RIMEJK BOLJI OD ORIGINALA

Film: Groblje kućnih ljubimaca (Pet Sematary)

Režija: Kevin Kelš, Denis Vidmejer

Scenario: Met Grinberg, Džef Buler

Uloge: Džejson Klark, Ejmi Sejmec, Džon Litgo

Trajanje: 101 min

Proizvodnja: SAD, 2019.

Moja prva asocijacija kada neko spomene „Groblje kućnih ljubimaca“ nije horor film već poznata pesma od Ramonsa i verovatno jedina pesma od Ramonsa koju znam. Verujem da je ova pesma jedna od retkih kvalitetnih stvari koje se nalaze u istoimenom horor filmu iz 1989. Za razliku od ovogodišnjeg rimejka za koji pišem recenziju, prvi film se daleko više oslanja na knjigu proslavljenog američkog horor autora Stivena Kinga.

Naravno da sam ovom prilikom pogledao i prvi film kako bi imao kompletnu sliku o ovoj filmskoj-horor-rimejk sagi. Za prvi film je scenario pisao sam Stiven King, što je pretpostavljam razlog doslednosti noveli, iako to nije uvek pravilo kod autora koji adaptiraju sopstvene romane. U svakom slučaju iako je Kingova novela iz 1983. nominovana za najbolju svetsku horor novelu te godine prvi film nije ni u kom pogledu tako dobro prošao kod kritike, a ni kod publike.

Slična stvar se dešava i sa njegovim ovogodišnjim rimejkom kojeg ne hvali previše američka kritika, a publika, kao što sam imao prilike da i sam vidim u bioskopu, izlazi sa projekcije. Zašto sve to? Nisam siguran, ali meni je film bio neizmerno interesantan, čak toliko interesantan da nisam ni jednom pogledao na sat. Želim da verujem da su dve devojke izašle sa projekcije jer nisu mogle da podnesu morbidni završetak filma, jer to bi značilo da je strašan preko svih očekivanja.

Nije zaista tako, međutim kao Molder: Želim da verujem. 

 

U ovogodišnjem filmu priča nije ista kao u prvom, mnoštvo stvari je izmenjeno, neki likovi, čak i sam kraj. Radnja prati porodicu Krid koja se iz Bostona preseljava u manje mesto kako bi usporili tempo života. Porodicu Krid čine Luis (Džejson Klark), Rejčel (Ejmi Sejmec) i njihovo dvoje dece, ćerka Eli (Žete Lorens) i tek prohodali Gejdž (Hugo i Lukas Lavoj). Naravno nikako ne smemo da zaboravimo mačka Čerča čija uloga je ključna za sam zaplet. 

 

Nedaleko od njihove nove kuće nalazi se seosko groblje kućnih ljubimaca, gde svi meštani sahranjuju svoje mezimce nakon što im se život okonča. Nakon što njihov mačak Čerč nastrada Luis i Rejčel odluče da maloj Eli saopšte da je njihov ljubimac negde jednostavno nestao. Komšija Džad (Džon Litgo) nakon toga odvodi Luisa duboko u šumu iza groblja kućnih ljubimaca i pokazuje mu gde treba da sahrani mačka ne objašnjavajući mu zašto.

Vrlo brzo će Luisu postati jasno šta je uradio jer se sledećeg jutra mačak pojavljuje u kući sa nešto izmenjenim ponašanjem.

Kulminacija se u novom filmu u potpunosti razlikuje od kuminacije u originalu, i što se mene tiče ne samo zbog efekata već i zbog samog toka narativa koji dovodi do tačke ključanja, novi film prevazilazi priču prvog. Ako rimejkovi treba da služe nečemu onda je to definitivno istraživanju novih mogućnosti istog zapleta. Takođe sam završetak filma ima isti efekat ali na mnogo bolji način izveden.

Ne radi se samo o tome da su se standardi horora izmenili i da se danas pravi više džamp-skerova koji u ovom filmu zaista obavljaju svoj posao jer su u uključeni u narativ, već je stari film zaista loš. Mnogo toga izgleda neuverljivo i naivno, čak vrlo često izaziva podsmeh. Novo „Groblje kućnih ljubimaca“ je jezivije, imam utisak kao da su scenaristi i reditelji naučili na greškama starog filma.

Na primer, u originalu zaplet otpočinje kada dolazi Dan Zahvalnosti, a rimejk je to preuredio da počinje drugi jedan praznik bliži duhu horora, a to je naravno Noć Veštica. Jer to je ton u kojem treba da se odvija zaplet. To je ambijent u kojem će se desiti smrt u pozadini naivnog dečijeg skupljanja slatkiša po komšiluku. 

 

U rimejku je takođe značajna uloga dodeljena i devojčici Eli, dok se stari film uglavnom fokusira razvoj lika njenog oca Luisa i to je možda jedini element gde bih dao prednost originalu jer se poklanjanjem veće pažnje jednom liku, horor odivija u unutrašnjosti ovog karaktera, a rimejk ima svoje momente u određenim spoljašnjim faktorima radnje. 

 

Tema koju obrađuje ova priča jeste večna tema smrti. Osećaj odgovornosti za smrt bližnjih i želja da se sa njima ponovo sretnemo. Ali da li bi to bili isti oni koji su nas napustili? Jer „nekad je smrt bolja“. A u poslednje vreme su i rimejkovi bolji od svojih originala. Ako vam je bliska ova tematika gledajte obavezno „Groblje kućnih ljubimaca“.

Nenad Lančuški