Kada je davne 1979. godine Ridli Skot, tada poznat po radu na televizijskim reklamama i sa samo jednim dugometražnim filmom za pojasom, prihvatio ponudu za rad na novom naučno-fantastičnom filmu koji je jahao na talasu uspeha “Ratova zvezda” (Star Wars, 1977.), niko nije mogao predvideti razmeru u kojoj će ovo delo uticati na horor, film i na kulturu uopšte. Danas malo ko neće prepoznati falusoidnu glavu ksenomorfa koji je do širokih narodnih masa dopro preko stripova, video igara i televizije.
 |
| Ilustracija: Ričard Korben |
I dok se za komercijalizovanje franšize najviše smatra zaslužnim Džejms Kameron, tada već poznat po radu na prvom “Terminatoru” (The Terminator, 1984.) i scenarističkom radu na “Rambu II” (Rambo: First Blood Part II, 1986.), koji je klaustrofobični SF/horor pretvorio u akcioni film čiji je komercijalni uspeh naveo čelnike produkcijskog studija “Foks” da serijal “Tuđin” svrsta na A listu svojih naslova.
Kada je na red stigao treći nastavak filma, stvari su počele da zapinju, a Jovan Ristić nas u svom eseju “Tuđin 3: Jedan nezasluženi košmar” provodi kroz svaki krug razvojnog pakla kroz koji je ovaj film prošao. Jovan Ristić je pisac i novinar koji važi za jednog od naših najboljih poznavalaca ovog serijala, a ovaj esej, prvi put objavljen 2012. godine, je delić njegovog istraživačkog rada za opsežnije delo o celokupnom serijalu. Jednostavnim i dinamičnim stilom pisanja Ristić nam na zabavan način predočava put koji je prelazeći iz ruke u ruku raznim scenaristima i rediteljima ovaj film morao da prođe u svom nastanku.
 |
| Ilustracija: Killkenny Kat |
Ovaj esej pokriva sve dostupne, ali i neke trenutno nedostupne, resurse o produkciji ovog filma, od nastanka u glavama dvojice producenata Dejvida Gajlera i Voltera Hila. Kako Ristić kaže: “ne mnogo zagrejani za novu epizodu, ali svakako voljni da zarade “, producenti su odlučili da započnu novo poglavlje u priči o Tuđinu. 1987. godine počela je njihova potraga za scenaristom i rediteljem, ali i rat koji se vodio između njih dvojice na jednoj, glavešina “Foksa” na drugoj strani i svih njihovih zlosrećnih potencijalnih saradnika uhvaćenih između dve vatre - količina intriga i preokreta u produkciji ovog filma je tolika da bi samo o njoj mogla da se napravi uzbudljiva filmska priča.
 |
| Ilustracija: Ignatova Svetlana |
U svom petogodišnjem razvoju, pre nego što je stigao u ruke Dejvida Finčera (tada nepoznatog i na početku svoje karijere), scenario je prošao bar 14 revizija, kako Ristić navodi. Na njemu su radili čak i Vilijem Gibson, autor “Neuromansera” (Neuromancer, 1984.) i otac cyberpunk žanra, zatim Dejvid Tui, autor serijala o Ridiku (Pitch Black, 2000.), i Lari Ferguson, scenarista “Gorštaka” (Highlander, 1986.) i “Lova na Crveni Oktobar” (The Hunt for Red October, 1990.). Producenti su tražili neku novu ideju koja bi novi nastavak distancirala od prethodnih, tako da ideje autora angažovanih na ovom delu variraju od “kosmičke Godzile u Nju Jorku”, preko “tuđinski komarci napadaju Govnovil” do “kaluđera na drvenom satelitu”. Zaista je interesantno čitati sinopsise ovih ideja i zamišljati kako “Tuđin 3” izgleda u nekom paralelnom univerzumu. Ristić daje detaljan opis nastanka svake verzije scenarija, uz kratak sažetak celog scenarija, tamo gde je bio dostupan.
“Tuđin 3” u krugovima ljubitelja horora važi za jedan od najgorih izdanaka serijala, a ovaj esej rasvetljava kako je ovaj film, bez jasnog koncepta i vizije, uopšte ugledao svetlost dana. Na kraju smo dobili, u najvećoj meri zahvaljujući Finčerovom talentu, jedan od “najlepših loših filmova”. Iako produžena verzija filma, izašla 2003. godine, donekle popravlja utisak o ovom filmu, produkcija ovog filma je tragedija u pravom smislu. To potvrđuje i činjenica da Dejvid Finčer do danas nije prešao preko stvari koje su mu servirali Gajler, Hil i “Foks”, pa je odbio bilo kakvo učešće u nastanku verzije iz 2003. godine.
 |
| Ilustracija: Masimo Karnevale |
Ova priča je zanimljiva najviše zbog toga što je toliko neverovatna, a opet tako uobičajena u industriji zabave. Nizovi i nizovi loših odluka ljudi kojima je zarada u prvom planu i koji ne razumeju zaista predmet kojim se bave su uobičajena pojava u svetu holivudske visoke produkcije, a Ristić nam kroz dokumentovanje približava delić haosa koji prati nastanak filma ovog kalibra. Ovaj reprezentativan uzorak je praktično manifest koji stoji iza svakog lošeg blockbustera koji vidimo svakog leta u bioskopima, a ovaj tekst nam može pomoći da lakše utvrdimo u koga da upremo u prstom sledeći put kada nas neki film razočara.
Aljoša Tomić
No comments:
Post a Comment