VIŠE TRILER, MANJE HOROR

Film: Keva (Ma)  

Režija: Tejt Tejlor
Scenario: Skoti Lends
Uloge: Oktavija Spenser, Dajana Silvers, Džulijet Luis...
Trajanje: 99 minuta
Proizvodnja: SAD, 2019.  

Pred nama je horor triler koji se bavi temom osvete i propuštnih prilika, te traumama iz srednje škole koje su u vezi sa prihvatanjem i uklapanjem u okolinu. Videćete šta se događa kada starija žena uspe da se sprijatelji sa grupom tinejdžera i nagovori ih da piju u njenom podrumu. Ali bolje pitanje je zašto? Ova recenzija podstaknuta je činjenicom da sam morala da pogledam film zbog utiska koji je na mene ostavila Oktavija Spenser još u trejleru.
 

Film je izašao još u maju, po okriljem Blumhaus Produkcije, u vlasništvu Džejsona Bluma koji stoji iza gomile horor naslova i ovaj predstavlja još jedan u nizu onih koji se mogu svrstati u prosečno dobre filmove. Ili, dobre, ali ne odlične – prosečne filmove. Iako je uz malo truda, možda mogao biti odličan. Ipak kada film sa budžetom od 5 miliona zaradi 12 puta više, ne možemo reći da je propao.

Premisa je svakako intrigantna i nudi dosta materijala za rad. Oktavija Spenser koja tumači ulogu Su En, odnosno Keve, zaista je i iskoristila ovu priliku da zasija i u drugi plan stavi ostatak glumačke ekipe.

Film prati grupu tinejdžera koja traga za provodom u malom gradiću gde je svaki dan isti već generacijama. Kroz pokušaje da nabave alkohol za svoje vikend provode, oni uspevaju da se sprijatelje sa starijom ženom, godišta njihovih roditelja, po imenu Su En. Ona pod krinkom brižnosti uspeva da ih nagovori da piju bezbedno u podrumu njene kuće. 

Situacija se razvija i uskoro podrum postaje opšte mesto za izlaske srednjoškolaca, a glavna protagonistkinja postaje poznata i popularna kao Keva (Ma) koja se aktivno pridružuje njihovim žurkama. Kakvu motivaciju za ovakvo ponašanje može imati zrela odrasla osoba? Kakva osoba može imati motivaciju za ovakvo ponašanje? Nećemo možda stići da postavimo sebi ova pitanja kako valja, ali film će požuriti da nam kaže. 

  

Obrt počinje dosta rano u filmu i razvlači se kroz glavninu filma kada se Keva veže za svoje klince i traži od njih da provode više vremena zajedno. Oktavija ovu ulogu nosi fantastično, od konstituisanja karaktera do promena raspoloženja i razotkrivanja suštinske unutrašnje motivacije ove anti junakinje.

Film se inače dosta sporo razvija i u velikoj meri ta sporost ide na štetu gledoca. Misterija i napetost koji se kumuliraju, prvo kroz neke bezazlene situacije koje nas štrecnu, a potom i kroz nezdravu konekciju koju lik Su En formira sa grupom tinejdžera, do jezive kulminacije, razvodnjava se u postepenom otkrivanju detalja iz prošlosti ovog karaktera od strane njenih mladih "prijatelja". Paralelno imamo fleševe iz školskih dana u Kevinoj glavi, koji nam pomažu da sklopimo slagalicu, ali i pretpostavimo većinu stvari koje će doći. 

Iako nema magnetičnu harizmu psihopate poput Hanibala, bar ne odmah, Keva je kompleksan lik sa vrlo bogatim podtekstom koji je vešto prikazan. Počevši od njenog celokupnog životnog stila i manira do njenih dobro čuvanih tajni, jednako bi plenila pažnju i ulivala nelagodu, a posle i gnušanje zbog svojih dela i da nam nije toliko detalja pojašnjeno. Kad kažem pojašnjeno, mislim skoro nacrtano, što je boljka ogromnog broja filmova danas.

Na momente mi je izgledalo da bi Oktavija kao Su En mogla čak da se približi fantastičnoj Kejti Bejts u filmu Mizeri (Misery, 1990.), ipak ova glumica će eventualno dobiti Saturnovu nagradu za najboljeg ženskog lika, po trenutno aktuelnim nominacijama i to je možda najviše što će dobiti. Film (bilo koji) nije jedan čovek, niti jedna žena, ipak ova recenzija se pretvorila u priču o Oktaviji i kada se to desi sa recenzijom, morate pretpostaviti da sa ostatkom filma nešto nije u redu. 

Način na koji biram filmove ponekad je potuno neozbiljan i osudi me na popriličan broj razočarenja, ali nekad zaista vredi, kada utisci o nekom naslovu dorastu intuitivna očekivanja. Ono što mi se dogodilo sa ovim filmom ne poklapa se ni sa ushićenjem, niti sa razočarenjem već lebdi negde u veličanstvenoj osrednjosti.

Ne mogu reći da film ne valja, niti bih to ikad iznela kao neki generalni utisak, ali ga ne mogu ni hvaliti beskrajno. Zaista je ostatak filma potonuo malo u drugi plan, a glavni lik je možda za nijansu prejak za ostatak kompozicije.

Ako bih morala da ga identifikujem, sam film mnogo je bliže trileru sa drmaskim elementima, nego hororu. Nekolicina gnusnih momenata, pred kraj filma, mogli su biti podvučeni mnogo jačim pisanjem i dramatizacijom ostalih karaktera koji su dosta generični i suvoparni. Radnja filma takođe, malo-malo gubi ritam i ne može da uspostavi dinamiku u kojoj bi se napetost na kraju ispaltila u punoj snazi, kad je već sav užas "sačuvan" za kraj.

Ipak film jeste dovoljno zabavan da vam mogu preporučiti da ga pogledate ako nemate druge planove, istovremeno mi je žao što je je propuštena prilika da dobijemo vrsnog ženskog zlikovca kojih je i ovako malo u ovom žanru.

Nina Stefanija Blažević