UKLETA HALJINA

Film: U tkanini (In Fabric)

Režija: Piter Striklend

Scenarija: Piter Striklend

Uloge: Sidsi Babet Nutsen, Marijen Žan-Batist, Džulijan Barat

Produkcija: Velika Britanija, 2018.

Trajanja: 118 min

Autor ovog, već na prvi pogled kako to sad mladi kažu „krindž“, ostvarenja, ustvari je veoma interesantan evropski autor koji mi je potpuno privukao pažnju kada sam „prelistao“ njegovu filmografiju. Gotovo da sam potpuno uveren da su svi njegovi prethodni filmovi bolji od ovog iako ih još nisam pogledao. Stvar je u tome što se u trejlerima za njegove prethodne filmove može nazirati horor samo u elementima i obrisima, dok smo u „...tkanini“ zaista i u hororu.

Ne mogu da previše govorim o njegovim prethodnim filmovima naprosto jer ih nisam gledao, ali ono što može da se vidi iz trejlera jeste da ni jedan nije eksplicitno horor, ali se u svakom pomalja neka misterija iz mraka. Dok je „U tkanini“ eksplicitno horor sa haljinom ubicom u prvom planu, ali predstavljeno sve na jedan polu-ozbiljan način kakav odlikuje dela jednog Dejvida Liča.

„U tkanini“ Pitera Striklenda premijerno je prikazan prošle godine u Torontu, međutim za razliku od njegovih starijih filmova nije osvojio nikakve nagrade i priznanja. Publici se ne dopada, a kritika ga kuje u zvezde. Moram da priznam i ja dok sam ga gledao sam bio čak još nekoliko sati posle nesiguran u svoje mišljenje, da li je film samo banalan ili ima nešto interesantno u svemu tome. 

 

Šila (Marijen Žan-Batist) je razvedena sredovečna žena koja preko oglasa u novinama pokušava da pronađe partnera. Naravno da joj za izlazak sa odabranim treba i prikladan odevni predmet. E tu dolazi kupovina uklete haljine u ukletom butiku od uklete prodavačice. Nakon prvog nošenja, Šili po grudima izlazi neki osip, takođe čitava njena okolina počinje da se ponaša pomalo neprijateljski prema njoj. 

Sve mi je ovo bilo zavodljivo, intrigantno i zanimljivo jer je sve stilizovano, snimano u duhu autorstva, a ne neke dosadne stereotipne filmske matrice kakve se uglavnom forsiraju u većini horora, odnosno koje forsiraju polutalentovane ili netalentovane filmske zanatlije. Mađutim nikako da stigne kulminacija, a zaplet se odužio. U tom trenutku film počinje da pada. Postaje dosadan i spor. 

 

Šilin sin Vins (Džejgan Aje) i njegova devojka (Gvendolajn Kristi) ne dobijaju nikakvu narativnu funkciju. A priča se sa naše dosadašnje protagonistkinje seli na potpuno nove likove. Tada film koji je ličio na Linčov izraz počinje da liči na „Taksidermiju“ (Taxidermia, 2006). Drugim rečima, čitava priča dobija nivo treša rodrigezovskih razmera kroz koji se bližimo konačnom razrešenju misterije koja vas kopka od samog početka.

U svakom slučaju vam ništa neće biti jasno ako sami nedomaštate i ne interpretirate radnju filma. „U tkanini“ je jedan od onih filmova posle kojeg se ne ostaje ravnodušan, a u isto vreme pokrenuće vaše moždane vijuge na razmišljanje o značenju određenih motiva koje ste gledali. Ima angažovanosti u ovom filmu, ali ona nije toliko očigledna već je suptilno smeštena u podtekst. 

 

Obično se za uklete predmete u fimovima biraju neke već same po sebi mistične stvari, tipa, knjige, ogledala, lutke, drevne relikvije isl. Odabrati haljinu nekako je na nivou crtanog filma. Nema ni jeze ni straha u ovom filmu, već samo distancirane estetike strave. Plaše se likovi u ovoj priči, ali ne i ja kao gledalac zajedno sa njima. Pogledajte ovaj film koji ima autorski pečat.

Nenad Lančuški