HOROR STARE ŠKOLE

Film: Nasleđeno zlo (Hereditary)

Režija: Ari Aster

Scenario: Ari Aster

Uloge: Toni Kolet, Mili Šapiro, Gabrijel Bern, Aleks Volf

Trajanje: 127 min

Proizvodnja: SAD, 2018.

"Nasleđeno zlo" je prvi dugometražni film Ari Astera, i jedno od najprijatnijih iznenađenja u ovoj godini. Aster je autor koji jednako dobro poznaje i voli žanrovski film, naročito horor, kao i "ozbiljniji" film, poput radova Tarkovskog i Ajzenštajna. Njegov prvenac deluje potpuno stilski izgrađeno i autentično, što možda deluje neobično za nekoga ko u filmografiji ima nekolicinu kratkih filmova, ali to samo govori o tome da je Aster autor bogat idejama, ima jasnu viziju i tehničko znajne da je ostvari. Aster nam donosi jedan old school horor, u maniru noćnih mora Kjubrika, Linča ili Polanskog, koji prati raspad jedne porodice pod bremenom žalosti i krivice, dok čitava priča ne eskalira u mračan psihološki horor koji će otići na mesta na koja se nijedan mainstream holivudski horor ne bi usudio da ode. Kako sam Aster kaže u intervjuu za The Verge: "Imamo dve vrste [horora], prvi su horor filmovi koji su u suštini vožnja rolerkosterom, koja postoji samo da bi ljude nekoliko puta prodrmala, i onda ih pustila da idu kući i nastave sa svojim životom. Sa druge strane su drugi koji su više egzistencijalistički po prirodi i koji pokušavaju da igraju na veoma ozbiljne strahove i uključuju gledaoca na ozbiljnijem nivou. Ovo su oni koje želim da gledam i oni koje želim da pravim."

Eni Grejam (Toni Kolet) je umetnica koja stvara minijature. Ona živi sa svojim mužem Stivome (Gabrijel Bern), ćerkom Čarli (Mili Šapiro) i sinom Piterom (Aleks Volf). Zaplet počinje smrću Enine majke Elen, za koju saznajemo da je bila teškog karakter i da je vodila tajanstven život, što je dovelo do razilaženja sa njenom ćerkom. Razotkrivanje mračnog nasleđa dovodi do komplikovanja odnosa među članovima porodice Grejem, zbog čega na svetlo dana izlazi sve više i više mračnih stvari koje su ukućani gurnuli pod tepih. Dok ulažu svu energiju da vrate svoj svet u kolosek, postepeno shvataju da zbog njihovog nasleđa stvari više nikada neće biti iste.

Estetika filma je inspirisana raznovrsnim momentima koji su imali značaja za umetničko oblikovanje Astera. Kao najznačajniji momenat on navodi film koji ga je plašio u mladosti i koji je pogledao tako što ga je prokrijumčario iz video kluba: "Kuvar, lopov, njegova žena i njen ljubavnik" (The Cook, the Thief, His Wife & Her Lover, 1989.) autora Pitera Grinveja. Vizuelni stil ovog filma realizovan u maniru pozorišne kulise kojim dominiraju statični kadrovi je vidan uticaj na simetrične kompozicije Asterovog ostvarenja, koje vizuelno povezuju motiv minijaturne kuće sa scenom. Još jedan motiv bitan za estetiku filma, a referenciran u nekoliko navrata kroz priču je motiv grčke tragedije: neizbežni usud koji prati likove zbog greha njihovih predaka, zbog čega ih stiže nezaslužena kazna. Treći estetski momenat je upotreba muzike: inspirisan filmovima Brajana de Palme i načinom na koji on koristi muziku, Aster upotrebljava soundtrack Kolina Stetsona na veoma upečatljiv i sablasan način. Ovih nekoliko momenata su samo delić bogatog sadržaja filma kojim Aster majstorski upravlja, dok vešto plete priču bez nepotrebnog ekspliciranja narativa.

Ari Aster je možda novo ime u konstelaciji horor autora, ali je svakako jedan od autora koga treba pratiti. Osećaj nakon gledanja ovog filma će vas sigurno pohoditi dugo nakon odjavne špice, a kada je horor film u pitanju, to je svakako preporuka za gledanje.

Aljoša Tomić