KO IMA MOĆ?

Film: Moć (The Power)

Režija: Korina Fejt
Scenario: Korina Fejt
Uloge: Mark Smit, Merli Šešam, Rouz Vilijams
Trajanje: 92 min
Produkcija: Velika Britanija, 2021.

Oduvek sam voleo filmove smeštene u bolnice, ludnice, škole ili slične institucije kontrole kako ih naziva francuski filozof Mišel Fuko. Razlog tome jeste upravo što se kroz metaforu elemenata strave i horor narativa može ispričati više o strukturi ovakvih ustanova, načinu kontrole i njenim prekoračenjima. Jedan od takvih filmova je upravo i debitanstsko ostvarenje autorke Korine Fejt za čije ime još uvek nije čula šira filmska publika.

Pored nekoliko kratkih i jednog televizijskog filma, Korina je još sarađivala na jednoj epizodi britanske serije „Nevini“ (The Innocents, 2018.) koja, kako mogu da vidim iz trejlera, koristi elemente paranormalnog horora i motiv zaposedanja kako bi ispričao određene ljudske priče.

Ono što nam je doneo dvadeset i prvi vek u horor kinematografiji jesu upravo ljudske priče stavljene u horor oblandu, i to daleko eksplicitnije nego što su to radili stari filmovi ovog žanra. Na ovaj način Korina Fejt ispričala nam je kroz najpopularniji podžanr horora u poslednjih dvadeset godina, priču veoma aktuelne prirode kako u svetu tako i kod nas u državi.

Ako bih vam rekao koja je tema ovog filma onda bih vam napravio spojler, jer upravo kada se desi razotkrivanje toga šta se krije iza natprirodnih pojava u bolnici gde radi glavna junakinja, film dobija svoj socijalni angažman.

Radnja prati mladu medicinsku sestru Val (Rouz Vilijams) koja dobija svoj prvi posao u jednoj bolnici u Londonu 1973. Pravila su vrlo stroga, a Val već prvog dana zbog svoje empatije i naivnosti uspeva da ih prekrši. Zbog toga od strane glavne sestre biva kažnjena i zadužena da iste večeri ostane i u noćnoj smeni. Međutim, zbog ekonomske krize su se tokom noći u to vreme dešavale restrikcije struje.

Već dovoljno zbunjena i plašljiva mraka, Val nastojeći da ispuni svoje dežurstvo primećuje natprirodne pojave unutar zidina bolnice. Kako vreme prolazi i sama postaje žrtva ovih pojava uvučena u demone prošlosti kojima nešto ne da mira.

 

U klasičnom paranormalnom horor filmu, to što mrtvima, koji su sada demoni, ne da mira, uglavnom bi bila nečista đavoljska sila. Toga u ovom filmu nema, već je narativ bliži onome što imamo kod azijskih horora sa duhovima, a to je da je počinjena neka nepravda nad žrtvama te se one ne mogu smiriti i ponovo se vraćaju da tu nepravdu isprave. Drugim rečima, u filmu „Moć“ zlo je sekularno  i samim tim nije zlo kao takvo već na kraju dobija svoje razloge.

Ako bismo zakoračili još dalje mogli bismo reći da ono uopšte i nije zlo, već glas mrtvih žrtava koje žele nešto da nam kažu.

Kada sam pustio film mislio sam da gledam klasični paranormalac, međutim što je film dalje odmicao, shvatio sam da se upravo radi o nečem drugom.

U filmovima smeštenim u prošlost jedan od elemenata koji imaju važnu ulogu jesu kostimi glumaca i duh vremena koji prikazuje sama priča. Ovde sve to ima svoje mesto baš onako kako treba. Vidi se da je autorka Korina Fejt htela da nam ispriča ovu priču baš u ovom vremenu. Odnosno, da predstavi položaj žene, medicinske sestre u jednoj instituciji kao što je bolnica u ranim sedamdesetim. 

Pošto sam na početku teksta rekao da neću o temi kako ne bi napravio spojler, dotaćiću se teme samo još preko jednog pitanja koje film postavlja, a to je: ko ima moć u jednoj ovakvoj instituciji? Ne samo ko je ima, već kako se njome služi i zarad kakvih dobiti?

„Moć“ je film koji ove godine ne biste trebali da zaobiđete. Osim jednog krindž momenta na samom kraju filma koji koristi vrlo lošu i sirovu simboliku, kao da se autorka nije setila nekog boljeg načina da se desi rasplet dešavanja, ostatak filma je zaista korektan. „Moć“ predstavlja horor iz stvarnog sveta, prikazan u formi klasičnog horor narativa. 

 

Nenad Lančuški