Serija: Drakula (Dracula)
Kreatori: Mark Getis, Stiven Mofat
Uloge: Kles Bang,
Doli Vels, Morfid Klark
Trajanje: 90 minuta, 3 epizode
Proizvodnja: Velika Britanija, 2020.
Britanski dvojac Mark Getis i Stiven
Mofat koji je 2005. godine doživeo neverovatan
uspeh radom na serijalu "Doktor Hu" (Doctor Who, 2005.), otkrili forumulu koja
radi i koju su uspešno primenili prvo na "Šerloka"
(Sherlock, 2010.), a ove godine i na "Drakulu". Fanovi ovih
autora tačno znaju šta mogu da očekuju: odlična atmosfera,
specifičan brend humora i subverzija očekivanja.
Ovo je ujedno i prva
prepreka koju morate prevaliti ako želite da uživate u njihovom
delu, ono što oni rade ne leži svima, ali definitivno su ljudi sa
jasnom vizijom, i ako to možete da prihvatite, uživaćete u onome
što vam serviraju. Ali šta je ono što oni mogu da ponude
ljubiteljima horora?
Pre svega, Getis je
fenomenalan poznavalac horora i pravi ljubitelj žanra, koji iza sebe
ima nekolicinu dokumentarnih filmova koji se bave ovom tematikom, od
kojih je najdetaljniji serijal "Istorija horora sa Mark Getisom"
(A History of Horror with Mark Gatiss, 2010.). Ekspertiza autora se
vidi i u silnim manjim ili većim omažima delu i nasleđu Brama
Stokera.
Ovih detalja u kojima će
ljubitelji žanra uživati ima previše da bi se nabrajali, ali meni
najinteresaniji su da ulogu Drakulinog zamka igra zamak Orava u
Slovačkoj, isti onaj koji je korišćen u filmu "Nosferatu"
(Nosferatu, 1922.), a prostor studia u kome je sniman je nekada
pripadao studiu "Hemer", koji je producirao serijal filmova
o Drakuli sa legendarnim Kristofer Lijem u glavnoj ulozi od sredine pedesetih do
kraja sedamdesetih godina prošlog veka.
Sam mini-serijal sastoji se
od tri epizode, koje svaka za sebe čine celinu. Prvu, pod naslovom
"Pravila zveri", režirao je Džoni Kembel i prati ispovest
advokata Džonatana Harkera (Džon Heferman), koji je preživeo
susret sa Drakulom. Narativ je izveden kroz dijalog Džonatana i
opatice Agate (Doli Vels), gde on prepričava svoj dolazak u Drakulin
zamak gde treba da reši potpisavanje papira vezano za Drakulinu
kupovinu imanja Karfaks u Londonu. Ova epizoda se dosta oslanja na
knjigu, ali sa nekoliko sjajnih preokreta, i sa odličnom horor
atmosferom.
Druga epizoda po naslovu
"Krvni sud", u režiji Dejmona Tomasa, bazirana je na delu
knjige koji predstavlja kapetanov dnevnik sa ruskog broda "Demetra".
Pisci su proširili zapis koji staje na četiri strane u sjajan
monster horor, u kome pratimo putnike broda koji pokušavaju da
prežive plovidbu do Londona i pri tome zaustave Drakulu. Getis
priznaje da je inspiracija za ovu epizodu bio "Osmi putnik"
(Alien, 1979.).
Poslednja epizoda "Mračni
kompas", po meni je najslabiji deo serije. Iako je napisana u
istom stilu i sa zadovoljavajućim preokretima, ritam i dinamika nisu
baš uvek na mestu, što je verovatno krivica reditelja Pola
Mekgigana. Neki delovi su previše razvučeni, a neki važniji ne
dobijaju dovoljno vremena, i ovde ćete verovatno prvi put osetiti
dosadu u nekim delovima priče. Ova epizoda prati Drakulin dolazak u
London i njegov konačni susret sa lovcima koji su mu za petama.
Ono što u moru adaptacija
Bram Stokerovog dela izdvaja ovu priču je to da Drakula ovde nije
monstrum iz senke, već je jedan od glavnih likova i ravnopravno
pratimo priču iz njegovog ugla i razumevamo njegove motivacije. Ovo
nije do sada neviđeno - čak smo nedavno imali i Univerzalov pokušaj
da uradi to isto sa svojim "Drakula: Neispričano"
(Dracula: Untold, 2014.), koji je bio toliko loš da je u startu ubio
Unverzalov pokušaj da razvije svoj filmski unverzum. Razlika je ovde
što su pisci ne samo da su stvorili uverljivog antiheroja, već su i
osvežili kanon uvođenjem novih elemenata, od kojih mnogi do sada
nisu viđeni na filmu.
Iako je danski glumac Kles
Bang definitvno zvezda serijala u naslovnoj ulozi, ostatak glumačke
ekipe je takođe odličan i nudi solidnu protivtežu antagonisti,
iako on uvek preotima scenu svojom harizmom. Sami protagonisti su tu
da otkriju delove narativa do kojih mi kao gledaoci ne možemo doći
kroz dijalog i detektivski rad. A cela priča se odmotava upravo kao
detektivska misterija u kojoj je cilj otkriti ko je zaista drakula i
koji su njegovi ciljevi.
Kada je delo ovakvog kalibra
u igri, mišljenja konzumera će se automatski podeliti na one koji
smatraju da su autori sve upropastili svojim petljanjem u kanon, i na
one kojima se dopada originalnost i hrabrost autora. Ovde neće biti
drugačiji slučaj, ali ako mene pitate, ja sam u ovoj drugoj grupi,
potpuno zadovoljan prvom verzijom Drakule u novoj deceniji.
Aljoša Tomić
No comments:
Post a Comment