Film: Sredina leta (Midsommar)
Režija: Ari Aster
Scenario: Ari Aster
Uloge: Florens Pju, Džek Rejnor, Vilhelm Blomgren
Trajanje: 147 min
Proizvodnja: SAD/Švedska/Mađarska, 2019.
Ari Aster je autor mlađe generacije čije smo debitantsko ostvarenje "Nasleđeno zlo" imali prilike da vidimo prošle godine, a koji nas je toliko oduševio da je završio na drugom mestu naše liste najboljih filmova. Kada nečiji prvenac napravi takav bum, podrazumeva se da će oči biti uprte u njega dok iščekujemo njegov sledeći korak. I stoga smo se unapred radovali recenziranju njegovog novog horora "Sredina leta".
Ovaj autor je za svoje novo ostvarenje rekao da je to njegov prvi horor, jer je "Nasleđeno zlo" u stvari porodična drama. Nakon gledanja "Sredine leta", jedna od stvari koja privlači pažnju je da je njegova tvrdnja laž i da je ovaj film u stvari priča o vezi dvoje ljudi koji se udaljavaju jedno od drugoga. Da pojasnim, na isti način na koji je Aster zaodenuo svoju priču o porodici sa problematičnom prošlošću u ruho horora, isto to je uradio ovde sa romantičnom vezom dvoje mladih ljudi koja je na izdisaju.
Režija: Ari Aster
Scenario: Ari Aster
Uloge: Florens Pju, Džek Rejnor, Vilhelm Blomgren
Trajanje: 147 min
Proizvodnja: SAD/Švedska/Mađarska, 2019.
Ari Aster je autor mlađe generacije čije smo debitantsko ostvarenje "Nasleđeno zlo" imali prilike da vidimo prošle godine, a koji nas je toliko oduševio da je završio na drugom mestu naše liste najboljih filmova. Kada nečiji prvenac napravi takav bum, podrazumeva se da će oči biti uprte u njega dok iščekujemo njegov sledeći korak. I stoga smo se unapred radovali recenziranju njegovog novog horora "Sredina leta".
Ovaj autor je za svoje novo ostvarenje rekao da je to njegov prvi horor, jer je "Nasleđeno zlo" u stvari porodična drama. Nakon gledanja "Sredine leta", jedna od stvari koja privlači pažnju je da je njegova tvrdnja laž i da je ovaj film u stvari priča o vezi dvoje ljudi koji se udaljavaju jedno od drugoga. Da pojasnim, na isti način na koji je Aster zaodenuo svoju priču o porodici sa problematičnom prošlošću u ruho horora, isto to je uradio ovde sa romantičnom vezom dvoje mladih ljudi koja je na izdisaju.
To nikako ne mora biti loša stvar, pogotovo ako vam je dosta stereotipnih holivudskih horor filmova i tražite nešto sa malo više supstancijalnosti. Pored toga, ako vam se dopao njegov prvi film, ovde ćete pronaći i druge motive koje oba filma dele, poput fascinacije paganskim običajima i folklorom, ili fenomenalne upotrebe atmosferične muzike. Da li ovo znači da će vam se "Sredina leta" nužno dopasti ako ste voleli "Nasleđeno zlo"?
Odgovor na ovo pitanje nije baš jednostavan, jer je i meni bilo potrebno dosta vremena da saberem utiske nakon gledanja novog filma. Dok je "Nasleđeno zlo" svoju estetiku vuklo iz nekih horor klasika, dajući utisak gledanja nekog ozbiljnijeg old school horora u niši "Predskazanja" (The Omen,1976.) ili "Isterivača đavola" (The Exorcist,1973.), iskustvo gledanja "Sredine leta" je mnogo oniričnije, i mnogo više podseća na neki ekspresionistički arthouse film uz kapljicu psihodeličnog ludila nalik ostvarenjima Panosa Kosmatosa.
Odgovor na ovo pitanje nije baš jednostavan, jer je i meni bilo potrebno dosta vremena da saberem utiske nakon gledanja novog filma. Dok je "Nasleđeno zlo" svoju estetiku vuklo iz nekih horor klasika, dajući utisak gledanja nekog ozbiljnijeg old school horora u niši "Predskazanja" (The Omen,1976.) ili "Isterivača đavola" (The Exorcist,1973.), iskustvo gledanja "Sredine leta" je mnogo oniričnije, i mnogo više podseća na neki ekspresionistički arthouse film uz kapljicu psihodeličnog ludila nalik ostvarenjima Panosa Kosmatosa.
Voleli ga ili ne, ostaviće snažan utisak na vas. Što se tiče mojih očekivanja, moram priznati da nisam dobio ono čemu sam se nadao.
Priča prati grupu mladih ljudi iz velikog grada. Tu su devojka Deni (Florens Pju), čija je depresivna sestra oduzela sebi život nakon što je ubila njihove roditelje. Zatim, njen dugogodišnji momak Kristijan (Džek Rejnor), student antropolgije na doktorskim studijama, koji nema baš ideju kako da se nosi sa problemima u vezi, i nekoliko Kristijanovih prijatelja, od kojih je jedan student na razmeni, šveđanin po imenu Pel (Vilhelm Blomgren).
Pel je odrastao u malenoj komuni po imenu Harga, u Helsinglendu. Pošto se bliži jedan od najvećih praznika njegovog naroda - Midsomar, proslava letnje ravnodnevnice, on predlaže svojim prijateljima ekskurziju u njegovo rodno mesto. Zaitnrigirani studenti antropologije pristaju, a sa njima polazi i Deni koja i dalje pokušava da se izbori sa bolom gubitka porodice, godinu dana nakon tragedije.
Priča prati grupu mladih ljudi iz velikog grada. Tu su devojka Deni (Florens Pju), čija je depresivna sestra oduzela sebi život nakon što je ubila njihove roditelje. Zatim, njen dugogodišnji momak Kristijan (Džek Rejnor), student antropolgije na doktorskim studijama, koji nema baš ideju kako da se nosi sa problemima u vezi, i nekoliko Kristijanovih prijatelja, od kojih je jedan student na razmeni, šveđanin po imenu Pel (Vilhelm Blomgren).
Pel je odrastao u malenoj komuni po imenu Harga, u Helsinglendu. Pošto se bliži jedan od najvećih praznika njegovog naroda - Midsomar, proslava letnje ravnodnevnice, on predlaže svojim prijateljima ekskurziju u njegovo rodno mesto. Zaitnrigirani studenti antropologije pristaju, a sa njima polazi i Deni koja i dalje pokušava da se izbori sa bolom gubitka porodice, godinu dana nakon tragedije.
Harga je izolovana, tradicionalistička komuna, koja sve svoje potrebe ispunjava zemljoradničkom i stočarskom proizvodnjom, a život ustrojava prema drevnim paganskim tradicijama, koje ćemo malo po malo otkrivati kroz oči američkih posetilaca.
Ova premisa mi se činila kao odličan teren za istraživanje odnosa savremenog racionalistički ustrojenog zapadnog uma, sa prethrišćanskim mitsko-magijskim umom. Većini gledalaca neće biti previše bitno što ovoj antinomiji nije posvećeno mnogo pažnje, ali meni kao zaluđeniku za primitivne religije je zasmetalo što taj aspekt nije istražen sa dovoljno razumevanja. Smatram da bi to filmu dalo dubinu kakvu ima npr. genijalni "Zagrljaj zmije" (El abrazo de la serpiente, 2015.).
Ova premisa mi se činila kao odličan teren za istraživanje odnosa savremenog racionalistički ustrojenog zapadnog uma, sa prethrišćanskim mitsko-magijskim umom. Većini gledalaca neće biti previše bitno što ovoj antinomiji nije posvećeno mnogo pažnje, ali meni kao zaluđeniku za primitivne religije je zasmetalo što taj aspekt nije istražen sa dovoljno razumevanja. Smatram da bi to filmu dalo dubinu kakvu ima npr. genijalni "Zagrljaj zmije" (El abrazo de la serpiente, 2015.).
Čini mi se da je taj momenat pomalo sveden na "ti šašavi pagani", stavljaljući ih bliže primitivnim kanibalima iz "Holokausta kanibala" (Cannibal Holocaust, 1980.), što može delovati kao uobičajen zapadnjački elitizam proizašao iz evrocentrične racionalističke tradicije.
Ali možda samo previše intelektualizujem, jer ovde nije reč o vikinzima i njihovim krvavim ritualima, već o odnosu Deni i Kristijana, gde je ceo put u stvari parabola za njihovo međusobno udaljavanje usled nedostatka komunikacije. Dok je površina filma ispunjena neprekinutim audio-vizuelnim senzacijama koje preokupiraju čula za cela dva i po sata trajanja filma, u podtekstu postoji samo jaz tišine koji raste među ova dva tragična lika.
Ali možda samo previše intelektualizujem, jer ovde nije reč o vikinzima i njihovim krvavim ritualima, već o odnosu Deni i Kristijana, gde je ceo put u stvari parabola za njihovo međusobno udaljavanje usled nedostatka komunikacije. Dok je površina filma ispunjena neprekinutim audio-vizuelnim senzacijama koje preokupiraju čula za cela dva i po sata trajanja filma, u podtekstu postoji samo jaz tišine koji raste među ova dva tragična lika.
Morate biti veoma specifičan profil ljubitelja horora da biste uživali u ovakvom filmu, koji deluje kao da ne podilazi nijednoj vrsti gledaoca. Za mene, Ari Aster i posle ovog filma ostaje intrigantan autro čiji ću rad nastaviti da pratim. Još jedan savet koji bih dao je da ako se odvažite da pogledate ovo ostvarenje, pogledajte director's cut, koji je pola sata duži od bioskopske verzije, a u koji je stalo mnogo stvari koje su bile neprikladne čak i za R rejting koji je film dobio.
Aljoša Tomić
Nisam gledao gori film. Zivo srenje
ReplyDeleteima gorih, mnogo gorih :)
DeleteFilm je do jaja ako uključiš mozak,za glupe ljude je verovatno sranje.
DeleteKako možeš to da kažeš, fotografija je prelepa, odavni nisam videla bolji rad kamere! Glavni nedostatak filma je što likovi nemaju karakter, ali valjda je reditelj to hteo da prikaže: Kako bezlični, arogantni Ameri, sa svojim neznanjem i neverništvom postaju lake žrtve za manipulaciju!
Delete