Režija: Mekdži
Scenario: Den Lagana, Bred Moris, Džimi Vorden, Mekdži
Uloge: Samara Viving, Džuda Luis, Džena Ortega
Trajanje: 101 min
Proizvodnja: SAD, 2020.
Scenario: Den Lagana, Bred Moris, Džimi Vorden, Mekdži
Uloge: Samara Viving, Džuda Luis, Džena Ortega
Trajanje: 101 min
Proizvodnja: SAD, 2020.
Kada je prvi deo ovog serijala izašao 2017. godine, inicijalno sam bio potpuno nezainteresovan, dok jednog dana u naletu dosade nisam odlučio da ipak bacim pogled. Očekivao sam sterilni holivudski film, u maniru Mekdžijevih ranijih radova, ali ispostavilo se da je ovoga puta stvorio pravi B dragulj.
"Bebisiter" (Babysitter, 2017.) je u stvari jedan od scenarija koji se našao na Crnoj listi, godišnjoj anketi za najbolje neproducirane filmove, koje od 2005. sprovodi filmski producent Frenklin Leonard. "Bebisiterka" je ušla u konkurenciju 2014. godine, da bi je 2015. otkupila Mekdžijeva producentska kuća, i započela produkciju pod studiom New Line Cinema, a premijerno je prikazan dve godine kasnije, nakon što je prava za distribuciju otkupio Netflix.
"Bebisiter" (Babysitter, 2017.) je u stvari jedan od scenarija koji se našao na Crnoj listi, godišnjoj anketi za najbolje neproducirane filmove, koje od 2005. sprovodi filmski producent Frenklin Leonard. "Bebisiterka" je ušla u konkurenciju 2014. godine, da bi je 2015. otkupila Mekdžijeva producentska kuća, i započela produkciju pod studiom New Line Cinema, a premijerno je prikazan dve godine kasnije, nakon što je prava za distribuciju otkupio Netflix.
Scenario originala je napisao Brajan Dafild, koji je autor i skorašnjeg horora "Pod vodom" (Underwater, 2020.). Dafild nije naročito odvažan pisac, niti veliki umetnik, ali jeste odličan zanatlija. Struktura njegovog scenarija je kompaktna, bez rupa u narativu, sa svrsishodnim dijalozima i odličnom karakterizacijom.
U slučaju "Bebisiterke" Dafild je jako ekonomičan pripovedač: svaki element koji uvodi služi ili pokretanju radnje ili razvoju odnosa među likovima. Nijedna šala ili pop kulturna referenca, nije suvišna, sve služi tome da bolje upoznamo naše junake i da se emotivno investiramo u priču. Dobrih pola filma je posvećena ovome, tako da kada konačno stignemo do horor momenata, zaista brinemo za likove.
U slučaju "Bebisiterke" Dafild je jako ekonomičan pripovedač: svaki element koji uvodi služi ili pokretanju radnje ili razvoju odnosa među likovima. Nijedna šala ili pop kulturna referenca, nije suvišna, sve služi tome da bolje upoznamo naše junake i da se emotivno investiramo u priču. Dobrih pola filma je posvećena ovome, tako da kada konačno stignemo do horor momenata, zaista brinemo za likove.
Zašto je sve ovo bitno? Prosto da bi bilo jasno koliko vredi jedan pravi zanatlija. Na nastavku su radili čak četiri scenarista, uključujući reditelja Mekdžija, i rezultat je potpuno razočaravajući. Nijedan od četvorke očigledno nije razumeo suštinu originalne priče, pa im je ostalo jedino da na površan način oponašaju ono što je viđeno u prvom filmu.
Priča prvog filma prati tinejdžera Kola (Džuda Luis), koga vršnjaci smatraju za čudaka i autsajdera. Njegovi roditelji, iako ne razumeju njegove probleme do kraja, trude se da mu pomognu koliko mogu da ih prevaziđe. Ali najsvetlija tačka u njegovom životu je Bi (Samara Viving), njegov najbolji prijatelj i bebisiterka koja ga čuva i u njegovoj dvanaestoj godini. Stvari se komplikuju kada jedne večeri njih dvoje ostanu sami, dok su Kolovi roditelji na putovanju, i u priču se uplete jedan satanistički kult.
Nastavak prati Kola dve godine kasnije, u trenutku života u kome ga svi ubeđuju da je kult bio samo njegova fantazija, i da mora postati "normalan".
Prvi i najozbiljniji prekršaj je već na samom početku: Dok je Dafild svoju priču uobličio kao priču o odrastanju jednog plašljivog dečaka u jednog mladog čoveka koji se bori za ono što je ispravno, autori scenarija nastavka sve to poništavaju u prvih nekoliko minuta filma, u kojima vidimo da Kol ima identične probleme kao na početku prvog filma.
Ovaj hard reset već dovoljno frustira, jer poništava osećaj katarze koji smo imali po završetku prvog filma, i započinje još jedan krug istog. Samo što nije isto, nego je mnogo gore, jer su svi likovi svedeni na jednu dimenziju, i kao da su uvezeni iz neke jeftine stonerske komedije, sa ciljem da budu predstavljeni kao parodija likova iz prvog filma.
Prvi i najozbiljniji prekršaj je već na samom početku: Dok je Dafild svoju priču uobličio kao priču o odrastanju jednog plašljivog dečaka u jednog mladog čoveka koji se bori za ono što je ispravno, autori scenarija nastavka sve to poništavaju u prvih nekoliko minuta filma, u kojima vidimo da Kol ima identične probleme kao na početku prvog filma.
Ovaj hard reset već dovoljno frustira, jer poništava osećaj katarze koji smo imali po završetku prvog filma, i započinje još jedan krug istog. Samo što nije isto, nego je mnogo gore, jer su svi likovi svedeni na jednu dimenziju, i kao da su uvezeni iz neke jeftine stonerske komedije, sa ciljem da budu predstavljeni kao parodija likova iz prvog filma.
Šale se jedva mogu nazvati šalama, jer često nemaju poentu. A tu su i pop reference, koje su u prvom organski ugrađene u narativ, a ovde kroišćene u svrhu praznog referencijalnog humora na svakih nekoliko minuta filma. Izgleda da su pisci uvereni da je dovoljno pomenuti Kanje Vesta, Ilona Maska ili kralja tigrova i da se to smatra za šalu. Nije smešno danas, a biće još manje za koju godinu.
Ako ste ljubitelj originala i ako uspete da održite moral na visini do kraja novog filma, kraj će vas potpuno izbaciti iz takta, jer do kraja razara poentu svega što je prvi film izgradio.
Ako bih morao da izmislim nešto pozitivno u vezi sa ovim filmom, to bi bio povratak originalne glumačke ekipe u punom sastavu, koja je savršeno funkcionisala u prvom filmu, predvođena mladom horor kraljicom Samarom Viving, i još mlađim Džuda Luisom koji je bio neverovatno šarmantan protagonista prvog dela. Na žalost, magijom lošeg pisanja, svi likovi su postali super iritantni, sa banalnim motivacijama i bez ikakve dubine.
Svestan sam da prvi film nije remek delo, ali meni je vrlo brzo postao drag skoro kao neki klasični B filmovi, poput "Mrtvog zla" (Evil Dead, 1981.) ili "Velike gužve u kineskoj četvrti" (Big Trouble in Little China, 1986.). Melanholija odrastanja u spoju sa frenetičnom horor akcijom čini da se lako zaljubite u ovaj film, i zato sam besan zbog postojanja ovog nastavka za koji osećam da samo svojim postojanjem umanjuje vrednost originalnog filma.
Ako ste gledali prvi film pretvarajte se da nastavak ne postoji, a ako ga niste gledali, pogledajte ga i pretvarajte se da nastavak ne postoji.
Ako ste gledali prvi film pretvarajte se da nastavak ne postoji, a ako ga niste gledali, pogledajte ga i pretvarajte se da nastavak ne postoji.
Aljoša Tomić
Možda je drugi deo maalko snimljen za mladje tinejdžere od nas ... :) Meni se svideo , ali svi znamo moje standarde ...
ReplyDeleteMozda mi ne bi bio tako los da je samostalan film, ja najveci problem imam zato sto je nastavak, a potpuno ponistava original
Delete