KANAĐANI U ZEMLJI SNOVA

Film: Ostvariti se (Come True)
Režija: Entoni Skot Berns
Scenario: Entoni Skot Berns
Uloge: Džulija Sara Stoun, Karli Rajski, Lendon Liboron
Trajanje: 105 min
Proizvodnja: Kanada, 2020.

Možda to nikada nisam eksplicitno priznao ovde, ali moj kompleksan filmski ukus obično favorizuje trash i B filmove, ali istina je da se ne gadim ni pretencioznijih filmskih komada. Ovaj film mladog autora Entoni Skot Bernsa kome je ovo drugi dugometražni film, je na papiru obećavao mnogo: teške filozofske teme identiteta i egzistenijalizma upakovane u spor i atmosferičan psihološki horor.

Kako je film polako odmicao, moram priznati da me je pogodio u onaj egoistični deo koji vas natera da upišete filozofiju. Dok sam pratio mladu devojku Saru (Džulija Sara Stoun) koja beži od kuće i preživljava na ulicama rodnog grada u stilu Holdena Kolfilda, primetio sam da film pokušava da mi obeća i intelektualnu dubinu naslovima poglavlja poput "Persona" ili "Anima i animus". 

I moram priznati, film je uspeo da me vuče za nos dobre dve trećine svojom fenomenalnom kinematografijom i dizajnom (naročito sekvenci u snovima), koji prati mračna synthwave muzika p re nego što sam shvatio da neću dobiti gotovo ništa od intelektualnih dubina koje su mi obećane. Kako narativ odmiče, autor se sve više okreće jeftinim prečicama i trikovima kojima pokušava da zakamuflira da je ovaj film samo isprazna šminka.

Kao što rekoh, glavna junakinja je Sara, srednjoškolka koja ima problema sa spavanjem. U doslovnom smislu, jer je pobegla od kuće i nema gde da spava. Na sreću nalazi oglas u kome grupa naučnika traži dobrovoljce koji će zarađivati spavajući, tj. koji će učestvovati u njihovom istraživanju snova. Kako eksperiment odmiče, Sari počinju da se dešavaju sve čudnije stvari u životu, i ona odlučuje da pronađe odgovore. 

 Verovatno je posao reditelja, scenariste i direktora fotografije bio previše za ovog mladog i neiskusnog autora, koji očigledno ima potencijala za velike stvari. Možda vredi baciti pogled na ovaj film zbog njegove estetike, ali zasigurno ćete izgubiti živce kada film dobije svoj jeftini, gotovo parodični zaokret.

Film: Demonski (Demonic)
Režija: Nil Blomkamp
Scenario: Nil Blomkamp
Uloge: Karli Poup, Kris VIlijem Martin, Majkl Rodžers
Trajanje: 104 min
Proizvodnja: Kanada, 2021.

Drugi film, takođe u kanadskoj produkciji, je izašao iz pera jednog od meni omiljenih mlađih reditelja, čiji rad pomno pratim. Blomkamp me je osvojio na prvu loptu svojim pesimističnim SF ostvarenjem "Distrikt 9" (District 9, 2009.). Blomkamp je interesantan zbog svoje inventivnosti i eksperimentalnog duha koji je došao do izražaja u njegovim kratkim filmovima koje možete pogledati na sajtu Oats Studios. Takođe, ovaj autor je sa svojim nikada napravljenim nastavkom "Osmog putnika" (The Alien, 1979.) autor jednog od najboljih filmova nikada napravljenih, po mom skromnom mišljenju.

Nakon svega rečenog, moja očekivanja od njegovog novog filma su mi bila prilično visoka. Iako nisam ljubitelj paranormalnih priča o posednućima, mislio sam da će Blomkamp doneti, ako ne nešto revolucionarno, onda bar dovoljno interesantno da me zadrži sat i po pred ekranom. 

 Kao i prvi film u ovoj recenziji, i ovaj dolazi iz kanadske produkcije, i ima glavnu junakinju koja će kroz snove naići na misteriju. Ali ne brinite, razlika između ova dva filma je mnogo veća od minuta razlike u dužini trajanja. U Blomkampovom filmu pratimo Karli (Karli Poup), ženu koja ima problematičan odnos sa majkom. Njih dve nisu bile u kontaktu godinama, sve dok Karli nije dobila poziv iz bolnice da treba da obiđe svoju majku, koja je decenijama u komi.

Lekari koje upoznaje imaju eksperimentalni način da uvedu Karli u um njene majke, koja nakon dvoumljenja pristaje. Njena ekspedicija će uzburkati demone prošlosti, kako metaforičke, tako i doslovne, i Karli će ubrzo otkriti da su mnoge stvari iz njene prošlosti usko povezane sa istorijom koju je želela da gurne pod tepih. 

Iako ima neke zanimljive momente, ovaj film je u svojoj suštini priča koju smo već videli desetinama puta. Demoni, egzorcisti i pokoji jump scare je sve što možete očekivati od ovog filma. Ironično ako bih morao da pogledam neki od ova dva filma ponovo, ne verujem da bi to bio ovaj, jer iako je priča jednako isprazna, ovaj film ni vizuelno nije zanimljiv.

Aljoša Tomić