POLA DECENIJE FILMOZOFIRANJA

Sve je počelo jednog novembarskog dana 2015, ne znam tačno kojeg ali sigurno da je to bilo u ponedeljak, sredu ili petak. Pozvao me je Aljoša da se nađemo u jednom novosadskom lokalu nedaleko od sale u kojoj treniramo aikido. Do tada je on za mene bio stariji kolega filozof i drug sa treninga sa kojim često ćaskam o filmovima, a naročito hororima.

Aljoša je imao ponudu koju je nemoguće odbiti: da pošto već obojica volimo horor filmove i završili smo filozofiju, te znamo napisati tekst o nekoj temi, započnemo naš sopstveni blog koji će se baviti ovim filmskim žanrom. Moj odgovor je odmah bio: Zašto da ne! Već sam o toj temi pisao u seminarskom radu iz estetike. Eto to može biti i moj prvi tekst! Aljoša je takođe već imao svoj. I tako su se ubrzo pojavila i prva dva teksta: Elementi antičke tragedije u horor trilerima i Evolucija filmskog vampira.

Počeli smo da filozofiramo o filmu strave i užasa, odnosno da FILMOZOFIRAMO o STRAVI... Tako smo i odlučili da će da bude naziv našeg bloga. FILMOZOFIJA STRAVE!

Ostalo je istorija...

 

U početku smo prosto pisali tekstove o filmovima, franšizama i podžanrovima. To su bili dugački tekstovi, često i suvoparni. Ali kada smo počeli da pratimo aktuelne filmove, tekstovi su morali da dobiju malo krvi i mesa, da postanu prizemniji, a u isto vreme da zadrže kritičku oštrinu. Recenzije su postale izazov.

Za to vreme kroz redakciju je protutnjalo mnogo ljudi, sa kojima nam je bilo pravo zadovoljstvo da sarađujemo, a koji su ostavili trag na našem blogu: Nina Stefanija Blažević, Ivana Prelević, Nikola Oravec, Jovana Petković i drugi. Moramo posebno da spomenemo i višegodišnju saradnju sa Klubom Kulture Crna Ovca i tamošnjim domaćinom Bojanom Šovljanskim – Šoljom.

Uprkos svim usponima i padovima, velikim idejama i očekivanjima, ostali smo verni andergraud kulturi jer možda tu najbolje pripadamo.

Koje su najvažnije stvari koje smo postigli u proteklih pola decenije?

Nenad Lančuški: Najvažnija stvar je verovatno to što i dalje postojimo i jednom nedeljno izbacujemo tekst o aktuelnim filmskim dešavanjima. Saradnja sa "Crnom Ovcom", filmske projekcije i predavanja koja smo tamo organizovali sa Jovanom Ristićem na temu franšize „Osmi putnik“ i retrospektive filmova sa Festivala Srpskog Filma Fantastike, kao i sa dr Nevenom Jevtić koja je govorila o hororu u video igrama. Majice koje smo štampali sa originalnom ilustracijom koju je uradio  strip autor i ilustrator Borislav Maljenović.

Aljoša Tomić: U akademskim krugovima u kojima sam se kretao za vreme studija bilo je divnih i kreativnih ljudi sa genijalnim idejama, koje su bivale zaboravljene nakon što se ustane od kafanskog stola. U slučaju da su stavljene u pogon, bivale su napuštene veoma brzo, jer su svi fantazirali o instant uspehu. Stoga, po meni najveći uspeh je konsistencija u radu i istrajnost uprkos teretu svakodnevnice. Učiti i rasti kroz stvari koje volimo, to je po meni idealan uspeh. Ali naravno, sjajno je i kroz to otkriti istomišljenike, koje je Nenad već nabrojao, i biti u njihovom društvu.

U čemu najviše uživamo u radu na Filmozofiji strave?

NL: Jedno od najvećih zadovoljstava mi je i dalje pravljenje liste najboljih horora u protekloj godini. Jer tu imam priliku da ocenjujem i dajem svoje kriterijume kvaliteta aktuelnim filmovima. Naravno najzanimljiviji deo jeste kako će se naše ocene preklopiti i od tog posredovanju zavisi kako će lista ustvari izgledati.

Takođe uživam svakog četvrtka u Crnoj ovci gde smo takoreći postali domaći sa ekipom od nekoliko drugara koji dolaze redovno na druženje i gledanje filmova.

AT: Najzanimljiviji deo mi je uvek "detektivski" rad kada naiđem na novog autora ili film. Kada pišem recenziju uvek se nadam da ću pronaći i neku zanimljivu priču koja stoji iza svega. U praksi to često nije slučaj, ali je uvek izazovno.

Koji su novi autori , koji su se pojavili u proteklih pet godina, čiji rad vredi pratiti, a koji su se trebali vec penzionisati sa obzirom na njihov rad u ovom periodu?

Aljoša Tomić: Od novih autora na koje treba obratiti pažnjiu bih izdvojio Roberta Egersa, Ari Atera i Džordana Pila, koji su u svet horora uneli nov i svež izraz. Ali pored njih, zahvaljujući pisanju za ovaj blog naleteo sam na neke veoma interesantne i malo poznate autore iz celog sveta čiji rad pratim sa interesovanjem. Tu bih izdvojio Isaka Ezbana iz Meksika i Anješku Smočinsku iz Poljske.

Što se tiče penzionisanja autora, nema ih mnogo prema kojima sam netrpeljiv. Ali autor zbog koga moram da prevrnem očima svaki put kad čujem da snima novi film je Najt M. Šajamalan. Takođe Džejms Van bi mogao da napravi predah, iako ga volim i poštujem kao autora, kvalitet stvari koje producira u poslednje vreme je veoma nizak.

Nenad Lančuški: Pored svega navedenog, ja mogu samo još da dodam Majka Flanegena koji ne u proteklih pet godina i malo više, napravio nekoliko dobrih autorskih filmova ili nekoliko filmova u saradnji sa svojom ženom koja i glumi u nekima od njih. Takođe i seriju „Ukleta kuća na brdu“ (The Haunting of Hill House, 2018.) i „Posednuće na Blaj Menoru“ (The Haunting of Bly Manor, 2020.)

Koja su tri najbolja filma u poslednjih pet god?

NL: “Veštica“ (The Witch, 2016), „Ono koje prati“ (It Follows, 2015) i „Beži“ (Get out, 2017).

AT: Teško je izdvojiti samo tri filma iz mora odličnih horora koji su se pojavili u poslednjih pola decenije, tako da se neću ni truditi da dam neki objektivniji sud. Zato ću izdvojiti tri meni najdraža horora iz ovog perioda a to su: "Sirovo" (Grave, 2016.), "Incident u zemlji duhova" (Incident in a Ghostland, 2018.) i "Mi" (Us, 2019.)

Koje je najveće horor razočarenje?

NL: "Ono: Drugi deo" (It Chapter Two, 2019), nikad gori blokbaster nastavak. Nikad više pompe ni oko čega. Ništa strašnije nisam video u drugom nastavku čeg već nema u prvom osim malo više specijalnih efekata.

 

AT: Kako vreme prolazi mislim da sam bio prestrog prema ovom filmu, ali možda zato što sam veoma sentimentalno vezan prema originalnom "Osmom putniku" (Alien, 1979.), kao jednom od filmova koji me je uveo u svet horora, bio sam potpuno skrhan nakon što sam odgledao "Osmi putnik: Kovenant" (Alien: Covenant, 2017.). Jednostavno nisam očekivao da će Ridli Skot, nakon što se koačno vratio u rediteljsku stolicu, napraviti samo bledu kopiju originalnog filma.

Postoji li horor scena na ovim prostorima, ko su autori koje treba pratiti i postoji li dečko koji obećava?

AT: Nisam siguran da postoji scena u pravom smislu reči, bar ne filmska. Horor filmovi na ovim prostorima su slučajne pojave, ali to ne znači da ne postoje ljudi koji se bave hororom. Za mene je najinteresantiji rad društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" i njihov festival kratkog filma, na kome je moguće videti radove horor-entuzijasta iz regiona, ali i nekih ozbiljnijih autora koji su iz ovog ili onog razloga napravili izlet u svet horora.

Jedini mlađi autor koji mi pada na pamet, a koga bih mogao nazvati horor autorom je Milan Todorović koji je počeo karijeru sa "Zonom mrtvih" (2009.), a i dalje se ponekad vrati hororu što smo mogli videti u antologiji "Mrtvi decembar" (Deathcember, 2019.).

NL: Možda ne postoji filmska scena, no međutim svakako postoje ljudi koji na izvestan način održavaju i neguju kuturu horora kod nas. Premda je veliki deo tih autora ili entuzijasta ustvari iz sfere književnosti, s vremena na vreme umeju i da se umešaju u film.

Spomenuo bih Milančeta Markovića sa kojim smo radili intervju, zatim takođe pomenutog Jovana Ristića koji je osnivač i selektor  Festival a Srpskog Filma Fantastike, Miroslava Lakobriju, Aleksandra Radivojevića i Nenad Bekvalac koji su na Art kanalu svojevremeno vodili Šok Koridor, a danas održavaju javna predavanja na slične teme, Dr Dejana Ognjanovića, Gorana Skrobonja, Mladena Milosavljevića iz sveta književnosti i mnoge druge, sigurno sam nekoga zaboravio.

 
Koji su naslovi koje najviše iščekujete u narednih godinu dana?

AT: Spisak je malo duži sada, jer je dosta filmova pomereno zbog pandemije za sledeću godinu. Ali neki od filmova koji mi deluju interesantno su: nastavak kultnog "Slatkišara" (Candyman, 2021.), Edgar Rajtov "Poslednja noć u Sohou" (Last Night in Soho, 2021.), okršaj koji dugo iščekujemo u "Godzila protiv Konga" (Godzilla vs Kong, 2021.), a od filmova sa manjim budžetom norveški horor "Crvena tačka" (Red Dot, 2021. ), "Rogovi" (Antlers, 2021.) i naravno novi film o napadu ajkule "Velika bela ajkula" (Great White, 2021.)

 

NL: Očekujem da će u 2021 da me više filmova na koje budem nabasao iznenadi svojim kvalitetom. Najčešće filmovi za koje znam da će da se pojave budu prosečni ili nikakvi, a one koje slučajno iskopam budu vrhunski.