NEDOREČENI PASTIŠ

Film: Zatvorenici Zemlje duhova (Prisoners of the Ghostland)
Režija: Sajun Sono
Scenario: Aron Hendri, Reza Sikso Safai
Uloge: Nikolas Kejdž, Sofija Butela, Nik Kasavetes
Trajanje: 103 min
Proizvodnja: SAD/Japan, 2021.

Kada je početkom osamdesetih godina prošlog veka mladi Nikolas Kopola započinjao svoju filmsku karijeru, niko nije mogao da nasluti kakav kult će se formirati oko njegovog lika. Kako je vreme odmicalo, Nikolas, sada sa novim imenom, lansiran u visine Holivuda uz pomoć svog slavnog ujaka Frensisa, bira uloge koje su sve ekscentričnije i eksperimentalnije, do te mere da danas većina ljudi veruje da je izgubio razum. Ali kult njegovih obožavalaca sa interesovanjem prati svaki njegov novi filmski korak.

Moram priznati da nisam najfanatičniji od njegovih fanova, ali mi je teško da ostanem ravnodušan prema njegovom opusu, koji uključuje kako klasične drame, akcije i trilere, tako i potpuno bizarne žanrovske hibride i neke stvari koje je još teže definisati. Samo u ovoj godini uspeo je da učestvuje u jednom od najboljih i u jednom od najgorih filmova koje sam pogledao. 

Ranije ovog leta sam bio oduševljen filmom "Svinja" (Pig, 2021), u kome Kejdž igra glavnu ulogu. Kako je poslednjih par godina svoje filmove obeležavao sve bizarnijim stilom glume, ozbiljna dramska uloga me je izbacila iz koloseka više nego bilo koje ludilo koje je mogao da mi servira.

A onda sam imao priliku da pogledam "Zatvorenike Zemlje duhova". Na papiru ovaj film zvuči fenomenalno. Režirao ga je Sajun Sono, horor ljubiteljima poznat po klasičnim J-hororima "Klub samoubica" (Jisatsu sâkuru, 2001.), "Čudan cirkus" (Kimyô na sâkasu, 2005.) i monogim drugima, a meni drag zbog njegove hip-hop opere "Tokijsko pleme" (Tokyo Tribe, 2015.). Ovaj film je njegov rediteljski debi na američkom tržištu.

 

Glumačka ekipa je odlična, pored Nika Kejdža, koga ili volite ili mrzite, tu su uvek odlična Sofija Butela u glavnoj ženskoj ulozi i Bil Mouzli u ulozi glavnog antagoniste.

Na žalost, u ovom filmu ništa ne funkcioniše: cela estetika je pastiš vesterna, samurajskog filma, kabuki pozorišta, postapokaliptičnog filma i natprirodnog horora. Sono je bio svestan da toga da će u kombinaciji sa Nikolas Kedjžom ovaj film biti potpuna anarhija, ali uprkos tome čini se da je ispustio sve konce iz ruku.

Najveći problem je upravo u tome što je za ovako jednostavnu premisu, kakvu su pisci imali na umu, količina elemenata koji su utrpani suvišna, jer nijedan od njih ne stiže da bude razvijen. Načelno, film prati heroja (Nikolas Kejdž), koji je sve samo ne to. On je pljačkaš banke sa mračnom prošlošću, koji biva uhapšen za vreme svog poslednjeg poduhvata u Gradu samuraja. Naime, njegov partner gubi kontrolu, i veliki broj nedužnih civila gubi život u pljački, zbog čega heroj završava u tamnici. 

 

Ipak, korumpirani gradonačelnik (Bil Mouzli) mu daje ponudu koju neće moći da odbije: On želi da se heroj zaputi u Zemlju duhova i pronađe njegovu unuku Bernis (Sofija Butela). Za ovaj poduhvat heroj će imati tri dana, plus još dva ako je pronađe, a u suprotnom, odelo koje mora da nosi će mu razneti ektremitete, testise i grlo.

Ovakva premisa nije problem po sebi, neki odlični akcioni i horor filmovi su bazirani na jednako jednostavnim premisama, važan je put, kako mudri kažu. A na ovom putu je podzaplet o obeščašćenom samuraju Jasuđirou (Tak Sakaguchi) koji je primoran da služi gradonačelniku, podzaplet o bizarnim stanovnicima Zemlje duhova koji pokušavaju da zaustave sat koji će ih dići u vazduh, pod zaplet o čudaku koji pravi ljudske lutke, podzaplet sa mutantima i verovatno još neki koje sam zaboravio.

 

 

Nijedna od ovih priča neće biti razjašnjena do kraj, niti ima poentu, već su tu samo da svet učine čudnijim. Zbog toga ceo film deluje kao roršahov test, sigurno bi mogli pokušati da tražimo skrivena značenja ovih bizarnih momenata, ali ne znam zašto bi, jer sama priča nije ispričana na dovoljno interesantan način da zaokupi gledaoca.

Žao mi je što Sonov američki debi nije ispao slavnije, ali sa Nikolasom Kedjžom još nismo završili za ovu godinu. Ostaje da se vidi da li će se iskupiti sa "Vilijevom zemljom čuda" (Willy's Wonderland, 2021.), koju ćemo ostaviti za neku od sledećih recenzija. 

 

Aljoša Tomić