Za razliku od pretprošle, prošla godina je bila prilično oskudna što se tiče kvalitetnih horor naslova. Kao i obično dobili smo gomilu nastavaka popularnih franšiza, od kojih su neki bili potpuno nepotrebni, drugi potpuno prosečni i nisu vredni pomena, a neki su, poput najnovijeg “Osmog putnika” - potpuno izneverili. Prošlu godinu su obeležile i adaptacije dela Stivena Kinga, od kojih su čak dve našle mesto na ovoj listi. Iako izbor nije bio veliki, pojavilo se nekoliko izuzetnih naslova, koji su nas potpuno osvojili i za koje se bilo teško odlučiti koje će mesto zauzeti, pogotovo što se tiče prva tri mesta. Pogledajmo listu nama najboljih filmova u 2017. godini.
Ovo je prva adaptacija dela Stivena Kinga koja se našla na našoj listi. Iako televizijska produkcija, film predstavlja splet misterije i drame sa horror elementima uklopljen na najbolji mogući način veštinom već dokazanog Majka Flanegena. Ne izostaju ni elementi body horora sa kojima film biva upotpunjen kao predstavnik ovog žanra. Kako sama priča, tako i način na koji je kroz filmski jezik ona ispričana “Džeraldova igra” zaslužuje svoje mesto na listi najboljih horor filmova prošle godine.
Radnja filma prati sredovečni bračni par Džeralda (Brus Grinvud) i Džesi (Karla Guđino) koji odlaze na odmor u vikendicu, gde će pokušati da se ponovo zbliže i ožive svoj seksualni život. Džerald kako bi uspeo da se ostvari kao muškarac rešava de se posluži dodatnim sredstvima poput lisica i vijagre. Međutim vrlo brzo nakon što veže Džesi za krevet, dobija infarkt i ona ostaje sama vezana za krevet izolovana od ostatka sveta. Jedino društvo joj pravi pas koji u potrazi za hranom ulazi u vikendicu.
5. GOLEM IZ LAJMHAUSA (LIMEHOUSE GOLEM)
Radnja prati detektiva Skotland Jarda Džona Kildera (Bil Naji) koji dobija slučaj ubistva dramskog pisca Džona Krida (Sem Rid) za koje je osumnjičena njegova supruga Elizabet Kri (Olivija Kuk). Lajmhaus, ozloglašeni kvart gde se dešava radnja filma u senkama krije serijskog ubicu kojeg nazivaju Golem i u posed čijeg dnevnika dolazi inspektor Kilder pokušavajući da rasvetli logiku njegovih napada i da skine krivicu sa Elizabete pretpostavljajući da se iza ubistva pisca krije isti ubica.
Odlična glumačka postava, detektivski narativ praćen retrospektivnom mozaičkom gradacijom čine ovaj film uzbidljivim i napetim od početka do kraja. Atmosfera koja dominira upečatljivo pokazuje svu moguću misterioznost koju viktorijanski period u sebi nosi, a ekscentrični likovi koji nose zaplet čine radnju intrigantnijom. Verujem da bi ovaj film dospeo i više na našoj listi da je u sebi osim nekoliko scena brutalnih ubistava imao tematski jače horor elemenate.
4. ŽIVOT (LIFE) I TO (IT)
Ove godine, kao i prošle, imamo dva filma koji dele jedno mesto, ali ovaj put ne dele gotovo ništa zajedničko. Prvi film, "Život" je old school SF/horor, koji na trenutke podseća na klasike ovog žanra kao što su "Ambis" (Abyss, 1989.), "Sfera" (Sphere, 1998.) i naravno, serijal "Osmi putnik" (Alien, 1979.). Naravno, nema ništa loše u tome, ako je izvedba na mestu, a talentovani švedski reditelj Danijel Espinosa je to uradio u maniru Džejmsa Kamerona ili Ridli Skota iz njihovih najboljih dana. Ukratko, ovaj film je ono što smo želeli da "Osmi putnik: Kovenant" (Alien Covenant, 2017) bude.
Priča prati posadu međunarodne svemirske stanice koja orbitira oko zemlje. Posada sačinjena od eksperata iz raznih oblasti pronalazi uzorak života sa Marsa, koji donose na stanicu i posmatraju ga kako počinje da evoluira neverovatnom brzinom, sve dok se situacija ne otme kontroli i naučna misija postane borba za preživljavanje.
Drugi film, "To", je druga ekranizacija istoimenog romana Stivena Kinga, i po mnogo čemu uspešnija od prethodnog TV filma iz 1990. godine. Iako je prvi film zapamćen po Tim Karijevoj interpretaciji glavnog zlikovca Penivajsa, nova verzija ovog lika u tumačenju Bila Skarsgarda ne zaostaje ni malo, dajući nam jednog od najupečatljivijih negativaca u ovoj godini. U kombinaciji sa sjajnim kastingom ostalih uloga i atmosferičnim produkcijskim dizajnom koji je oživeo gradić Deri u osamdesetih godina prošlog veka, dobili smo iznenađujuće kvalitetan natprirodni horor, kao i jednu od najboljih filmskih adaptacija Kingovih dela do danas.
Ovaj film obuhvata prvi deo knjige, tj. prvo opisano pojavljivanje klovna Penivajsa, za koga se veruje da izlazi svakih 27 godina da bi se hranio decom. Film prati malo društvo autsajdera, koj sebe naziva “klub gubitnika”. Oni nailaze na tragove koji sugerišu da Penivajs nije samo mit.
Ovo je film koji je digao mnogo prašine u medijima zbog tematike kojom se bavi, ali iza publiciteta se krije odlično ispričana satirična priča. Iako bi se zarada od 250 miliona dolara za nezavisni film sa budžetom od 4,5 miliona mogla pripisati temi rasizma i bele suprematije koja je na žalost sve aktuelnija, ispod se krije pravo autorsko delo talentovanog pisca i komičara Džordana Pila.Najbolji horori uvek imaju u svojoj osnovi arhetipske strahove i društvene anksioznosti, a ovaj film na duhovit i mračan način upečatljivo komunicira poruku o društvenim napetostima sa kojima se danas suočavamo.
Priča filma počinje kada mladi afro-američki fotograf Kris Vašington (Danijel Kaluja) odluči da upozna roditelje svoje devojke Rouz (Alison Vilijams). Njih dvoje odlaze na seosko imanje na kom žive Rouzini roditelji, gde Kris sreće mnoge neobične reakcije vezane za njegovu boju kože. Susreti postaju sve čudniji dok upoznaju uži i širi krug prijatelja Rouzinih roditelja, dok cela situacija eskalira u neobičnom pravcu.
Na zasluženom drugom mestu film koji u sebi baštini ono po čemu su francuzi u ovom žanru prepoznatljivi, a to je svakako body horor. Ovaj film može da se gleda i kao drama koja u svom poluiščašenom svetu kroz alegoriju horor poetike priča životnu priču. Ovo ostvarenje je šokantno i mučno, tako da ovaj film nije preporučljiv gledaocima slabijeg stomaka. U najvećoj meri ovaj film izdvaja njegova autentičnost i retkost kao podžanra u kojem se izražava mali broj autora.
Radnja prati Žistin (Garans Marilije), mladu devojku koja odlazi na veterinarski koledž gde već studira njena starija sestra Aleksija (Ele Remf). One potiču iz porodice u kojoj se tradicionalno ne jede meso, međutim okruženi životinjskim mesom na svom koledžu u njima se budi sve veća želja da ga konzumiraju. To postaje problem kada Žistin više ne može da kontroliše svoju želju za hranjenjem.
Još od kada je najavljeno da će najnoviji film grčkog autora Jorgosa Lantimosa biti horor, nadali smo se da ćemo ga videti pri vrhu ove liste. Lantimos je veoma zanimljiv i inventivan stvaralac i znali smo da horor u njegovoj izvedbi neće biti običan. Sa zadovoljstvom možemo reći da smo dobili sve što smo očekivali i da je potpuno opravdano završio na prvom mestu liste. Teško je adekvatno sumirati delo ovog autora na kratkom prostoru, ali najkraće rečeno ovaj film je kafkijanska verzija grčke tragedije. Zamislite impresionistički stil Dejvida Linča spojen sa crnohumornim svetom Martina Mekdonaha i imaćete blagu predstavu o svetu koji Lantimos stvara u svojim filmovima.
Zaplet počinje susretom kada Stiven (Kolin Farel), šarmantni hirurg i porodični čovek, počne da se sve češće sastaje sa svojim mladim štićenikom Martinom (Beri Kogan), koji je izgubio oca. Sa susretima počinje i niz neobičnih događaja u okviru Stivenove porodice, a kako vreme odmiče postaje očigledno da Martin ima veze sa njima.
Nenad Lančuški i Aljoša Tomić
No comments:
Post a Comment