Film: Zeleni vitez (The Green Knight)
Režija: Dejvid Loveri
Scenario: Dejvid Loveri
Uloge: Dev Patel, Alisja Vikander, Šon Haris
Trajanje: 130 min
Proizvodnja: Irska/Velika Britanija/SAD/Kanada, 2021.
"Zeleni vitez" je savremena interpretacija klasične arturijanske poeme iz XIV veka, koju je za veliko platno interpretirao Dejvid Loveri, autor horor publici poznat po "Priči o duhu" (A Ghost Story, 2017.). Od trenutka kada je najavljen, željno sam iščekivao da bacim pogled na ovaj film. Iako nisam pratio opus ovog autora, ideja fantazijske priče sa elementima horora smeštena u vreme vitezova Okruglog stola delovala mi je sveže i privlačno. Naročito jer kvalitetnije adaptacije na ovu temu nije bilo još od "Ekskalibura" (Excalibur, 1981.).
Da li je Loveri napravio "Ekskalibur" za XXI vek? Ne baš, ali rezultat je prilično interesantan, a kreativne odluke koje je doneo prilično efektne. Priča filma dosta doslovno prati poemu nepoznatog autora "Ser Gaven i Zeleni vitez". Najprimetnija razlika je u tome što je u originalnoj poemi Gaven već čuveni viteški heroj, dok je u filmu on tek na početku svog herojskog puta (zli jezici će reći i da je primetno da klasičnog evropskog lika Gavena igra indijac, ali Dev Patel je odličan u ovoj ulozi).
Gaven je u ovoj priči sve samo ne heroj: provodi dane opijajući se u bordelu, živi iz dana u dan bez ikakvog cilja i svrhe. Na dan Božića kralj ga poziva da sedne pored njega, nakon čega u prostoriju ulazi misteriozni Zeleni vitez (Ralf Ineson), sa sekirom u jednoj i granom božikovine u drugoj ruci. On vitezovima nudi izazov: ko uspe da ga povredi u borbi, dobiće njegovu sekiru. Takođe, isti taj vitez će morati godinu dana kasnije da ga poseti u njegovoj Zelenoj kapeli, gde će morati da primi povredu identičnu onoj koju je naneo Zelenom vitezu.
Gaven u želji da se dokaže među svojim legendarnim saborcima, prihvata izazov i staje pred Zelenog viteza, koji bez namere da se brani, spušta se na koleno, nakon čega mu Gaven odrubljuje glavu. Na iznenađenje svih, Zeleni vitez podiže svoju glavu sa zemlje, i dok izlazi iz prostorije saopštava Gavenu da ga očekuje za godinu dana. Gaven ceo događaj ne shvata ozbiljno, smatrajući sve to samo igrom, ali kako sledeća godina odmiče, sve se više pita da li bi trebalo da pođe u susret svojoj sudbini.
Naravno, kako je ovo viteška priča, mladi vitez kreće u svoj pohod, što će uzrokovati niz događaja koji će ga dovesti do dubljeg shvatanja života i smisla istog. Ovde leži i najveći problem koji film ima, strukturalno, Gavenov phod je niz kraćih epizoda, koje uglavnom imaju tek površinske veze sa glavnim narativom, a povremeno nisu uopšte povezane i samo deluju kao da su tu uglavljene zato što je autor smatrao da je to dobra ideja.
To ne znači da su te epizode nezanimljive, ali u ovako dugom filmu stičemo utisak da je moglo i bez nekih od njih. Moguće da je uzrok tome što je Loveri imao dodatnih šest meseci usled pandemije da radi na prekrajanju ovog filma, što je možda malo pomutilo njegov fokus i rasuđivanje. Ovom filmu bi došlo malo streamlineovanja i poliranja narativa.
Centralna tema ove priče je odrastanje, ali kao i originalnu poemu, i ovaj film je moguće interpretirati na više načina. Česta su hrišćanska, feministička, homoerotska i druga čitanja ovog teksta, ali upravo ovaj prostor interpretacije je ono što čak i ovako relativno plitkom eye candy ostvarenju može dati interesantne dimenzije.
Ali kada smo kod eye candyja, ovaj film izgleda zaista spektakularno. Pored impresivne kinematografije, dizajn kostima i setova je zaista upečatljiv. Anahronistički elementi čine da kostimi i šminka odudara od većine tradicionalnih fantazijskih motiva, evocirajući povremeno jedinstvenu estetiku Tarsema Singa. Naravno, istorijskim štreberima i puritancima se ovo neće dopasti, ali za mene je ogroman plus i učinilo je ovaj film podnošljivijim.
Za koga je ovaj film? To je odlično pitanje, jer ljubiteljima klasičnog fantasy filma će on biti spor i dosadan. Ljubiteljima horora nekolicina nadrealnih i gotskih scena neće biti dovoljne da odvoje više od dva sata za njega. A onima koji vole malo ozbiljniji film u ovom žanru, kao što je "Demon pod reflektorima" (Neon Demon, 2016.) ili "Veštica" (The Witch, 2015.) će biti isprazan. U svakom slučaju, probajte, možda ste baš vi idealan gledalac ovog filma.
Aljoša Tomić
No comments:
Post a Comment