bez obzira na sve, ovaj film je bio jedan od najgledanijih u Indoneziji u godini kada je premijerno prikazan, i nominovan je za 17 nagrada na lokalnim festivalima.

 

Film prati život jedne indonežanske porodice u osamdesetim godinama prošlog veka. Oni jedva sastavljaju kraj sa krajem nakon što se Mavarni (Aju Laksmi), nekada popularna pevačica i majka četvoro dece, ozbiljno razboli. Dok svi članovi porodice rade šta mogu da bi olakšali svakodnevnicu i lečenje majke, pravi problemi počinju nakon njene smrti, kada mračna prošlost porodice počne da se odmotava.

Aljoša Tomić