Film: Razmišljam da raskinem (I’m Thinking Of Ending Things)
Režija: Čarli Kaufman
Scenario: Čarli Kaufman
Uloge: Džesi Plemons, Džesi Bakli, Toni Kolet
Trajanje: 134 min
Proizvodnja: SAD, 2020.
Pogledao sam ovaj film pre nekih nedelju dana ne nameravajući da pišem o njemu, međutim se to nekako samo nametnulo u čeprkanju po internetu šta bi se to moglo recenzirati ove nedelje. Upravo sam tako i naleteo nekoliko puta pod kategorijom horora i horor/drama/trilera upravo na ovaj film. Ali ovo nije horor! Ili možda bismo čak mogli ići još dalje i tvrditi da ovo nije ni film! Čemu takva komplikacija stvari? Pa prosto otud što se radi o filmu Čarlija Kaufmana.
Inače Kaufman je jedan od meni najdražih američkih scenarista čije filmove poput „Večni sjaj besprekornog uma“ (Eternal Sunshine Of The Spotless Mind, 2004) i "Anomaliza" (Anomalisa, 2015.) izuzetno cenim. Međutim postoje i oni filmovi poput "Sinegdoha, Nju Jork" (Synecdoche, New York, 2008.) koji se sa mukom gledaju i na kraju ostavljaju gledaoca u magli. Drugim rečima, previše skrivenih značenja i previše meta nivoa u narativu da bi se uživalo u filmu. To se još kaže i pretenciozno.
Režija: Čarli Kaufman
Scenario: Čarli Kaufman
Uloge: Džesi Plemons, Džesi Bakli, Toni Kolet
Trajanje: 134 min
Proizvodnja: SAD, 2020.
Pogledao sam ovaj film pre nekih nedelju dana ne nameravajući da pišem o njemu, međutim se to nekako samo nametnulo u čeprkanju po internetu šta bi se to moglo recenzirati ove nedelje. Upravo sam tako i naleteo nekoliko puta pod kategorijom horora i horor/drama/trilera upravo na ovaj film. Ali ovo nije horor! Ili možda bismo čak mogli ići još dalje i tvrditi da ovo nije ni film! Čemu takva komplikacija stvari? Pa prosto otud što se radi o filmu Čarlija Kaufmana.
Inače Kaufman je jedan od meni najdražih američkih scenarista čije filmove poput „Večni sjaj besprekornog uma“ (Eternal Sunshine Of The Spotless Mind, 2004) i "Anomaliza" (Anomalisa, 2015.) izuzetno cenim. Međutim postoje i oni filmovi poput "Sinegdoha, Nju Jork" (Synecdoche, New York, 2008.) koji se sa mukom gledaju i na kraju ostavljaju gledaoca u magli. Drugim rečima, previše skrivenih značenja i previše meta nivoa u narativu da bi se uživalo u filmu. To se još kaže i pretenciozno.
Takav je i film „Razmišljam da raskinem“. Previše izgubljen u perspektivizmu.
Kaufman je jedini scenarista čiji narativ teče kao kada biste čitali neko filozofsko delo. On je razumski i logički svestan svake sekvence i svakog postupka lika jer su oni ustvari u službi teorije koja stoji u jednom meta-meta nivou samog scenarističkog teksta. Dakle, Kaufman svojim scenarijima ne pokazuje određenu moralnu dilemu lika niti situaciju u koju je lik stavljen, nego se bavi prerazmišljavanjem i preispitaivanjem određenih ideja kroz situacije i likove.
Drugim rečima, Kaufmanu forma ima prednost naspram sadržine.
Ovaj film je inspirisan istoimenim romanom Kanadskog pisca Jana Rida iz 2016. godine i pored "Synegdoha, Nju Jork" ovaj film je Kaufmanovo drugo kompletno delo u smislu da je radio samostalno režiju i scenario. Produkciju je ovoga puta radio Netflix.
Kaufman je jedini scenarista čiji narativ teče kao kada biste čitali neko filozofsko delo. On je razumski i logički svestan svake sekvence i svakog postupka lika jer su oni ustvari u službi teorije koja stoji u jednom meta-meta nivou samog scenarističkog teksta. Dakle, Kaufman svojim scenarijima ne pokazuje određenu moralnu dilemu lika niti situaciju u koju je lik stavljen, nego se bavi prerazmišljavanjem i preispitaivanjem određenih ideja kroz situacije i likove.
Drugim rečima, Kaufmanu forma ima prednost naspram sadržine.
Ovaj film je inspirisan istoimenim romanom Kanadskog pisca Jana Rida iz 2016. godine i pored "Synegdoha, Nju Jork" ovaj film je Kaufmanovo drugo kompletno delo u smislu da je radio samostalno režiju i scenario. Produkciju je ovoga puta radio Netflix.
Radnja prati mladu devojku koja ima nekoliko imena u filmu, kao i nekoliko lica ali uglavnom je većim delom vremena igra Džesi Bakli, koja sa svojim momkom Džejkom (Džesi Plemons) odlazi po prvi put u posetu njegovim roditeljima na farmu. Kao u svakom horor filmu, nakon što stignu atmosfera u kući njegovih roditelja je veoma bizarna i morbidna, što pretpostavlja misteriju koja se krije iza svega.
Ali pošto ovo nije horor film stvari se ne odvijaju kao u svakom horor filmu. U stvari ovo nije film uopšte, ne samo zato jer je rađen za televiziju Netflix u digitalnom formatu bez filmske trake (kao što se to već radi duže od decenije), već ovo nije film zbog pre-ekspresivne teatralne glume koja je karakteristična za pozorište.
Ali pošto ovo nije horor film stvari se ne odvijaju kao u svakom horor filmu. U stvari ovo nije film uopšte, ne samo zato jer je rađen za televiziju Netflix u digitalnom formatu bez filmske trake (kao što se to već radi duže od decenije), već ovo nije film zbog pre-ekspresivne teatralne glume koja je karakteristična za pozorište.
Takođe se umesto filmskim jezikom vrhunac radnje rešava jezikom baleta jer scena u kojoj treba konačno stvari da se razreše sklizne u baletsku scenu koja traje gotovo desetak minuta. Ništa od ovoga nije film, već elementi scenske umetnosti koji su snimljeni kamerom i montirani u video.
U svakom slučaju pošto ovo nije film, a taman posla horor film, ukoliko se odlučite da ga pogledate nemojte očekivati da ćete uživati kao u filmu. Osim toga što se filmske i narativne forme rastaču u druge oblike umetničkog izraza, na isti način se i horor elementi rastaču u metafore i simbole koji participiraju jedino sa temom perpektivizma kojom se na kraju krajeva ovaj ne-film i bavi.
U svakom slučaju pošto ovo nije film, a taman posla horor film, ukoliko se odlučite da ga pogledate nemojte očekivati da ćete uživati kao u filmu. Osim toga što se filmske i narativne forme rastaču u druge oblike umetničkog izraza, na isti način se i horor elementi rastaču u metafore i simbole koji participiraju jedino sa temom perpektivizma kojom se na kraju krajeva ovaj ne-film i bavi.
Da li je ovaj ne-film dobar ili ne iskren da budem ne znam. On svakako nije za filmsku publiku već možda za neku novu publiku koja tek treba da nastane.
Nenad Lančuški
No comments:
Post a Comment