NEŠTO JE TRULO…?

Film: Ne diši 2 (Don’t Breathe 2)
Režija: Rodo Sajages
Scenario: Fede Alvarez, Rodo Sajages
Uloge: Stiven Lang, Medelin Grejs, Brendon Sekston III
Produkcija: SAD, 2021.
Trajanje: 98 min

Sećate li se onog filma u kojem troje mladih ljudi u nameri da opljačkaju slepog starca, nakon što provale u njegovu kuću, shvataju da on nije tako bespomoćan samo zato što je slep kao što su oni prvobitno mislili. Već da se radi o vrlo opasnom čoveku koji je ratni veteran i koji je spreman i sposoban da uradi svašta. Taj film se zove „Ne diši“ i nije loš, ustvari dosta je interesantan i predstavlja pravi primerak post-slešera.

Film o kojem je danas reč jeste nastavak, ali nastavak koji u sebi nema nikakvih dodirnih tačaka sa prvim filmom izuzev lika slepog starca kojeg tumači Stiven Lang. 

 

Za razliku od prvog filma gde slepog starca prvo vidimo kao žrtvu pljačke, a potom se sve obrće i on postaje lovac, a pljačkaši njegova lovina, ovde je obrt drugačije prirode. Prvi film i jeste post-slešer jer standardne uloge karaktera u slešeru obrće i menja im identitet. Dok u nastavku vidimo tog starca sa njegovom ćerkom koju obučava za preživljavanje i kojoj ne dopušta da izazi iz kuće jer se plaši za njenu bezbednost. Dok se u gradu u kojem žive traga se za kriminalcem koji se bavi trgovinom organima.

Kao gledalac nisam shvatio da li se radnja nastavka ustvari dešava pre ili posle dešavanja prvog filma, međutim do kraja shvatite da je to potpuno svejedno jer može da bude čak i paralelni univezum. Ono što je najupečatljivije je da je neprestano kroz muziku i kadrove prisutna napetost, ali vam nije najjasnije zbog čega. Poput neke vrste isprazne napetosti. Kao da ona mora tu da bude zato što se radi o horor filmu, ali bez ikakvog pokrića. 

Na pola filma dođe jedan obrt koji vam rasvetli ovu misteriju i slepom starcu kao i u prvom filmu da novi identitet. Međutim to ni približno nije efektno kao u prvom filmu, čak čitava priča izgleda nekako usiljeno mračna i prljava. Previše toga je već viđeno, a još više toga je kliše i patetika.

Na kraju krajeva sada se više uopšte ne radi o post-slešeru već o jednom horor trileru akcionog tipa. Sposobnosti slepog starca su toliko superiorne da je on gotovo rame uz rame sa Derdevilom. Njega će nadrkani likovi koji im upadnu u kuću da izmasakriraju više puta, ali će on naravno posle svega da ponovo ustane i sve ih poubija. 

Ništa u ovom filmu ne može da vas iznenadi, a obrti biće više nego glupi da biste osetili bilo kakvo zadovoljstvo.

Činjenica da je slepi starac slep ovde nema više nikakve funkcije, jer to što je slep ne doprinosi više narativu ni na koji način.

Jedna od interesantih činjenica jeste da je film sniman u Beogradu od avgusta do oktobra protekle 2020. godine. Verovatno na leđima slave prvog filma ovo čudo je zaradilo više od 37 miliona dolara od uloženih 15 miliona.

S obzirom da je reditelj Rodo Sajages debitovao na ovom filmu, a takođe je učestvovao i u pisanju scenarija i za prvi i za drugi film, mislim da je ovo primer kako se ne treba baviti dramskim karakterima i njihovom motivacijom. Toliko nelogičnosti i banalnosti ovde ima da prosto ne znam kako iko ko se ozbiljno bavi filmskom kritikom može da mu da pozitivnu ocenu, a na Rotten Tomatoesu većina recenzija su pozitivne.

Nešto je trulo na trulom paradajzu?

Za mene je ovo jedan od najgorih filmova koje sam pogledao ove godine, premda se od nastavka uvek očekuje manje nego od originala, ali ovo je žali bože novca i vremena koje je utrošeno da se film napravi. 

 

Nenad Lančuški