Film: Atlas zla (The Field Guide to Evil)
Režija: Ašim Aluvalija, Ken Evrenol
Scenario: Robert Bolesto, Elif Domanik,
Uloge: Marlen Hauzer, Lucija Operman, Karin Pauer
Trajanje: 117 min
Proizvodnja: Grčka/Novi Zeland/Poljska/Turska/Austrija/SAD/Mađarska/Indija, 2018.
Odmah na početku disklejmer: oduvek sam gajio simpatije prema antologijskim serijama i filmovima baziranim na mitu i folkloru. To je razlog zašto me je prošlogodišnji naslov "Hagazusa: Pagansko prokletstvo" (Hagazussa, 2017.) prijatno iznenadio, zašto mi je "Veštica" (The Witch, 2015.) jedan od omiljenih horora svih vremena, i zašto me je "Sredina leta" (Midsommar, 2019.) razočarao.
Mit i tradicija su uvek bili mač sa dve oštrice, kroz istoriju prečesto korišćeni u svrhe zgrtanja političke moći i ispredanja nacionalističkih narativa. Sa druge, malo manje ideološke strane, ovaj par može biti odlično oruđe za razumevanje ljudske suštine i toga kako smo stigli tu gde smo danas. Oni izražavaju ono najprimitivnije u nama, i samo analiziranjem toga možemo se duhovno pomeriti napred.
Moje mišljenje je da film koji želi da se bavi ovom tematikom, mora da ulovi i taj momenat estetskog izraza karakterističnog za mitsko-magijsko pripovedanje, da se izmesti izvan konvencija tradicionalne filmske estetike i nađe ono univerzalno ma gde da ga to izmeštanje odvede. Možda ovo zvuči pretenciozno, ali je u stvari elementarno, jer mit nije ništa ezoterično, on je i danas deo svakodnevice, samo ga je potrebno osvestiti. A ako mi ne verujete, popričajte sa nekim ko veruje u astrologiju ili u teorije zavere i razumećete na šta ciljam.
Zanimljiv eksperiment na ovom polju nam daje internacionalna banda autora, koja se zahvaljujući uspešnoj crowdfunding kampanji okupila oko interesatnog projekta. Reč je o antologiji koja se sastoji od osam kratkih filmova, od kojih svaki na način specifičan za autora, obrađuje po jednu narodnu pripovest iz regiona iz koga potiču.
Rezultat varira, ali sveukupno dobili smo zanimljiv paket, o čijem svakom delu vredi reći poneku reč, kao i o njihovim autorima, koji su svi manje poznata, ali interesantna imena u horor žanru.
HELFALSKE GREŠNICE (DIE TRUD)
Prva priča dolazi nam iz Austrije, i napisana je i režirana od strane autorskog dvojca Veronike Franc i Severina Fijale. Ljubiteljima horora ovaj duo može biti poznat po odličnom psihološkom hororu "Vidim, vidim" (Ich seh, Ich seh, 2014.). Ovaj segment po atmosferi podseća na ranije pomenute "Hagazusa" i "Veštica", i verovatno je najmanje eksperimentalan od svih u ovoj antologiji, ali je vrlo efektna i učiniće da ostanete uz film, čisto da vidite šta je sledeće.
Priča je smeštena "nekada davno" u Austriji, i bavi se ženskom emancipacijom, kroz priču o devojci koja u ruralnoj sredini u kojo živi počinje da oseća krivicu zbog grešnih misli koje prevladavaju u njoj, a u selu je opštepoznato da krivica i strah rađaju čudovišta.
POSEDNUTA AL KARIZIJEM, DEMONOM NOVOROĐENČADI
Druga priča nam dolazi iz Turske, i njen autor je Ken Evrenol. Ovaj autor se i ranije bavio hororom, u svom ultradosadnom nadrealističkom filmu "Vrata pakla" (Baskin, 2015.). Na sreću, ovaj kratki film ima mnogo više energije i jezivu ekspresionističku atmosferu.
Evrenolova priča obrađuje Tursku legendu o Al Kariziju, vampirskom zloduhu koji se javlja ženama nakon rođenja deteta, u formi starice, mačke ili koze. Zanimljivo je da je ova legenda rasprostranjena i na prostoru Bosne, verovatno uvezena za vreme Osmanske imperije.
PALITELJ I DEVICA
Meni omiljeni segment dolazi iz Poljske, a razlog tome je moja ljubav prema estetskom izraz Anješke Smočinske, čiji me je stil osvojio nakon što sam odgledao njen debitantski film "Mamac" (Córki dancingu , 2015.). Njena antologijska priča sjajno hvata senzibilitet slovenske narodne priče sa svim onim primitivnim momentima koji su ostali na ovim prostorima i nakon pokrštavanja.
Alegorična priča o magiji i žudnji za moći, priča prati lutalicu koji za vreme jednog od svojih putovanja, sreće misterioznu devojku koja mu obeća da će mu se sve želje ostvariti nakon što pojede tri srca nedavno umrlih. Obuzet pohlepom, lutalica kreće da ostvari svoje snove.
ČUVAJ SE MELONHEDA
Ova priča dolazi iz Amerike i još uvek nisam siguran da li je potpuni promašaj ili je pogodak u centar. Autor priče je Kelvin Rider, poznat po bizarnoj horor komediji "Lutalica" (The Rambler, 2013.). Rider pripoveda priču iz američkog folklora, koja govori o malim glavatim kanibalima po imenu Melonhedi. Slučajno ili namerno, koristi estetiku trash filma, sa sve prenaglašenom amaterskom glumom i gostovanjem horor ikone Pola Forda. A zašto Rider smatra da je trash film medij američkog folklora je stvar koju treba detaljnije analizirati.
Krećemo stereotipnim odlaskom jedne nuklearne porodice na odmor na izolovanu lokaciju na severu SAD-a. Naravno, ne prođe mnogo vremena pre nego što se u njihovoj šumskoj kolibi počnu pojavljivati čudne stvari.
ŠTA SE DESILO SA PANAGASOM PAGANINOM
Grčki kompozitor i pisac Janis Veslemes je autor pete priče. Opus ovog autora mi nije poznat, ali njegov pripovedački stil je dovoljno intersantan da poželim da ga bolje upoznam. Njegov jedini dugometražni film je "Norveška" (Norwigia, 2014.) i sudeći po sinopsisu, priča o vampiru plesaču koji je u potrazi za "toplom" devojkom u mračnom predgrađu Atine je nešto što bi moglo lako da mi se dopadne. Ali pre nego što budem u prilici da pogledam njegovo dugometražo delo, par reči o njegovoj epizodi u antologiji.
Priča inspirisana grčkim folklorom govori o kalikancarosu, na ovim prostorima poznatijim pod imenom karakondžula. Ovaj niži demon boravi u podzemnom svetu sve do vremena Božića, kada izlazi na površinu. U mestima gde su paganski običaji još uvek živi, oni se nekada maskirani mešaju sa pijanom ruljom i učestvuju u proslavi. Junak ove priče je kalikancaros koji usred jedne od takvih proslava biva razotkriven.
PALATA UŽASA
Po meni najslabiji segment antologije je kratka priča Ašima Aluvalije. Ovaj renomirani autor, poznat po svojim nekonvencionalnim dokumentarcima i krimi drama, pripada novoj generaciji indijskih autora, koja stvara van okvira bolivudskog sistema. Ovaj nepobitno vrhunski kinematograf, opredelio se za jednu lovkraftijansku priču inspirisanu bengalskom narodnom pričom. Na žalost, mislim da nije baš isporučio neopisive užase u svom visokostilizovanom segmentu.
Ova priča smeštena u 1919. godinu govori o drevnoj palati smeštenoj duboko u džunglu. U ovoj palati poludeli kralj je skupio razne kuriozitete koji ne pripadaju ovom svetu. Mi pratimo britansku ekspediciju koja sa svojim vodičem dolazi da se upozna sa neobičnim ritualima i življem ove palate.
DAH NOĆI
Pretposlednji segment nam dolazi iz Nemačke. Njegova autorka je Ketrin Gebe, poznata po mučnoj socijalnoj drami baziranoj na istinitim događajima po imenu "Ništa se loše ne može desiti" (Tore tanzt, 2013.). Priča ovog filma je jezivija od većine horora koje sam gledao poslednjih godina, i majstorski je ispripovedana. I koliko god njen prvi dugometražni film delovao realistično, njena priča u antologiji "Atlas zla" je čist magični realizam.
Ona priča staru bavarsku priču o drudeu, zlom duhu koji zaposeda tela ljudi. Kada izađe iz tela da bi širio bolest, osoba koju zaposeda ostaje beživotna sve dok se on ne vrati. A ako bi bio ubijen, i njegov domaćin bi ostao mrtav. Glavni junak priče je mladić koji živi sa svojom sestrom na obroncima Alpa i njihovu porodicu pohodi jedan od ovih duhova.
OBUĆAREV IZBOR
I na kraju imamo jedan nemi film stilizovan u maniru nemačkog ekspresionizma. Baziran na mađarskoj narodnoj priči "Princezina kletva", britanski reditelj Piter Striklend nam priča priču o dva brata, koji se takmiče za ljubav princeze. Striklend, nama u svežem sećanju po svom filmu "U tkanini" (In fabric, 2018.), poslednjih dvadesetak godina živi u Slovačkoj i Mađarskoj, tako da nije neobično što nam od njega dolazi mađarska bajka.
Priča prati dva brata Botonda i mlađeg Tivadara, oba obućari po struci i oba zaljubljeni u princezu. Razlika je u tome što princeza jedino Tivadaru uzvraća ljubav, ali problem je u tome što je on samo prosti zanatlija. Zato ga kralj šalje da obavi nemoguć zadatak, da bi dokazao svoju ljubav prema njegovoj kćerki. Naravno, ovo će dati i njegovom bratu priliku da pokuša da osvoji princezu dok je Tivadar odsutan.
* * *
Ovo je definitivno jedna od interesantnijih antologija koje sam gledao poslednjh godina, i važnije od jednokratnog zadovoljstva konzumiranja filma, vrednije mi je što mi je otkrila neke mlađe svetske autore čiji rad ću pažljivo pratiti u budućnosti. Bacite pogled, sigurno ćete naći nešto što će vam se dopasti u širokom spektru stilova i priča koje ova antologija nudi.
Aljoša Tomić
No comments:
Post a Comment