POTRAGA ZA PRAZNIČNIM HORORIMA

Film: Praznici (Holidays)
Režija: Entoni Skot-Berns, Kevin Kelš
Scenario: Entoni Skot-Berns, Kevin Kelš
Uloge: Madelajn Koklan, Savana Kenik, Rik Piters
Trajanje: 105 min
Proizvodnja: SAD/Irska, 2016

Poznata je stvar da smo mi u redakciji "Filmozofije strave" veliki poštovaoci tradicije, pa tako svakom prigodom pripremimo za vas neki sadržaj kojim možete popuniti onaj neprijatni deo porodičnog okupljanja u kome ste već apdejtovali jedni druge o novostima i pokušavate da iskopatete još neku temu pre nego što zavlada neprijatna tišina. Ili još gore, neko povede diskusiju o aktuelnim političkim dešavanjima.

Istina je da je moja potraga za prigodnim filmom uzela više vremena nego što sam očekivao. Možda sebi postavljam previsoke standarde, a možda mi je samo stalo da vas ne izneverim. U svakom slučaju, prvi film koji sam imao na umu bio je norveška horor komedija “Mrtvi sneg” (Død snø, 2009.). Iako nudi sat i po kempi zabave u najboljem maniru B horora, i smešten je u doba Uskrsa, osetio sam da u filmu o nemrtvim nacistima u potrazi za svojim blagom iz Drugog svetskog rata nema dovoljno prazničnog poleta.

 

 

Stoga sam odlučio da igram na sigurno i okrenuo sam se istraživanju filmova sa zečevima, da bi me put naveo na “Zeku ubicu” (Bunny the Killer Thing, 2015.), koji je uprkos engleskom naslovu originala, u stvari finska seksi horor komedija, koja nema baš nikakve veze sa Uskrsom. Što znači da sam još jednom naveden na krivi trag. 

  

Da ne bih više gubio vreme plivajući u moru prazničnih trash naslova, odabrao sam provereni naslov, koji sam odgledao dok je bio aktuelan, i u međuvremenu ga smetnuo sa uma. A reč je o jednoj od mojih omiljenih horor antologija. Već ranije sam govorio o mojoj ljubavi prema formi kratkog filma i antologijama, tako da ću odmah preći na film koji je pred nama.

 

“Praznici” su serija osam kratkih filmova, od kojih svaki pokriva po jedan veliki praznik, naravno, uključujući i Uskrs. Ono što me je kupilo kod ove antologije je dosta ujednačen kvalitet filmova (sa možda jednim ili dva izuzetka), i jako orignalan i subverzivan pristup tradicionalnim pričama. 

 

 

Svaki od osam filmova je potpisao drugi autor. Prvi film, koji pokriva Dan zaljubljenih, potpisuju Kevin Kelš i Denis Vidmajer, dvojac koji potpisuje najnoviji rimejk “Groblja kućnih ljubimaca” (Pet Sematary, 2019.). Ovo je ujedno i moj omiljeni film u ovoj antologiji i savršeno postavlja subverzivni ton filmova koji slede. Priča ove epizode prati Maksin (Madelajn Koklan), srednjoškolku zaljubljenu u svog nastavnika fizičkog. Glavni konflikt nastaje kada Maksin odluči da se suprotstavi svojim zlostavljačima iz razreda.

 

 

Drugi film je delo irskog autora Garija Šora, a prigodno pokriva Dan Svetog Patrika. Pre nego što je dao svoj doprinos “Praznicima”, Šor je prvi put ubio Universalov Mračni univerzum  svojim prvim dugometražnim filmom “Drakula: Neispričana priča” (Dracula: Untold, 2014.). Na sreću, kratka forma mu mnogo bolje ide od ruke i u nekih desetak minuta je strpao efektnu priču o duhu paganizma u maniru “Atlasa zla” (The Field Guide to Evil, 2018.), kroz borbu učiteljice Elizabet Kalen (Rut Bredli) sa svojom neplodnošću. 

Treća priča je i razlog zašto smo ovde: Nikolas Mekarti nam donosi svoje viđenje Uskršnjeg praznika. Reditelj “Čuda” (The Prodigy, 2019.) će nam kroz oči jedne devojčice (Ava Ejkers) na ekrane dovesti najuvrnutiji prikaz zečijeg lika još od “Doni Darka” (Donnie Darko, 2001.). Meni lično jedna od efektnijih epizoda. 

Četvrta priča bavi se Danom majki, praznikom koji se baš i ne slavi na ovim prostorima. Ovde imamo prvu i jedinu rediteljku u ovoj antologiji. Sara Adina Smit u svojoj filmografiji ima par horora, koji su dosta interesantni, ali i kod nje mi deluje kao da joj kondenzovana forma kratkog filma mnogo više odgovara. Za razliku od Šorove junakinje koja ne može da začne, glavni lik ove priče, Kejt (Sofi Traub), zatrudni posle svakog seksualnog odnosa. Zaplet počinje kada krene u potragu za odgovorima na svoj problem u pustinju u kojoj se grupa svetih žena bavi problemima sa ženskom plodnošću. 

 

Peta priča je inspirisana Danom očeva, još jednim praznikom koji se ovde ne praznuje. Antoni Skot Berns je autor sa kojim nisam previše upoznat, ali ima u filmografiji par naslova koji zvuče zanimljivo. Njegov koncept je dosta jednostavan i nabijen suspensom, u ovoj priči pratimo mladu devojku Kerol (Džoselin Donahju) kojoj je otac, koji je nestao dok je bila mala, ostavio audio snimak uputstva kojim će moći da ga pronađe kada stasa za to. 

 

Šesta priča je smeštena u kultni horor praznik, Noć veštica. Ovo je po meni najslabija karika antologije, ali vama se možda dopadne ako volite bizarne stonerske horore Kevina Smita. Ovaj autor, koji je iznedrio “Zubatog”(Tusk, 2014.) i “Ljubitelje joge” (Yoga Hosers, 2016.) nam donosi priču smeštenu u noć u kojoj nam je svet duhova najbliži, ali to nema veze sa premisom priče. Umesto toga, pratimo tri seksualne radnice koje odlučuju da se osvete svome šefu-zlostavljaču. 

 

Pretposlednja priča je božićna, i druga najslabija priča u antologiji. Skot Sjuart, reditelj “Legije” (Legion, 2010.) i “Sveštenika” (Priest, 2011.) - blokbastera koje smo zaboravili odmah nakon što smo ih odgledali, i ovde ima slabo upečatljivu ideju upakovanu u pretenciozno pakovanje. Baš kao i proizvod koji je pokretač radnje, uređaj za virtuelnu realnost koji vam pokazuje vaše najdublje želje, sem kada odluči da pokaže nešto loše što ste uradili. A da bi ovaj proizvod odneo kao poklon svome sinu za Božić, Pit Gunderson (Set Grin) će uraditi jednu veoma lošu stvar.

 

Završna priča nam vraća dvojac Kelš i Vidmajer u spisateljsku stolicu, ovaj put sa režijom Adama Egipta Mortimera. Ovaj mladi reditelj je potpisao niskobudžetni slasher “Neka vrsta mržnje” (Some Kind of Hate, 2015.), koji preporučujem, naročito ako vam se dopadne horor romansa smeštena u novogodišnju noć kojom je antologija zaključena. Priča prati serijskog ubicu Redžija (Endrju Bauen) koji upoznaje novu potencijalnu žrtvu (Lorenca Izo) sa kojom ugovara dejt u novogodišnjoj noći. 

Aljoša Tomić