Film: Zeka iz pakla (Beaster Bunny, 2017)
Ova monster horor poslastica B kategorije ne samo da je objavljena jednom 2014. godine nego je drugi put re-releasovana 2017. godine. Zašto? Niko ne može da objasni. Kad kažem monster horor poslastica B kategorije, mislim da B kategoriju uzmemo vrlo široko i kažemo da je B poslednje slovo abecede.
Ovo je film o sudbini malog grada koji na čelu ima koristoljubivog i korumpiranog gradonačelnika koji fura imidž uduvanog hipija. Zašto su ta dva sastavljena u jednom liku ostaje nejasno do kraja, valjda je scenarista mislio da je to smešno. Uglavnom u okolini grada pred samu uskršnju proslavu počne serija zverskih pokolja. Gradonačelnik zbog šizofrene mešavine osobina svoje ličnosti odbija da preduzme bilo šta u vezi sa opštom bezbednošću i insistira na proslavi.
Druga polovina ovog dinamičnog dua i final girl je propala glumica koja se vraća kući i pod pretnjom roditelja mora da se zaposli da je ne bi izbaciili iz kuće. Posao koji skoro slučajno i na mišiće dobije, nalazi se na suprotnom polu svih njenih interesovanja, ali kroz ceo poduhvat ona ima priliku da doživi lični rast koga je na kraju, ironično, samo ona svesna.
Gradeći ovako slojevito i istovremeno autoironično likove i radnju filma scenarista je na neki način znao šta radi. Kad kažem znao, mislim, sigurno ima negde nekakvu svesku beleški sa arhetipovima likova i uputstvima o tome koja vrsta dijaloga pomaže da se izrazi određena poenta. Onda je brikolerski zalepio sve te reči tako da u svakom trenutku filma kao gledaoci prepoznajući stereotipske situacije iz onih dobrih filmova koje imate u iskustvu možete da uzviknete: oh pa ova situacija treba da je smešna, strašna ili nešto treće i zadovoljni nivoom identifikacije uspostavljate poznavanje univerzuma priče i likova u njoj. Čudna odlika ovog filma je da vas u isto vreme i hipnotiše svojom banalnošću, ali i tera da mislite kako je u glavama ljudi koji su ga pravili bilo još to nešto što možda jesu, a možda i nisu uspeli da upakuju u slojeve monster slashera i nastavljate sa gledanjem
Gluma je pretpostavljam intencionalno loša i smešna sa banalnim karikaturama gestova i ekspresija koje bi trebalo da su emocije i stanja pretpostavljena u datim situacijama. Eksploatacione scene su hiperbolisane i potpuno nerealne u svojoj banalnosti.
I kruna svega specijalni efekti po kvalitetu daleko ispod onih koje ima većina vlogera na YouTube-u. Ponekad nisu čak ni smešni u svojoj jadnosti i sklepanosti, a vrlo često izazivaju reakciju koja počinje sa: “ali mogli su bar ovo ovako... (sic) to ne bi bilo ni skupo...”
Ceo film vas celim putem tera da da reagujete tako što rečenicu započinjete sa “o moj bože” ili sa “ali...” ali ne uspevate da je završite.
Režija: Džon Bahus
Scenario: Džon Bahus
Uloge: Džon Artur, Kristina Buduin, Valeri Bitner
Trajanje: 87 min
Proizvodnja: SAD, 2014.
U duhu praznika dosta sam razmišljala koju vrstu horora bi trebalo predstaviti danas. Koliko god mi privlačna bilo teoretisanje na temu zombija, ostaviću to nekom od kolega. Ako ste proslavili sve kako dolikuje, a sutra vam je neradni dan, savetujem da dan i praznik završite: “NAJBOLJIM USKRŠNJIM HOROROM IKAD OBJAVLJENIM!” kako kaže i sam plakat, a plakat mora da je istina.
Ova monster horor poslastica B kategorije ne samo da je objavljena jednom 2014. godine nego je drugi put re-releasovana 2017. godine. Zašto? Niko ne može da objasni. Kad kažem monster horor poslastica B kategorije, mislim da B kategoriju uzmemo vrlo široko i kažemo da je B poslednje slovo abecede.
Produkcija, montaža, specijalni efekti, scenaristička rešenja... svi spadaju pod toliko daleko slovo u dubini abecede da vrište TRASH - SKORO briljantno. Uz malo više sredstava i truda, odnosno pažnje, ovo autoironično ostvarenje bilo bi toliko potpuno loše da je STVARNO briljantno.
I to je mišljenje jednog optimiste koji u svakom konzumerističkom... hm... izazovu... vidi potencijal.
I to je mišljenje jednog optimiste koji u svakom konzumerističkom... hm... izazovu... vidi potencijal.
Ovo je film o sudbini malog grada koji na čelu ima koristoljubivog i korumpiranog gradonačelnika koji fura imidž uduvanog hipija. Zašto su ta dva sastavljena u jednom liku ostaje nejasno do kraja, valjda je scenarista mislio da je to smešno. Uglavnom u okolini grada pred samu uskršnju proslavu počne serija zverskih pokolja. Gradonačelnik zbog šizofrene mešavine osobina svoje ličnosti odbija da preduzme bilo šta u vezi sa opštom bezbednošću i insistira na proslavi.
Preostala nada stanovnika ovog malog grada curi kroz prste dvoje šintera koji se kroz ceo film ponašaju u skladu sa klišeom o muško ženskom paru agenata/detektiva/policajaca čija bi međusobna dinamika trebala da nosi radnju filma. Inače firma za koju rade zove se “Lovaci na pse u raži” - Dog catchers in the rye – što je duhovita ali ničim izazvana referenca scenariste. Celokupna firma je utvrđena u okviru klišea koji parodira dinamiku policijske stanice, verovatno da bi kontinuirano podsećala gledaoca na propalu ambiciju glavnog muškog lika da upiše policijsku akademiju.
Druga polovina ovog dinamičnog dua i final girl je propala glumica koja se vraća kući i pod pretnjom roditelja mora da se zaposli da je ne bi izbaciili iz kuće. Posao koji skoro slučajno i na mišiće dobije, nalazi se na suprotnom polu svih njenih interesovanja, ali kroz ceo poduhvat ona ima priliku da doživi lični rast koga je na kraju, ironično, samo ona svesna.
Gluma je pretpostavljam intencionalno loša i smešna sa banalnim karikaturama gestova i ekspresija koje bi trebalo da su emocije i stanja pretpostavljena u datim situacijama. Eksploatacione scene su hiperbolisane i potpuno nerealne u svojoj banalnosti.
Montaža stvara izuzetan osećaj nelagode jer rezovi i trajanje određenih scena nesvesno šalju pomešane poruke mozgu u odnosu na materijal koji gledamo. Tako su neki banalni trenutci predramatizovani svojim trajanjem i sporošću kadrova dok ne doprinose potpuno ništa samoj radnji dok su “akcione scene” krvoprolića trapave i traljave.
I kruna svega specijalni efekti po kvalitetu daleko ispod onih koje ima većina vlogera na YouTube-u. Ponekad nisu čak ni smešni u svojoj jadnosti i sklepanosti, a vrlo često izazivaju reakciju koja počinje sa: “ali mogli su bar ovo ovako... (sic) to ne bi bilo ni skupo...”
Sama figura monstera za koga najava filma tvrdi da je visok 50 metara, a u stvari nije... mogla je biti rešena na bar pet drugih načina a u stvari nije... Tako da umesto zeca sa plakata imamo nešto što je na pola puta između štakora i zeca sa nečim što podseća na ptičija stopala. Kako ga nose to je misterija, kao i to zašto mu stalno ispadaju stvari iz usta. Jedno moguće objašnjenjeje da ga problemi sa varenjem teraju da, osim što reži i urliče, takođe podriguje.
Ceo film vas celim putem tera da da reagujete tako što rečenicu započinjete sa “o moj bože” ili sa “ali...” ali ne uspevate da je završite.
Ako do sada niste zastrašeni užasnošću ovog filma onda sam sigurna da radoznalo isčekujete kraj ovog članka da biste ga izguglali i pogledali. Udovoljite sebi, uradite tako!
Verujem da će se mnogi od ljubitelja trash horora jako dobro zabaviti, nasmejati i uživati u njegovoj ironičnoj nedorečenosti izraza i neverici koju će vam izazivati iznova i iznova sa svakim napadom zeke iz pakla!
Nina Stefanija Blažević
No comments:
Post a Comment