NAPETO

Film: Beži (Run)
Režija: Aniš Čaganti
Scenario: Aniš Čaganti, Sev Ohanijan
Uloge: Sara Polson, Kira Alen, Sara Son
Proizvodnja: SAD, 2020.
Trajanje: 90 min

Svi se sećamo glumice Sare Pulson iz „Američkih horor priča“ (American Horror Story, 2011.). Takođe trenutno je aktuelna i dramska serija „Ritčedova“ (Ratched, 2020.) u kojoj Sara Polson tumači glavnu ulogu. Kada sam video trejler za film „Beži“ i shvatio da upravo ova, meni sjajna glumica igra i to ulogu negativca, obradovao sam se. Pomislio sam evo jednog od favorita u ovoj poprilično jadnoj godini za horor film.

Nije samo Sara Polson što je obećavalo u ovom filmu već i sam koncept radnje i tema kojom se film bavi. Naime, ovo je jedan od onih horora koji su zaista mogući, na žalost ne samo mogući već se i dešavaju. 

Imao sam prilike da jednom u novinama naletim na tekst o tome kako je otac držao svoju decu u podrumu do petnaeste godine, nakon čega kada je njegov zločin otkriven deca nisu umela ni da se ponašaju ni da komuniciraju. To su stvarni horori kojih je ovaj naš izopačen svet prepun, i uvek je i bio, samo su se informacije sporije širile nego danas pa nismo baš sve mogli da znamo.

Takođe su se užasi dešavali u svetu i javno, poput mučenja i spaljivanja ljudi i to je čak bilo podržavano od strane uticajnih institucija. Da ne bismo više odugovlačili i okolišali, jedna od glavnih glumica i tema kojim se film bavi su obećavali, ali na žalost moj opšti utisak je drugačiji.

Radnja prati majku Dijanu Šerman (Sara Polson) i njenu ćerku Kloe (Kira Alen) koja ima aritmiju, hemohromatozu, astmu, dijabetes i paralizu nogu. Dijana je na prvi utisak smerna majka koja brine o svojoj ćerci i daje joj punu podršku pred veliki izazov koji je čeka, a to je odlazak na koledž. Jednog dana Kloe otkriva neke lekove u kesi koju je njena majka donela iz prodavnice na kojima piše ime Dijana Šerman.

Kada Kloe pokušava da sazna o kojim lekovima se radi pošto su se našli u čašici sa ostalim lekovima koje uzima, Dijana nastoji da je na indirektan način spreči da dođe do infomacija.

Kloe počinje da sumnja u dobrotu i brižnost svoje majke i daje sve od sebe da sazna koje su to mračne tajne koje rođena majka krije od nje. Film je toliko uzbudljiv da verujem da bi samo zbog atmosfere,tona i trila koji vozi, preporučio svima da ga pogledaju. Ako ne obraćate previše pažnje na gomilu nelogičnosti nećete ih ni primetiti. Ako ih pak i primetite zarad užitka u dobroj napetosti možda ćete ih progutati.

Međutim ja kao kritičar moram ovde da spomenem i da primetim da je svaki sukob i svaki ključni obrt naivan i neuverljiv. Sam kraj filma je potpuno patetičan. Na mnogo mesta se na mnogo drugačijih različitih načina, kada priča treba da dobije novi pravac, moglo uraditi sve samo ne nešto tako prosto i naivno kao što je u filmu.

U sledećim pasusima slede spojleri, da biste ih videli odaberite tekst: 

Kako bih bio potpuno jasan napraviću spojler. Takođe i za one koji su već pogledali film. Kloe uz svu svoju paralizu nogu kada je Dijana zaključa u sobu i postavi joj mnoštvo prepreka kako ne bi uspela da pobegne, ona u tome na potpuno inovativan način ipak uspeva. Ali je majka ipak uhvati i ovog puta zaključa u podrum, vezavši samo njena kolica lancem.

Zašto bi joj Dijana vezala samo kolica ako zaista želi da je onesposobi za beg, s obzirom da je Kloe već uspela da pobegne uz sve one prepreke? Ili je možda to namerno uradila da bi Kloe otkrila ono što se u tom podrumu nalazi?

A u tom istom podrumu je fascikla na kojoj piše njeno ime i gde se kriju apsolutno sve tajne koje Kloe ne sme da zna. To je previše proizvoljno i naivno. Da se radi o boljem filmu, sve ove stvari bismo postepeno saznavali kroz narativ filma.

U svakom slučaju ako ne cepidlačite ovoliko koliko ja, „Beži“ može da se gleda. Mađutim tematski neuporedivo je lošiji od filmova sa ovom temom kao što su „Mizeri“ (Misery, 1990.) ili „Očnjak“ (Dogtooth, 2009.).

Nenad Lančuški