IZBOR NAJGORIH HOROR FILMOVA 2018. GODINE

Kako običaji nalažu ovde kod nas na Filmozofiji strave, početkom godine nakon praznične pauze vreme je da rasčistimo utiske od prošle horor godine da bi sa uspehom započeli novu. Ovom prilikom izdvajamo 6 najgorih horora u godini koja je za nama, a koja nije bilo tako loša u celini, što se horor filma tiče. Kao i obično u izbor nisu ušli filmovi koji su namerno napravljeni da budu trash ili ekspoatativni, već oni koji su pretendovali da budu nešto više, ali su zbog nekompetetntosti ili loših produkcijskih odluka izneverili očekivanja. Naši kandidati za najgori film rame uz rame jedan sa drugim daju do znanja kako ne treba praviti horor A produkcije. A evo koji su to i zašto:

6. VINČESTER (WINCHESTER)

Ovaj pompezno najavljen film sa krajnje uzbudljivom inspiracijom: istinita priča o dinastiji proizvođača oružja koju progone duhovi ubijenih njihovim proizvodom, iz čije je kletve nastala jedna od najpoznatijih ukletih kuća na svetu. Film je obećavao mnogo dok smo još mogli da slutimo samo na osnovu trejlera koji nam je ujedno prikazao i sve najbolje jump scareove u filmu. Sve drugo što je dobro bazirano je na podacima koje svako koga interesuje ova tema može da izgugla, bez bilo kakve kvalitativne scenarističke nadogradnje. Psihološki horor koji bi trebalo da hoda po ivicama stvarnosti, kreativnosti našeg uma i krivice koju likovi nose u sebi, pretvara se u banalno, ali lepo dekorisano isčitavanje loše napisanih dijaloga koji nam objašnjavaju stvari koje smo upravo videli. Radnju nose malobrojni likovi, kojih je moglo biti još manje, da ne služe kao vinčesterova puška uperena u glavu radnje ovog filma koja ga tera da jedan po jedan mučan segment napreduje ka, ni po čemu posebnom, ako čak ne anitklimatičnom kraju.

Radnja filma nam daje uvid u sedam dana života udovice Vinčester, udovice najvećeg i najkvalitetnijeg američkog proizvođača oružja i pionira u proizvodnji rolšua. Ovo je uzgred budi rečeno retko zanimljiv detalj u toku filma. U toku tih sedam dana doktor Prajs, unajmljen od strane kompanije na čijem čelu jeste udovica sama, i sam nestabilnog mentalnog zdravlja, kao posledica posttraumatskog sindroma, ima zadatak da da psihološku procenu ove ekscentrične vlasnice kuće sa preko stotinu soba koje se non stop grade i razgrađuju iz razloga koje ćete saznati u prvih pola sata filma, posle čega je sve samo lutanje po prevelikoj, a u stvari umereno opsednutoj kući.

5. SLENDERMEN (SLENDER MAN)

Film koji smo komentarisali ovde na blogu, a koji, hvala velikom Ktuluu, nismo morali opet da gledamo radi ove liste, izazvao je tolike loše utiske tokom same projekcije da ne možemo da ih potisnemo ni sad. Mnogo reklamiran, film se oslanja na internet popularnost ovog čudovišta i eksploataciju stvarnog zločina iz 2014. godine, kada su dve dvanaestogodišnjakinje da bi oponašale Slendermena, u šumi izbole svoju drugaricu skoro 20 puta. Za početak, to što je Slendermen ikona creepy pasta mitologije ne znači da je svaki redak ispisan o njemu na internetu pogodan da se nekritički zbuba u film. To što smo imali priliku da gledamo, na kraju predstavlja toliku zbrku isprekidanih momenata zbog kojih je karakter čudovišta loše definisan, a strava razređena do banalnosti. Nasuprot tome ostaje pitanje da li je kvalitetom režije i scenarija ovog eksploatativnog ostvarenja učinjena pravda stvarnoj žrtvi Slender man stabbing zločina? 

 

Grupa srednjoškolaca u Masačusetsu provešće vreme obuhvaćeno filmskom naracijom pokušavajući da odluče da li veruju ili ne veruju u postojanje čudovišta urbanog folklora koje su jedne noći slučajno prizvali. Za to vreme, naravno, nestaju jedna po jedna, devojke iz grupe koja se za razliku od muškog čopora, usudila da pogleda zlokobni ritualni video. Njihove mešovite i konfuzne reakcije na ono što bi inače trebalo da je ritual ispunjen stravom i mračnim slutnjama razumljive su kad se pogleda da scenarista sam nije mogao da definiše Slendermenov karakter i motive učesnica da ritual uopšte izvedu, kao što nije mogao da odluči koliko ulogu u formiranju straha i panike imaju utisci koje uzrokuje sama legenda u podložnim umovima tinjdžerki, a u kojim momentima čudovište iz legende zaista izlazi u naš svet.

4. STRANCI: PLEN U NOĆ (STRANGERS: PREY AT NIGHT)

Bez uvijanja, ovaj film predstavlja jedan od najdosadnijih i najbesmislenijih home invasion slashera koje smo pogledali ikad, a evo i zašto. Radi se o filmu koji predstavlja nastavak filma "Stranci" (Strangers, 2008.) i igra na njegovu popularnost i strukturu, uključujući iste “strance” koji se pojavljuju ponovo. A deset godina verovatno predstavlja vreme za koje su scenaristi i producenti verovali da je dovoljno da se sa nostalgijom sećamo prethodnog dela, ali i da smo dovoljno zaboravili tako da mogu da ga u potpunosti plagiraju. Ono što bi u nekim uspešnije napisanim franšizama bio omaž, ovde je prosto nestručna emulacija i doslovno prenošenje postavki i zapleta radnje iz prvog dela gde intenzivna porodična drama služi tome da se napetost gradi i da se mi na neki način povežemo sa likovima. Ovde veštačka i mlaka porodična drama sa osrednjim i usiljenim dijalozima služi samo da što više odloži krvavi vrhunac koji je neupečatljiv i prosečan. Drugo, stranci više nisu stranci te stravu seju na osnovu stare slave, uporno tražeći Tamaru, produbljujući tu referencu, nadam se ne bespotrebno. Ali ko zna da li ćemo o tome sazanti za 10 godina ili možda nikad... 

Film je pretrpan klišeima i prati porodicu koja prolazi preuveličanu dramu sa ćerkom tinejdžerkom koju vode u internat koji će joj pomoći da koriguje svoje problematično tinejdžersko ponašanje. Ali pre toga provešće još jedan zajednički porodični vikend izvan sezone u kamp naselju koje je u vlasništvu njihovog ujaka. Dok osamdesetpetominutni film čak pola sata nakon početka dođe do prve strašne scene gledalac je zaboravio ona prva tri minuta filma koji su trebali da uspostave i održe tenziju podsećajući nas zloslutnost svog prethodnika iz 2008. godine.

3. PREDATOR (THE PREDATOR)

"Predator" je jedna od onih franšiza koja je iznedrila jedan izuzetno uspešan i kvalitetan film i nastavlja da jaše na talasu njegove popularnosti uz mediokritetne nastavke. Vrhunac je ovogodišnji nastavak toliko samouveren u svoje kvalitete da je nazvan samo "Predator", bez rednog broja ili podnaslova, verovatno sugerišući da je on ono pravo, novi početak franšize. Na žalost, dobili smo film koji je scenaristički rasut na sve strane, sa jednodimenzionalnim likovima i humorom koji neprestano promašuje cilj. Ovaj film ne funkcioniše ni kao horor, ni kao akcija, jer zbog nedostatka bilo kakvog suspensa, intrigantnog zapleta ili likova, gledalac vrlo brzo gubi interesovanje. Kao i sa svim franšizama ovog kalibra, poput "Osmog putnika" i "Terminatora", problem je što nastavci pod teretom uspeha originala zagrizu mnogo više nego što mogu da progutaju, zaboravljaljući na stvari koje su učinile originalne filmove zabavnima, a bez toga nema tog broja rimejka i ributa koji će im pomoći.

Priča prati grupu vojnih otpadnika koji nakon slučajnog susreta sa vanzemaljskom pretnjom, bivaju upleteni u mrežu događaja u kojoj pokušavaju da spasu ljudsku rasu od superiorne vrste intergalaktičkih lovaca. 

2. KLOVERFIELD PARADOKS (THE CLOVERFIELD PARADOX)

Kloverfild fraanšiza je priča za sebe, započeta found footage monster filmom 2008. godine, nikada nije dobila nastavak kakav smo očekivali. Ali je zato dobila dva koja vezu sa njim imaju samo u imenu. I "Ulica Kloverfiled broj 10" (10 Cloverfield Lane, 2016.) kao i ovaj film je baziran na spekulativnom scenariju koji je Džej Džej Abramsov studio Bad Robot "pokupio", a koji nema veze ni tematski, ni tonalno sa originalom. U prethodnom filmu to nije bio problem, jer je izvođenje bilo kompetetno, ali ovde pseudointelektualistički zaplet i preambiciozne teme izvedene na površan način daju parodičan ton onome što bi trebalo biti mračna antihumanistička priča. 

Priča prati grupu naučnika na orbitalnoj stanici iznad zemlje koja je na rubu uništenja zbog energetske krize. Oni testiraju akcelerator čestica koji bi trebalo da proizvede "Šepardovu česticu", koja će proizvesti beskonačnu energiju za celu zemlju. Ili to ili će otvoriti portal u paralelni univerzum iz koga će pokuljati nepojmljivi užasi. Pogađajte koji je scenario verovatniji.

1. ASTRALNA PODMUKLOST:POSLEDNJI KLJUČ (INSIDIOUS: THE LAST KEY)

Popularnost Džejms Vanovih kreacije izgleda ne jenjava sa vremenom, i svake godine dobijamo nekoliko jump scare generatora iz njegove fabrike. Tako smo ove godine dobili dva filma bazirana na njegovim serijalima, "Opaticu" (The Nun), kao najnovijeg člana njegovog Conjuring univerzuma, ali i navodni poslednji nastavak "Astralne podmuklosti", četvrti po redu. "Opatica" se nije pokazala kao remek delo, čak je i ispodprosečan film, ali nije ni blizu toliko loša kao rasulo koje je "Poslednji ključ". Ironično, ovaj film je zaradio čak više od originalnog Vanovog hita, tako da u budućnosti možemo očekivati još ovakvih izbljuvaka.

Ovaj film prati Elizu Rejnir, paranormalnu istražiteljku, koja sa svojim pratiocima mora da se vrati u dom u kome je odrasla, a iz koga je pobegla kao devojka zbog oca zlostavljača. Eliza mora da se suoči sa duhovima pogubljenih zatvorenika iz obližnjeg zatvora, dok se i sama nosi sa svojom traumom iz mladosti.

Nina Stefanija Blažević i Aljoša Tomić