ŽITIJE SVETE MOD

Film: Sveta Mod (Saint Maud)
Režija: Rouz Glas
Scenario: Rouz Glas
Uloge: Morfit Klark, Dženifer El
Trajanje: 84 min
Proizvodnja: Velika Britanija, 2019.

Kada smo govorili o izboru najboljih filmova 2020. godine, pomenuli smo veliki broj autora koji su te godine debitovali sa svojim dugometražnim filmovima i uneli svežu krv i ideje u svet filmskog horora. Rouz Glas stoji rame uz rame sa pomenutim autorima sa svojim ostvarenjem “Sveta Mod”. Na žalost, usled pandemije, film koji danas recenziramo je premijerno prikazan široj publici tek krajem prošle i početkom ove godine, tako da nije na vreme stigao do nas, nije ni mogao da uđe u konkurenciju za izbor najboljeg filma, što je svakako zaslužio.

Ovaj film je imao svoju premijeru na Internacionalnom filmskom festivalu u Torontu 2019. godine, nakon čega je datum njegovog prikazivanja u bioskopima bivao pomeran više puta pre nego što je konačno pušten u oktobru 2020. godine britanskoj publici, a nakon toga i šire. U međuvremenu film je prikupio devet nagrada i dvadeset i pet nominacija na više renomiranih festivala, uključujući BAFTA nagradu za najbolje debitantsko ostvarenje i najbolji britanski film.

Naravno, posle ovakvog uvoda možemo očekivati grandioznu produkciju, ali u stvari reč je o inteligentnom i intimnom psihološkom hororu, snimljenom na deliću budžeta velikih holivudskih naslova. Možda sam pristrasan, ali ja lično uživam u ovoj vrsti filmova, koji često isplivaju upravo iz britanske produkcije. Filmovi poput “Oposuma” (Possum, 2018.), “Njegovog doma” (His House, 2020.), “U tkanini” (In Fabric, 2018.), “Predosvete” (Prevenge, 2016.) su me osvojili jednostavnim, ali originalnim konceptom i nekonvencionalnim pristupom žanru.

Kao i navedeni filmovi, i “Sveta Mod” je na površini žanrovski čist horor. Njegova priča prati Mod (Morfit Klark), medicinsku sestru koja radi kao starateljka teško oboleloj Amandi (Dženifer El). Mod je povučena mlada žena, koja je nakon tragične smrti pacijenta koga nije mogla da spase postala posvećena katolkinja. Sa druge strane Amanda, slavna plesačica iz SAD-a, svoje poslednje dane provodi uživajući u porocima i promiskuitetnom životu. Kako se ove dve žene budu zbližavale, Mod sve više postaje opsednuta idejom da je njena prava misija spasenje Amandine duše.

Mod je, kako autorka kaže, sekularizovana devojka, koja kroz posvećivanje hrišćanskoj religiji, dolazi do svoje verzije istog, iz čega i proizlazi glavni konflikt cele priče. On se otkriva kroz njen dijalog sa Bogom, koji joj se obraća kao unutrašnji glas, i vodi je kroz problematične situacije u kojima će se naći, često sa nespretnim ishodima, zbog kojih Mod trpi poniženja i odbacivanje od ljudi u okolini.

Ispod ovog sloja priče, krije se tema ljudske izolacije. Iako imamo mnogo veće mogućnosti komunikacije nego ikada u istoriji, koristimo ih na najbanalnije načine i samo produbljujemo jaz između ljudi oko nas i paradoksalno, osećaj usamljenosti postaje sve veći. U filmu ovo je ilustrovao Modinom nesposobnošću da ostvari bilo kakvu smislenu međuljudsku vezu, što na kraju eskalira njenim fanatičnim pokušajem da spase Amandu bez obzira na to da li ona to želi.

Kao i svaki bolji psihološki horor, i ovaj ostavlja mnogo mogućnosti interpretacije gledaocu, zahvaljujući čemu će samo duže biti aktuelan. Naročito zato što je prožet religioznim temama, a kao što znamo, o religiji svako ima mišljenje i smatra da je baš on u pravu. Ako se upustite u gledanje, očekujte mnoge zabavne trenutke u slučaju da se povede razgovor o ovom filmu u religioznijem društvu.

Već sad je očigledno da je Rouz Glas talentovana autorka, koja ima šta da kaže kroz svoj film. Po svemu sudeći to nije iscrpljeno ovim ostvarenjem, jer kako sama kaže, planira da nastavi da koristi žanrovski film za svoj izraz. Možda još značajnije je da donosi još jedan nov i upečatljiv ženski glas u svet horora, koji je tradicionalno pretrpan muškim stvaraocima. 

Aljoša Tomić