DAN MRMOTA U SVETU SLASHERA

Film: Srećan Dan Smrti (Happy Death Day)

Režija: Kristofer Landon

Scenario: Skot Lobdel

Uloge: Džesika Rot, Izrael Brusar, Rubi Modin

Trajanje: 96 min

Proizvodnja: SAD, 2017.

"Srećan dan smrti" je jedan od onih filmova čija se produkcija razvlačila desetak godina i koji je za to vreme bio vezivan za imena velikih igrača Holivuda poput Megan Foks i Majkl Beja. Na sreću ovo je ostalo niskobudžetno ostvarenje, što mu daje izvestan šarm i može mu se progledati kroz prste tamo gde blockbusteru ne bi moglo. Ovaj film očigledno cilja na tinejdžersku publiku koja i čini najveći deo gladalaca slashera, ali takođe igra i na nostalgične osećaje starije publike sa svojim referencama na filmove Džona Hjuza i Harolda Rejmisa. 

Takođe, malo starijoj publici će biti zanimljiva činjenica da je na dizajnu maske ubice za ovaj film radio Toni Gardner, kostimograf koji je pored toga što je radio na velikom broju legendarnih horora, zaslužan za masku ubice iz filma "Vrisak" (Scream, 1996.). Reditelj Kristofer Landon je svoj zanat kovao na serijalu "Paranormalna aktivnost" (Paranormal Activity, 2007.) i na ovom filmu se vidi da je solidno savladao veštinu, koju u ovom filmu manje-više uspešno kombinuje sa humorom, stvarajući tako jedan daleko zabavniji proizvod od onog koji bi bio da se odlučio za "ozbiljniji" slasher.

Sama premisa filma i ne dozvoljava mnogo ozbiljnosti. Priča filma prati studentkinju prve godine Tri Gelbman (Džesika Rot), koja otkriva čari života na kampusu sa sve pijankama i muvanjima za jednu noć. Na dan svog rođendana budi se u krevetu nepoznatog mladića, i tu se upoznajemo sa trenutnim stanjem u njenom životu, u kom je okružena disfunkcionalnom porodicom i neiskrenim prijateljima. Njen rođendan se završava njenim ubistvom. I tu počinje zaplet. U stilu Rejmisovog "Dana Mrmota" (Groundhog Day, 1993.), Tri se ponovo budi u krevetu pomenutog mladića, sa sećanjem prethodnog dana, prisiljena da iznova i iznova proživljava dan kada je ubijena. Ipak, Tri odlučuje da uzme stvari u svoje ruke i kroz niz komičnih situacija koje se završavaju njenom smrću reši slučaj svog ubistva. U pozadini glavne priče, Tri rešava svoje egzistencijalne probleme sa porodicom i prijateljima, i čak započinje romansu sa mladićem u čijem se krevetu svakog jutra budi.

Moram priznati da me je film prijatno iznenadio u trenutku kada je promenio ton u komičniji nakon prve trećine filma, i kada sam shvatio da neću sat i po gledati dosadni slasher. Iako nema kritičku dubinu, niti pokušava da dekonstruiše žanr kao fenomenalni "Iza maske: Uspon Leslija Vernona" (Behind the Mask: Rise of Leslie Vernon, 2006.), ovaj film je ipak donekle samosvestan, što pokazuje najviše kroz direktnu referencu na "Dan mrmota". Ipak, ne može mu se zbog toga pripisati neka intelektualna dubina, pa je zato po senzibilitetu bliži horor-komedijama "Taker i Dejl protiv zla" (Tucker and Dale vs Evil, 2010.) ili čak serijalu "Mrtvo zlo" (The Evil Dead, 1981.), nego inteligentnijim žanrovskim rođacima poput pomenutog manifesta Leslija Vernona ili Džos Vidonove "Kolibe u šumi" (The Cabin in the Woods, 2012.). Ja lično mogu da uživam i u jednoj i u drugoj varijanti, a vi ste upozoreni.

Aljoša Tomić