Ako bih morao da opišem ovu seriju u jednoj rečenici, rekao bih "Očajne domaćice" (Desperate Houseviwes, 2004.) sreću "Gospodara muva" (Lord of the Flies, 1990.). Nisam siguran zašto me je tačno ovaj koncept privukao kada sam prvi put video najavu serije, ali mi je drago da jeste.
Idejni tvorci serije su dvojac Ešli Lajl i Bart Nikerson, poznati po angažovanju na serijama "Narkos" (Narcos, 2015.) i spinofu "Prvobitni" (The Originals, 2013.). Prava na produkciju je kupila TV mreža Showtime i započela proizvodnju 2020. godine, da bi bila premijerno prikazana u novembru prošle godine. Kritičarima je prikazano prvih šest od deset epizoda, i pozitivna reakcija koju su imali je značajno uticala na rejting serije.
Pošto smatram da promotivni materijal, poput raznih teaser-a i trailer-a, redovno otkrije previše o sadržaju, trudio sam se da znam minimum o sadržaju serije, naročito zato što sam znao da će misterija biti ključni momenat narativa. Možda mi je zato najveće razočarenje bilo što do kraja desete epizode nisam imao sve odgovore koje sam želeo. Ali sa obzirom na to da je planirano pet sezona, a druga je već odobrena, bilo bi čudno da sam ih i dobio. Sama dinamika narativa mi je bila malo neobična, zbog načina na koji serija otvara nove misterije i daje na kašičicu odgovore.
Da pojasnim, priča ima dve linije narativa. Prva je smeštena u 1996. godinu, u kojoj pratimo grupu devojaka, koje čine srednjoškolski fudbalski tim, naslovne "Stršljenke", koje su na putu na nacionalno prventstvo u Sijetlu. Dok su letele avionom, njihov avion se ruši nad Kanadskom divljinom. Devojke su primorane da preživljavaju u surovim uslovima celih devetnaest meseci pre nego što su spasene.
Druga linija narativa je u sadašnjosti, gde pratimo nekolicinu preživelih devojaka, sada odraslih žena koje pokušavaju da se nose sa banalnošću života u podgrađu. Niko od preživelih nije progovorio dvadeset i pet godina kasnije o tome šta se desilo u divljini. Demoni prošlosti se bude kada četiri glavne junakinje dobiju razglednicu sa misterioznim simbolom.
Ove dve linije će se preplitati i otkrivati nam pitanja i odgovore epizodu za epizodom, a sve to dok očekujemo odgovor na glavno pitanje: šta predstavljaju misteriozni simboli i kakvi su se to mračni događaji, o kojima niko ne želi da govori, odvijali u šumi.
Sada, hvaliti seriju na sva usta posle prve sezone je malo nezahvalan posao, kako nam istorija pokazuje. Imamo primere poput "Izgubljenih" (Lost, 2004.) i "Šerloka" (Sherlock, 2010.) koje su imale fenomenalnih par sezona, pre nego što su pisci shvatili da ne umeju da razmrse misteriju kojom su hajpovali gledaoce godinama. Ili potpuni fijasko koji je "Igra prestola" (Game of Thrones, 2011.) koja je godinama bila kulturni fenomen i opšte mesto koje su poznavali i ono malo ljudi koji ih nikada nisu gledali, a koji je pao u potpuni zaborav sa poslednje dve sezone koje su nekompetentni pisci potpuno pokopali.
Zato bih sa opreznim optimizmom preporučio ovu seriju, nadajući se da će i dalje sezone zadržati isto vrhunsko pisanje, razvoj harizmatičnih likova i odličan soundtrack koji pokriva poslednje dve decenije muzike kroz klasike raznih žanrova poput Alanis Moriset, Smashing Pumpkins, The Offspring i drugih, ali i mnoge savremenije alternativne autore.
Istakao bih još fenomenalnu pilot epizodu koju je režirala Karin Kusama, horor ljubiteljima poznata po "Opasnoj Dženifer" (Jeniffer's Body, 2009.) i ženskoj horor antologiji "XX" (XX, 2017.), koja se zaista po kvalitetu izdiže među prvih deset epizoda.
U svakom slučaju, preporuka svim ljubiteljima misterije i survival horora koji imaju strpljenja da čekaju nastavak priče krajem ove godine.
Aljoša Tomić
No comments:
Post a Comment