U trećem delu naše svetske turneje bacićemo pogled na par filmova iz istočne i jugoistočne Azije. Problem sa hororom iz ove svetske regije je dvostruk. Prvi problem je to što ovaj deo sveta proizvodi mnogo horora, i teško je filtrirati ono što vredi pogledati. Drugi problem je što su oni uglavnom plasirani lokalno, tako da je teško doći do naslova koji su prevedeni za svetsko tržište. Ali da ne bi ispalo da smo zarobljeni sa japanskim hororom koji se može smatrati mainstreamom poslednjih dvadeset i nešto godina, preporučujemo vam nekoliko naslova koje je relativno lako naći na streaming servisima.
Film:
Medijum (The Medium)
Režija:
Banđong
Pisantanakun
Scenario:
Čantavit Danasevi, Na Hong-Đin, Banđong Pisantanakun
Uloge:
Narilija Gulmongkolpeč, Savani Utuma, Sirani Jankitikan
Trajanje:
130 min
Proizvodnja:
Tajland, 2021.
Pisantanakun je poznat ljubiteljima azijskog horora po filmu kojim mnogi smatraju jednim od najboljih horora svih vremena, "Okidaču" (Shutter, 2004.). U međuvremenu je radio na nekolicini horora koji nisu dostigli kvalitet njegovog prvenca, sve do prošle godine.
Moram priznati da nisam veliki ljubitelj, niti found footage filma, niti priča o posednućima, ali ovaj film me je oduševio. Snimljen u dokumentarističkom stilu, vrlo brzo vas uvlači u svet tajlandskog folklora i misticizma, dok pratimo simpatičnu šamanku. Kroz rasplitanje njene porodične drame, doći ćemo do mračnih kletvi i uroka koji su bačeni na njenu porodicu. Dok pokušava da otkrije ko stoji iza svega, bitka između ovog i onog sveta dobija epske razmere.
Dokumentaristička ekipa putuje na severoistok Tajlanda u regiju Isan, da bi intervjuisala lokalnog medijuma, Nim (Savani Utuma). Njena starija sestra je trebala da nasledi šamansku titulu, ali da bi to izbegla prešla je u hrišćanstvo, a umesto nje Nim je posednuta duhom po imenu Bajan, božanstvom koje lokalni živalj obožava. Zaplet počinje kada niz neočekivanih nesrećnih događaja zadesi njihovu porodicu.
Film:
Jecaji (Gokseong)
Režija:
Na Hong-Đin
Scenario:
Na Hong-Đin
Uloge:
Džun Kunimura, Džung-min Hvang, Kvak Do-von
Trajanje:
156 min
Proizvodnja:
Južna Koreja, 2016.
Jedan od meni omiljenih azijskih horora Na Hong-Đinov autorski film "Jecaji". I ovde je reč o izletu u svet azijskog šamanizma i zlih duhova, samo ovaj put u predelima Južne Koreje. Neverovatna atmosfera i narativ koji ima strukturu krimi filma će učiniti da vam dva i po sata neopaženo prolete.
Najveći problem paranormalnog horora o osvetoljlubivim duhovima i posednućima je njegova formulaičnost. Svi već znamo, prvi čin - junaci dolaze na mesto za koje još ne znaju da je ukleto, drugi čin - beskrajni jumpscareovi, treći čin - otkrivamo zašto je duh ljut i kako da ga oraspoložimo. Na Hong-Đin rešava ovaj problem kombinovanjem sa kriminalističkim filmom, čiji narativ tokom cele dužine trajanja otkriva nove elemente koji na zadovoljavajući način zaokružuju celinu.
Pratimo dvojicu policajaca O Seong-boka (Son Gang-guk) i Džon-gua (Kvak Do-von) kojima jedne večeri, dok dežuraju u stanici dolazi naga žena koja se tetura na kiši. Oni otkrivaju da je žena silovana, od strane tajanstvenog Japanca (Džun Kunimurs) koji joj je ubio porodicu. Kako istraga odmiče, naši junaci će otkriti da ta žena nije jedina žrtva Japanca, za koga mnogi tvrde da je zloduh koji je doneo bolest u njihovo malo selo.
Film:
Satanine sluge (Pengabdi
Setan)
Režija:
Džoko Anvar
Scenario:
Džoko Anvar, Sisvoro Gautama Putra, Narijono Prajitno
Uloge:
Tara Basro, Bront Palare, Dimas Aditja
Trajanje:
107 min
Proizvodnja:
Indonezija, 2017.
Anvar je svetsku slavu doživeo pre par godina sa svojim autorskim filmom "Impetigo" (Impetigore, 2019.), ali nešto pre toga napravio je interesantan rimejk klasičnog indonezijskog horora "Satanine sluge" (Pengabdi Setan, 1982.). Ovaj autor je emotivno vezan za ovaj film jer ga je kradom gledao u bioskopu u detinjstvu, i žestoko je lobirao da mu studio koji je vlasnik autrskih prava dozvoli da režira svoju verziju filma.
Nastao je film koji je proizvod ljubavi, atmosferičan paranormalni horor o posednutoj kući. Film je prepun sitnih grešaka poput rupa u kontinuitetu, očiglednih perika i dece-glumaca koji gledaju u kameru, ali u ovom slučaju filmu dodaju na šarmu. Ono što je interesantan momenat je da je žanr koji je tradicionalno smešten u milje hrišćenstva (ili preciznije katoličanstva), sada stavljen u islamski kontekst. Efektivno to nije neka revolucija, ali je bar mali odmor od katoličkih sveštenika i njihovog čantanja na latinskom. Bez obzira na sve, ovaj film je bio jedan od najgledanijih u Indoneziji u godini kada je premijerno prikazan, i nominovan je za 17 nagrada na lokalnim festivalima.
Film prati život jedne indonežanske porodice u osamdesetim godinama prošlog veka. Oni jedva sastavljaju kraj sa krajem nakon što se Mavarni (Aju Laksmi), nekada popularna pevačica i majka četvoro dece, ozbiljno razboli. Dok svi članovi porodice rade šta mogu da bi olakšali svakodnevnicu i lečenje majke, pravi problemi počinju nakon njene smrti, kada mračna prošlost porodice počne da se odmotava.
Aljoša Tomić
No comments:
Post a Comment