NATPIS NA ZIDU

Film: Kendimen (Candyman)
Režija: Naja Dakosta
Scenario: Naja Dakosta, Džordan Pil, Vin Rosenfeld
Uloge: Jahja Abdul-Matin II, Tejona Paris, Natan Stjuart-Džeret
Trajanje: 91 min
Proizvodnja: SAD/Kanada/Australija, 2021.

Odrastajući u raspadnutoj posleratnoj Jugoslaviji devedesetih godina, nisam imao pristup naročitoj lepezi horor literature. Moje horor obrazovanje se odvijalo u video klubovima, gde sam imao pristup ograničenoj količini VHS kaseta, na kojima često niste znali šta ćete naći, što zbog pametnjakovića koji bi presnimili film, što zbog oštećenja kojima su VHS trake bile veoma podložne.

Pa čak i u takvom okruženju, imena dva horor pisca su bila svima poznata: Stiven King i Klajv Barker. Iako se čini da fascinacija Kingovom literaturom se nije smanjila ni danas, pogotovo ako sudimo po količini filmskih adaptacija baziranih na njegovim delima, ovaj drugi je nekako neprimetno potonuo u zaborav. A od ove dvojice, on mi je uvek bio zanimljviji, što zbog njegovog senzibiliteta za specifičan tip horora, što zbog originalnih ideja koje su njegove priče činila jedinstvenim.

Iako nisam zaista bežao od Kinga, i neke od njegovih filmskih adaptacija jako volim, moram priznati da se kada bacim pogled kroz prizmu nostalgije uvek radije sećam "Gospodara pakla" (Hellraiser, 1987.) i "Noćne vrste" (Nightbreed, 1990.), nego "Keri" (Carrie, 1976.) i "Mizeri" (Misery, 1990.), iako su ovi potonji definitivno bolji filmovi.

Jedna adaptacija Barkerove priče koja mi je ostala naročito draga, a prošla je relativno nezapaženo među našim ljubiteljima horora je "Slatkišar" (Candyman, 1992.), bazirana na kratkoj priči " Zabranjeno" , iz petog toma "Knjiga krvi". Originalni film je doživeo status kultnog klasika, i stvorio meni jednog od omiljenih filmskih zlikovaca u izvođenju horor legende Tonija Toda. 

Iako je originalni film tipična barkerovska priča o izolovanom junaku koji polako gubi razum suočen sa onostranim užasom, imao je podtekst koji je bio interesantan tvorcu novog talasa crnog horora, Džordanu Pilu. Priča originala prati studentkinju Helen Lajl (Virdžinija Medsen), koja priprema svoj diplomski rad iz oblasti semiotike, proučavajući lokalne urbane legende. Trag priče će je odvesti u srce geta, u ozloglašeni Kabrini-Grin stambeni projekat. Na ovom mestu će se sresti sa mnogim mračnim njuškama i tegobnim sudbinama, ali takođe će biti suočena sa sinom crnog roba koji je linčovan zbog ljubavi prema beloj ženi pre mnogo godina - legendarnim Kendimenom.

Ako sam vam upravo spojlovao film star skoro 30 godina, žao mi je, ovu priču bi saznali već na početku novog nastavka. A on, u maniru nov "Noći veštica" (Halloween, 2018.), preuzima naslov originala, i potpuno ignoriše dva nastavka koje je film dobio devedesetih, nastavljajući priču direktno na prvi film.

Sistemski problemi sa kojima se nosi crni čovek imaju dominantno mesto u Pilovom opusu, tako da nije neobično što se on našao u ulozi producenta i scenariste filma kome su ove teme centralne. Prvi film je pokušao da obradi ove teme, ali sa očiglednom perspektivom belog čoveka, kako Pil i njegove crne kolege navode u dokumentarcu "Horor Noar: Istorija crnog horora" (Horror Noire: A History of Black Horror).

U pokušaju da to isprave, Pil, Dakosta i Rozenfeld povezuju nasilnu smrt Danijela Robitejla - Kendimena, sa svim žrtvama policijskog nasilja, referencirajući direktno u taglineu filma smrt Brione Tejlor. Možda ovo politiziranje neće biti po ukusu ljudi koji su došli samo da se uplaše, ali ti isti ljudi su trebali znati bolje šta da očekuju od filma u koji je upleten Džordan Pil.

Priča se dešava dvadeset i sedam godina nakon događaja iz prvog filma, i prati mladog umetnika Entoni Mekoja (Jahja Abdul-Matin II). Dok pokušava da se izbori sa kreativnom blokadom dok se priprema za novu izložbu, on saznaje za priču o Kendimenu i treagediji u naselju Kabrini-Grin. U potrazi za iskrom inspiracije, lutajući po naselju, sreće čoveka koji će mu otkriti pravu istinu koja stoji iza urbane legende.

Što se mene tiče, smatram da dobar horor treba da se bavi aktuelnim napetostima u svetu u kom živimo, i sigurno će ovaj film rezonirati sa publikom kojoj je namenjen. Ovaj film nije bio ono što sam očekivao, ali me je ostavio prijatno iznenađenog.

Aljoša Tomić