Film: Zloćudan (Malignant)
Režija: Džejms Van
Scenario: Džejms Van, Ingrid Bisu, Akela Kuper
Uloge: Anabel Volis, Medi Hason, Džordž Jang
Trajanje: 101 min
Proizvodnja: SAD, 2021,
Džejms Vanov novi film. Ova rečenica najbolje opisuje „Zloćudno“ koji se pojavio od 19. septembra u američkim bioskopima, a vrlo brzo i kod nas. Ukoliko pratite horor filmove i strastveni se obožavalac, prosto šta god da mislili o Vanu i njegovim filmovima nužno morate da vidite šta je to sledeće što ovaj reditelj i horor autor plasira u mainstream.
Posle „Slagalice strave“ (Saw, 2004.) koja je blago rečeno zapalila gledaoce i namamila ih da sa nestrpljenjem iščekuju nove nastavke, Van je započeo još nekoliko sličnih ciklusa u filmskoj industrji, kao što su „Astralna podmuklost“ (Insidious, 2010.), „Prizivanje zla“ (The Conjuring, 2013.). Svaki od njegovim ostvarenja dobio je najmanje pet nastavaka, ako nije dobiće ih. Samo „Slagalica strave“ ima sedam originalnih delove i dva koja se ne nadovezuju direktno na glavnu priču.
Međutim, stvar je u tome što Van uglavnom baci kosku sa prvim filmom, a onda potom drugim scenaristima i rediteljima prepusti sve, a on iz senke ubira plodove svoga rada kao producent. Na ovaj način se franšize filmova nikako ne završavaju, a bivaju sve lošiji. Gledaocima ovo dođe kao droga, uvek se nadaju da će da u nekom od narednih nastavaka vrate onaj doživljaj koji su imali sa gledanjem prvog dela, ali se to nikada ne desi.
Lično sam bio veliki fan „Slagalice strave“ do četvrtog nastavka u kojem sve već postaje lišeno svake logike originala. Ostalim Vanovima fimovima nisam naročito oduševljen, pogotvo ne njihovim nastavcima u kojima se ili ponavlja scenario iz prvog, samo malo drugačije ili se pak izmisli neki nov detalj da bi smo imali privid da je nešto drugačije.
Film „Zloćudan“ kao što „Slagalica strave“ u mainstream uvodi splatter-body torture porn kulturu, prosečnom horor gledaocu nastoji da približi treš-kemp sa primesama italijanskog giallo filma. Već sam prolog filma, ukazuje na to šta ćemo gledati. Tu vidimo da u nekoj bolnici 1993. neko čudovište čiji lik ostaje misterija za oko kamere, razbacuje osoblje dok ne uspeju da ga svladaju. Nakon što to, i dalje ne znamo šta, ne vežu za operacioni sto i doktorka ne izgovori rečenicu: „Vreme je da odstranimo tumor!“
Dvadeset i sedam godina kasnije radnja prati Medison (Anabel Val) koja ima problem da sačuva dete nakon što ostane u drugom stanju jer su joj se dva puta desili spontani pobačaji. Zbog čega trpi verbalno i fizičko nasilje od strane supruga. Jedne noći, pošto se zaključa u svoju sobu kako bi se sakrila od muža, on biva butalno ubijen od strane nepoznatog demona koji se pojavio tu iz nepoznatih razloga.
U priču se upliću detektivi, a odmotavanje misterije nas vodi ka određenoj povezanosti Medison i samog misterioznog demona u istu onu bolnicu 1993.
Ko je antagonista ili bolje reći šta je antagonista, gledalac će naslućivati i pretpostavljati od prvog njegovog pojavljivanja. Ugrubo ako mozak bude opteretio tim razmišljanjem, sigurno će određene motive i pogoditi, ali autor ipak ima svu kontrolu nad radnjom tako da konačno razotkrivanje jeste upravo slaganje kockica na jedno mesto.
Prva trećina filma sve sa propratnom muzikom, lošom glumom i doslovno prepisanim replikama iz hiljadu sličnih filmova, izmamljivalo mi je smeh. Onda posle nekog vremena kada se navikete na taj stil i ritam film vas polako uvuče i vozi. Učini priču toliko interesantnom da zaboravite na sve ostalo za trenutak. Sve do samog kraja koji će biti toliko glup ali fantastičan da ni ona klasična patetika koju ni jedan mainstream film ne može da izbegne izgleda najistinitije moguće.
Napokon su se mainstream film i treš poistovetili. Ovo je prvi put da jedan mainstream film sebe ne shvata ozbiljno već je napravljen sa gotovo nepoznatim glumcima koji imaju baš loš scenario da nauče, ali sve to tako treba. Identitet undergrounda i glamura. Jedinstvo suprotnosti, sinteza krajnjih oblika.
Prosečnoj publici se ovo ne sviđa, a istinskim fanovima treša, kempa i giallo filma ovo može biti najveća uvreda. Novi Džejms Vanov film, kako smo ga nazvali na početku, svakako je ponovo protresao filmski industriju. On je uspeo. Film sigurno ima da dobije barem pet nastavaka, a Van gomilu love. Ali ko će da ih gleda? Navići će se publika jer će hteti još zabave!
Samo ovaj film nije da se gleda dva puta. Kao ni njegovi budući nastavci. Jer i to je Džejms Van. Jednokratni autor. Zabavni zanatlija.
Nenad Lančuški
No comments:
Post a Comment