Film: Svetionik (The Lighthouse)
Režija: Robert Egers
Scenario: Robert Egers, Maks Egers
Uloge: Robert Patinson, Vilijem Defo, Valerija Karaman
Trajanje: 109 min
Produkcija: Kanada, 2019.
Odmah se znalo još dok je bio u najavi, da će novi film već zapaženog Roberta Egersa biti nešto posebno. Naime da podsetim da smo pre tri godine imali prilike da gledamo njegov debitantski film „Veštica“ (The Witch, 2015.) koji se potpuno zasluženo našao na prvom mestu mnogih top lista ne samo među horor filmovima već i među filmovima uopšte, kao što je slučaj i sa našom listom najboljih horor filmova 2016.
„Svetionik“ je premijerno prikazan prošle godine na Filmskom festivalu u Kanu gde je dobio nagradu za najbolju kinematografiju. Pored toga prate ga još brojne nominacije i nagrade širom sveta kao i uspeh na box office-u gde je od uloženik 4 miliona uspeo da zaradi 13,5 miliona dolara. Ističem ovaj uspeh jer je retkost u svetu filma da opskurnost teme kojom se ovaj film bavi uopšte povrate uloženi novac, a kamoli da ga utrostruče.
Režija: Robert Egers
Scenario: Robert Egers, Maks Egers
Uloge: Robert Patinson, Vilijem Defo, Valerija Karaman
Trajanje: 109 min
Produkcija: Kanada, 2019.
Odmah se znalo još dok je bio u najavi, da će novi film već zapaženog Roberta Egersa biti nešto posebno. Naime da podsetim da smo pre tri godine imali prilike da gledamo njegov debitantski film „Veštica“ (The Witch, 2015.) koji se potpuno zasluženo našao na prvom mestu mnogih top lista ne samo među horor filmovima već i među filmovima uopšte, kao što je slučaj i sa našom listom najboljih horor filmova 2016.
„Svetionik“ je premijerno prikazan prošle godine na Filmskom festivalu u Kanu gde je dobio nagradu za najbolju kinematografiju. Pored toga prate ga još brojne nominacije i nagrade širom sveta kao i uspeh na box office-u gde je od uloženik 4 miliona uspeo da zaradi 13,5 miliona dolara. Ističem ovaj uspeh jer je retkost u svetu filma da opskurnost teme kojom se ovaj film bavi uopšte povrate uloženi novac, a kamoli da ga utrostruče.
Međutim, svet se očigledno promenio. Možda teške teme ponovo dolaze u modu, kao i povratak izvornoj kinematografiji: crno beloj tehnici, formatu kvadrata i mnoštvu praktičnih efekata koje sadrži ovaj film. Možda sve to predstavlja težnju ka povratku izvornom izrazu kako se on ne bi zaboravio i izgubio u moru pokretnih slika koje eksploatišu lake i proste teme radi zabave.
Ovakva vrsta kinematografije i stil u kojem je snimljeno ovo ostvarenje vraća veru u sam film. Ako ni zbog čega drugog ukoliko ste pravi filmofil onda zbog stila morate da pogledate „Svetionik“.
Pored kinematografije koja je sigurno jedan od najjačih aduta ovog filma, postoji još mnoštvo elemenata koje „Svetionik“ čine tako važnim i značajnim. Za mene je to svakako gluma kao najjači.
Ovakva vrsta kinematografije i stil u kojem je snimljeno ovo ostvarenje vraća veru u sam film. Ako ni zbog čega drugog ukoliko ste pravi filmofil onda zbog stila morate da pogledate „Svetionik“.
Pored kinematografije koja je sigurno jedan od najjačih aduta ovog filma, postoji još mnoštvo elemenata koje „Svetionik“ čine tako važnim i značajnim. Za mene je to svakako gluma kao najjači.
U filmu imamo samo dva lika: Vinslova (Robert Patinson) i Vejka (Vilijama Defoa). Njih dvojica su zaduženi za održavanje svetionika na jednom ostrvu dok im ne stigne smena. Vejk je stariji kolega, primitivan i prost čovek koji dobro poznaje ostrvo i svetionik tako da se postavlja Vinslovu kao nadređeni. Vinslov je sa druge strane mlad i relativno neupućen u posao, ali se trudi da ostane čvrst u datoj situaciji.
Vejk kao autoritet odmah postavlja dva pravila Vinslovu: mora da ga sluša i nipošto ne sme da ulazi u deo svetionika gde se nalazi svetlo. Pored toga što ova Vejkova misterioznost kopka Vinslova, počinju da mu se dešavaju neobične stari. U iščekivanju završetka svog dežurstva, ostrvo zahvata bura, dani se nižu jedan za drugim u beskonačnost bez kraja, a ludilo razjapljuje usta nad sudbinama naših likova.
Vejk kao autoritet odmah postavlja dva pravila Vinslovu: mora da ga sluša i nipošto ne sme da ulazi u deo svetionika gde se nalazi svetlo. Pored toga što ova Vejkova misterioznost kopka Vinslova, počinju da mu se dešavaju neobične stari. U iščekivanju završetka svog dežurstva, ostrvo zahvata bura, dani se nižu jedan za drugim u beskonačnost bez kraja, a ludilo razjapljuje usta nad sudbinama naših likova.
„Svetionik“ je jedan od onih filmova koji predstavljaju napor za živce, međutim ne u smislu neke napetosti u iščekivanju onog što će da se desi, već zato što svaka situacija koja se dešava kao da nema svoj početak i kraj. Uopšte nije ni važno šta će da se desi na kraju, važno je ono što se dešava ovog momenta. Važan je performans Defoa i Patinsona, Vinslova i Vejka i njihova borba sa očajem vlastitog nepostojanja.
Jer šta bi svetionik trebalo da predstavlja ovde u simboličkom smislu? Dakle, svetionik na moru služi brodovima kao orjentacija pri kretanju u nepogodnim uslovima za plovidbu. Dva živa bića (čoveka) sa svojim unutrašnjim životima koje su poneli sa sobom iz spoljašnjeg sveta i koje svuda nose u sebi, su čuvari ove orjentacije za brodove, a pritom obojica gube razum u neprestalnom ponavljanju jednog i istog.
Jer šta bi svetionik trebalo da predstavlja ovde u simboličkom smislu? Dakle, svetionik na moru služi brodovima kao orjentacija pri kretanju u nepogodnim uslovima za plovidbu. Dva živa bića (čoveka) sa svojim unutrašnjim životima koje su poneli sa sobom iz spoljašnjeg sveta i koje svuda nose u sebi, su čuvari ove orjentacije za brodove, a pritom obojica gube razum u neprestalnom ponavljanju jednog i istog.
Orjentir za svet što jedini svetli u oluji i buri čuvaju dva dezorjentisana bića. Njihova sudbina je strašna. Njihov misija je večna. Oni obitavaju u ponoru praznine koja je neophodna da postoji kako bi sve drugo moglo da opstane.
„Svetionik“ govori o sukobu suprotnosti koje isplivavaju iz naših likova: Istini i laži, prijateljstu i neprijateljstvu, svetlosti i tami, razumu i ludilu, ali između ostalog i o žrtvi nevidljivog pojedinca. Žrtva koja mora da bude podnesena, a za koju niko ne zna.
„Svetionik“ govori o sukobu suprotnosti koje isplivavaju iz naših likova: Istini i laži, prijateljstu i neprijateljstvu, svetlosti i tami, razumu i ludilu, ali između ostalog i o žrtvi nevidljivog pojedinca. Žrtva koja mora da bude podnesena, a za koju niko ne zna.
Ovakvog filma se ne bi ni Bergman postideo. Po svemu sudeći Egers je izuzetno filmski obrazovan stvaralac čije područije seže od klasičnog horora do surove drame. Jedino što od njega očekujem u budućnosti, osim toga da nastavi da pravi dobre filmove, jeste zalaženje u literarnost dramskog lika, koje su u svojim filmovima imali možda još samo Bergman i Tarkovski.
Nenad Lančuški
No comments:
Post a Comment