PUT OKO SVETA KROZ HOROR FILM, DEO DRUGI

U drugom delu naše turneje bacićemo pogled na nekoliko naslova sa severa Evrope. Iz nordijskih zemalja došli su nam neki od najboljih horora, poput "Otvori vrata pravom" (Låt den rätte komma in, 2008.), neki od najkultnijih horora poput "Mrtvog snega" (Død snø, 2009. ) ali i neki od najgorih horora poput “Zeke ubice” (Bunny the Killer Thing, 2015.). U svakom slučaju, dobre su šanse da je do vas došlo nešto od naslova sa severa, a u ovom članku ću pokušati da vam predstavim neke manje poznate nordijske horore.

Film: Sauna (Sauna)
Režija: Anti-Jusi Anila
Scenario: Liro Kitner
Uloge: Vile Virtanen, Tomi Eronen, Viktor Klimenko
Trajanje: 83 min
Proizvodnja: Finska, 2008.

Da je ovaj film kojim slučajem snimljen holivudskim novcima danas bi svi horor fanovi znali za njega kao i za "Vešticu" (The Witch, 2015.) ili "Sredinu leta" (Midsommar, 2019.). Na žalost, imao je nesreću da se začne u finsko-češkoj koprodukciji, od strane ekipe koja nema svetski star power, tako da je prošao prilično nezapaženo kod svetske publike. Prikazan je premijerno na nekolicini evropskih festivala na kojima je dobio pet nagrada, nakon čega je plasiran na DVD-u i Blue Ray-u u skandinavskim zemljama, Nemačkoj, Engleskoj i SAD-u, nakon čega su ga svi zaboravili.

Na sreću, mi smo tu da spasemo ovaj film od zaborava, iako smo ga i mi smetnuli sa uma do skora. U svakom slučaju, reč je o mešavini folk horora i psihološkog horora, u maniru gore pomenutih naslova. Inteligentno napisan i ispričan na intrigantan način, ovaj film ne potcenjuje inteligenciju publike, i vodi vas kroz mrak i blato XVI veka ka razotkrivanju drevne misterije.

 

Smešten u smiraj švedsko-ruskog rata, film prati emisare obe strane zadužene da ucrtaju nove granice između ove dve zemlje. Naši antiheroji su na strani švedske, braća Nut (Tomi Eronen) i Erik (Vile Virtanen), kartografi poreklom iz Stokholma. Stariji brat, Erik, je ratni veteran, progonjen duhovima ljudi koje je ubio u ratu, koji će se uzburkati kada dođu do tajanstvenog sela u sredini močvare na samoj granici, za koje niko nije siguran da li je pre rata pripadalo Švedskoj ili Rusiji.

Film: Lovac na trolove (Trolljegeren)
Režija: Andre Ovredal
Scenario: Andre Ovredal
Uloge: Oto Jespersen, Robert Stoltenberg, Nut Nerum
Trajanje: 103 min
Proizvodnja: Norveška, 2010.

Ovo je jedan od prvih skandinavskih filmova koji mi je privukao pažnju, još kada se pojavio u najavi. Nisam siguran zašto, ali koncept me je osvojio nakon gledanja trailera. Naravno, ne bih ga pominjao dvanaest godina kasnije da sam film nije jednako dobar, i da me nije zainteresovao da nastavim da pratim Ovredalov rad.

 

Spoj found footage filma, koji desetih godina još nije bio tako istrošen, i norveškog folklora smeštenog u savremeno doba, bio je dovoljno inventivan da se obezbede prava za američki rimejk još pre nego što je produkcija počela. Na sreću, rimejk se nikada nije pojavio, tako da je ostavio ovaj film da postoji autentično, neokaljan holivudizacijom.

Pratimo grupu studenata koji rade na dokumentarnom filmu o lokalnom krivolovu na medvede. Oni upoznaju tajanstvenog lovca, koji ne želi da ima ništa sa njima, ali prateći tragove, postepeno će otkriti da lovac nije zaista ono što se čini.

Film: Koko-di Koko-da (Koko-di Koko-da)
Režija: Johanes Niholm
Scenario: Johanes Niholm
Uloge: Lejf Edlund, Ilva Galon, Katarina Jakobson
Trajanje: 89 min
Proizvodnja: Švedska/Danska, 2019.

Ovo je drugi dugometražni film švedskog autora Johanesa Niholma, i definitivno nije za svačiji ukus. Baziran na njegovom kratkom filmu, sa svetskom zaradom manjom od 10.000 dolara, ovo je psihološki horor o dvoje ljudi koji se nose sa bolom zbog gubitka svoje ćerke, koji im razara vezu.

Na trenutke neprijatan za gledanje, prepun kriptičnog simbolizma, ovaj film se doživljava na emotivnom nivou. Svako ko je prošao kroz porodičnu traumu, razumeće ono što mu autor poručuje. I koliko god sve delovalo apsurdno, narativ se zaokružuje na zadovoljavajući način na samom kraju.

Bračni par Tobijas (Lejf Edlund) i Elin (Ilva Galon) tokom jednog odmora u Danskoj, gube ćerku usled nesrećnog slučaja. Priča se nastavlja tri godine kasnije, sada otuđeni jedno od drugoga, odlaze zajedno na kampovanje u Švedsku. Njihov odmor se ubrzo pretvara u noćnu moru, kada grupa bizarnih likova odluči da poseti njihov kamp.

Film: Dok zveri spavaju (Når dyrene drømmer)
Režija: Jonas Aleksander Arbi
Scenario: Rasmus Bierk, Kristofer Boe, Jonas Aleksander Arbi
Uloge: Sonja Sul, Lars Mikelsen, Sonja Rihter
Trajanje: 84 min
Proizvodnja: Danska, 2014.

Opšte je poznato da je najjezivija stvar izašla iz Danske Lars fon Trirovopus. Ali imaju Danci i druge konje za trku. Prvi dugometražni film Jonasa Aleksandra Arbija je alegorična priča o odrastanju smeštena u milje likantropije. Filmovi ovog podžanra su obično akcije, misterije ili horor-komedije koje brzo ispare iz sećanja, ali ovaj film će sa vama ostati nekoliko dana.

Promenai strah od iste su opšte mesto u hororu, ali retko kada je tema vukodlaka, koja je idealna za tu tematiku, obrađena na interesantan i ozbiljan način. Arbi sa svojim scenarističkim timom priča priču o devojci koja odrasta u učmalom ribarskom gradiću, i dok stasava u ženu, primorana je da se nosi sa pritiscima sredine jer nije kao drugi.

 

Šesnaestogodišnja Mari (Sonja Sul) živi sa svojim ocem Torom (Lars Mikelsen) i bolesnom majkom Mor (Sonja Rihter) o kojoj se zajednički staraju. Kako Mari ulazi u svet odraslih, započinje prvi radni dan u postrojenju za preradu ribe, gde upoznaje svoje kolege, druge žitelje malog ostrvskog grada. Kako vreme odmiče, primećuje da su mnogi rezervisani prema njoj, a uzrok tome je njena majka.

Aljoša Tomić