VEČNO MLAĆENJE PARA I DOBRE ZABAVE

Film: Srećan dan smrti 2 (Happy Death Day 2U)

Režija: Kristofer Landon

Scenario: Kristofer Landon, Skot Lodel

Uloge: Džesika Rot, Izrael Brusar, Fi Vu

Trajanje: 100 min

Proizvodnja: SAD, 2019.

Stigao je i drugi nastavak filma „Srećan dan smrti“ u kojem je Kristofer Landon osim režije preuzeo i deo scenarističkog posla što i jeste bio njegov prvobitni angažman u svetu filmu. Pre svega na projektu „Paranormalne aktivnosti“ (Paranormal Activity, 2007.) preko kojeg je isplivao na površinu američke kinematografije i horor žanra. Međutim ne možemo osporiti da se i kao reditelj ne snalazi dovoljno vešto, što nam je pokazao po drugi put u „Danu smrti“.

Nisam simpatizer „Paranormalnih aktivnosti“, ali mogu da kažem da jesam fan “Dana smrti”. Mislim da nisam gledao dosadniji found footage za koji određeni deo američke publike veruje da su stvarno dokumentovani događaju. Ali na stranu površnu kritiku gledateljstva u SAD-u jer mi se poslednji filmovi Landona više dopadaju od starih. S toga ne treba u daljem tekstu ove recenzije da se bavim drugim stvarima osim samim filmom. 

Dakle, da napomenem na samom početku da se jedno ovako neozbiljno ostvarenje kao što je „Dan smrti“ može pohvaliti velikom zaradom. Od uloženih 9 miliona, ovaj film je zaradio 64 miliona dolara. Ja mu ne bih dao ni dinar, zato skidam sve što gledam ovakvog tipa sa piratskog beja. Svedočim da se barem to isplati jer ovaj film obećava dobru zabavu.

Radnja je negde slična kao i u prvom koji smo filmozofirali u tekstu „Dan mrmota u svetu slešera“ samo što ovde otkrivamo zašto se ovo beskonačno ponavljanje istog dana zapravo dešava. Iako je ta misterija razotkrivena i uklonjena kao prepreka protagonistkinji u prvom delu, drugi nastavak nam donosi novu misteriju i rasplet na jednoj dubljoj instanci. Odnosno možda ne baš na dubljoj, već više bizarnijoj i glupljoj. Ali to je i poenta.

Dakle, pored naše protagonistkinje Tri (Džesika Rot), u svoj ponavljajući dan smrti upada i Rajan (Fi Vu) cimer momka Kartera (Izrael Brusar) u čijem stanu se još u prvom filmu budi Tri posle svake smrti. Rajanov ponavljajući dan je 19. septembar što je dan sutra posle Triinog dana, ona u nastojanju da mu pomogne i podeli savet kako da pobedi saznaje za Rajanov projekat u univerzitetskoj laboratoriji koji je stovrio petlju multiverzuma odgovornu za celu zbrku. 

U pokušaju da poprave stvari one se naravno samo još više zakomplikuju, tako da se Tri vrati u 18. septembar samo neke druge stvarnosti gde nije sve isto. Jedino što jeste isto je ubica koji dolazi na kraju dana da izvrši svoju egzekuciju. 

U zavisnosti od univerzuma, ubica biva neko drugi, no ključno je da ga ima i da ’oće da ubije. Postavlja se pitanje da li je sama multiverzumska petlja stvorila multierzumskog ubicu? S obzirom da kada se reši problem porekla večnog povratka u prvom delu dođe i do nestanka samog ubice, međutim da li će to biti slučaj i u drugom delu? Spone narativa su inspirisane logikom apsurda tako da prave odgovore na pitanja ustvari ne vredi ni tražiti.

 

Producent Džejson Blum je u intervjuu za Social News izjavio da mu se najviše dopada ton koji ima ovaj film. Ne znam da li mislimo na istu stvar, ali meni se najviše dopada ritam i jednokratni humor koji je u drugom planu. U prvom planu je svakako jedna paušalna naučna fikcija, a što se tiče elemenata strave oni su negde u trećem.

Posmatrano na ovaj način, teško da bismo sad ovaj film mogli da nazovamo horor komedijom, kao što je to nesumnjivo etiketa prvog. „Srećan dan smrti 2“ više liči na komični horor koji nekoliko puta sklizne u patetiku od koje će vam se bacati pegla, pa se u tim momentima čovek pita: da li se autori zafrkavaju ili ne. Međutim prilično sam siguran da je ta patetika tu jer američka publika očekuje moralnu nedolumicu protagonistkinje pa makar i unutar treš zapleta.

Preporučujem svima da gledaju ovaj film jer je zabavan i glupav, ako zanemarimo nekoliko rečenica iz udžbenika fizike. I kada vam se određene stvari budu učinile besmislenim to ćete brzo zaboraviti jer prosto film juri dalje i večno se vraća na početak da bi ponovo jurio drugačije. Verovatno neće biti kraja nastavcima. 

Večno će se pare mlatiti, a gledaoci će se dobro zabaviti! To je moto! 

Nenad Lančuški