Od 29. do 31. oktobra u Dvorani kulturnog centra u Beogradu održan je 15. Festival srpskog filma fantastike. Pored međunarodne i regionalne selekcije prikazan je i film „Vampir“ Branka Tomovića koji je saradnja domaće, Engleske i Nemačke filmske produkcije, kao i američki film „Girl Next“ i ruski „Superdeep" sa našom Milenom Radulović. Uz sve to festival je obogatio i 8. tradicionalni Zombie Walk, a od svega navedenom mi smo imali priliku da ispratimo domaću selekciju u kojoj su se našli sledeći filmovi:
Film: Ženolovci
Režija: Aleksandar Ivanović, Lazar Aleksić, Mirza Abdagić
Trajanje: 30 min
Proizvodnja: Akademija umetnosti, 2021.
„Ženolovci“ je na festivalu osvojio Koskara za najbolji scenario u konkurenciji domaće selekcije i to s pravom. Film u svom polučasovnom razvoju narativa drži pažnju gledaoca od početka do kraja i vešto se poigrava sa komikom, izmišljenom mitologijom i found footage kinematografijom.
Radnja prati tri momka koji žive na planeti muškaraca. Nakon što otkrivaju knjigu u kojoj piše da negde na nekom ostrvu postoji žena, polaze u potragu za njom. Opsedani sumnjama i nesigurnošću onoga što rade upustiće se u nepredvidivu avanturu.
Uz svu bizarnost već same ekspozicije, krajnji ishod u suštini biva i očigledan, međutim nepredvidiv. Ovaj film u sebi pored lucidnost narativa i apsurdizma razvija i autentične likove koji su nam već poznati iz sličnih priča, samo ih ovaj film angažuje u skladu sa novim autentičnim motivima koje obrazuje.
Film: Furija
Režija: Petar Ristovski
Trajanje: 25 min
Proizvodnja: Besne slike/FDU/Zillion film, 2021.
Furija je u rimskoj mitologiji boginja osvete, pandan Erinijama iz grčke mitologije koje opsedaju Oresta nakon što ubije svoju majku Klitemnestru i njenog ljubavnika Egista. Izraz Furija može da bude epitet za opasnu ženu koja je spremna na svašta zarad zadovoljenja pravde ili ličnih postignuća. „Furija“ Petra Ristovskog je nagrađena Koskarom za najbolju režiju u selekciji, a ja u ovom filmu nisam našao ništa osim skupe i dobre tehnike za realizaciju filma, kao i nekoliko poznatih glumaca.
Koliko sa jedne strane prethodni film zaista ima dobar scenario i zaslužuje nagradu za njega, ovaj film nema ništa do pretenciozne priče potonule u patetiku, baratajući nejasnim i nerazgovetnim elementima fantastike i horora.
U filmu imamo poznate glumce kao što su Nataša Marković i Aleksandar Gligorić koji ne uspevaju da ostvare svoje karaktere jer deluje kao da karakteri ni sami ne znaju šta hoće. Ovde imamo jednu priču koja se razvija u magnovenju apstraktnog brbljanja i koja nema svoj početak i kraj. Što u krajnjoj liniji jeste negde i radnja.
Naime, Furija dolazi iz budućnosti da sebi kao devojčici izbriše sećanja za ovu misiju ima i svoje pomoćnike, a devojčicina majka pokušava da je spreči. Od previše mistike, teško je sagledati smisao ove priče.
Film: Za Vasotu
Režija: Petar Pešut
Trajanje: 24 min
Proizvodnja: FDU/Cinnerent, 2021.
Od svih filmova meni lično najdraži koji sam pogledao, a kada sam video da je i dobio Koskara za najbolji film u selekciji, postao mi je nekako još draži. Sinematičnost ovog filma prevazilazi sve opsege kratkometražne varijante, međutim po strukturi i priči on da bi postao nešto više morao bi da ima daleko razvijenije likove i radnju. Iako vrlo siromašnog scenarija, film to nadomešćuje kadrovima postapokaliptične pustare u koju je priča smeštena.
Mladić pokušavajući da pronađe put do svog rodnog Mašingrada nailazi na starijeg čoveka sa kolima koji se zaputio negde drugde, za Vasotu. Zaplet se odvija u njihovom preganjanju i otimačini oko kola jer imaju različite namere.
U ovoj postapokaliptičnoj borbi za opstanak ogleda se možda buduća slika čovečanstva. Ova dva lika kao da su sami ostali na svetu u želji da pronađu put do civilizacije osuđeni su jedan na drugog, međutim sukob interesa koji je do kraja filma obesmišljen ovde predstavlja imperativ života svakog bića. Za 24 minuta koliko traje film, pustara uspeva da vam se uvuče pod kožu.
Film: Heroes
Režija: Jovana Dimitrijević
Trajanje: 6 min
Proizvodnja: Girls Can Do Horror, 2021.
Ovaj kratki film od 6 minuta više liči na neki kvir video performans, međutim možemo ga shvatiti filmom u najširem značenju. Njegov kinematografski dizajn ima eksperimentalnu artikulaciju.
Što se tiče sadržine „Heroes“ se bavi problemom rodnog identiteta. U svojim krajnjim instancama ne pravi distinkciju od zasnivanja rodnog identteta kao drugačijeg polnog entiteta. Problematika pola i roda predstavljena je kroz nago telo obmotano filmskim trakama, aludirajući na telo kao predmet filma uopšte.
Sve je ovo uredu, međutim ne znam kakve sve to ima veze sa fantastikom? Jer ako je problem kvira, problem nekakve fantastike onda diskredituje sebe kao realni problem. Sa druge strane možda ta realnost problem kvira doživljava kao fantastiku, te bi onda ovaj film kao umetnički akt na filmskoj traci bio ustvari kritika te realnosti.
Film: Krvava mačeta
Režija: Miloš Popović
Trajanje: 7 min
Proizvodnja: Glamur Production, 2021.
Slešeri su poslednje dve decenije izgubili na ozbiljnosti i snazi u odnosu na osamdesete i devedesete kada su bili najpopularniji. Od „Kolibe u šumi“ (The Cabin in the Woods, 2011.) tradicionalni slešer ne samo da sebe više ne shvata ozbiljno, nego postaje nemoguće da ponovo prežvakava isti koncept po stohiljaditi put. Zato pravi ljubitelji horor slešera uživaju još jedino u namernim treš varijantama istog ili post-slešerima.
Tako i „Krvava mačeta“ predstavlja amatersku kratku verziju „Petka trinaestog“ (Friday the 13th, 1980.)
Radnja prati dva momka koji se šetaju po šumi sve dok ne nalete na maskiranog ubicu sa mačetom i onda... znate kako to već ide. Dok su praktični efekti izuzetni, gluma i radnja su otvoreno naivni i bez stida bezobrazno loši. Ali u tome je i čar, ovaj film me je ubedljivo najviše nasmejao.
Film: Supergvozden
Režija: Lazar Bačkonja
Trajanje: 5 min
Proizvodnja: Lazar Bačkonja, 2021.
U selekciji se našao i jedan animirani film, pretendujući takođe na jednu varijantu treša. Međutim za razliku od „Krvave mačete“ ovo je potpuni promašaj. Ne samo da se nisam nasmejao nego sam jedva čekao da se završi.
Naime, radnja prati jednog starca koji voli da gleda superherojske filmove, a samim tim poput deteta mašta da i sam postane superheroj. Sva banalnost i nezrelost protagoniste potpuno je ekvivalenta nezrelim idejama autora ovog dela. Ali jedna važna napomena koju sam saznao tek kada sam počeo da pišem recenziju jeste da je autor filma dete, pa samim tim nekako je pleonazam reći detetu da je nezrelo.
Međutim sa druge strane s obzirom da se ovaj film nalazi ravnopravno u selekciji sa ostalim filmovima, kao kritičar sam dužan da ga tretiram na ravnopravan način. Ono što je problematično u ovom filmu jeste cinizam, a to nikako ne bi smelo da bude motivacija za stvaralaštvo bilo kome, a naročito ne detetu.
Jer ideja da se stari ljudi u mentalnom i intelektualnom smislu vraćaju u stadijum deteta, što prikazuje film ne bi smeo da bude predstavljen na ovako banalan i površan način. Neka ova recenzija bude shvaćena kao pedagoška mera.
Film: Introspekcija
Režija: Ivona Vujackov
Trajanje: 3 min
Proizvodnja: Računarski fakultet, 2021.
Kao što kaže i sam naziv ovog filma „Introspekcija“ se bavi problemom unutrašnje potrage za sobom. Kroz određene elemente sna, u potrazi za identitetom i poniranje u unutrašnjost koja je određena pre svega emocionalnim stanjima, film komunicira sa psihičkim elementima unutrašnjeg bića.
Kadrovi devastiranih civilizacijskih građavina, napušteni i načeti nadirućom prirodom metaforično predstavlja stanje unutrašnjeg bića protagonistkinje. Ne mogu da tvrdim da je „Introspekcija“ neka vrsta autobiografskog dela, međutim svakako priča može da se protumači vrlo lično. Međutim, 3 minuta, koliko traje film kratko je vreme da se ova tema ozbiljnije razradi. Dakle, film deluje kao da se i nije pomakao dalje od svoje teme i samim tim nije razvio dalje svoju početnu problematiku.
Nenad Lančuški
No comments:
Post a Comment