SURVIVAL HOROR NA STEROIDIMA

Film: Voz za Busan 2: Poluostrvo (Train to Busan 2, Peninsula)  

Režija: Sang-ho Jon 

Scenario: Sang-ho Jon, Rju Jong-je 

Uloge: Dong-Vong Gang, Jung-hjun Li, Ri Li...
Trajanje: 116 min
Proizvodnja: Južna Koreja, 2020.


Pre četiri godine prijatno nas je iznenadio i pažnju nam zaokupio korejski horor "Voz za Busan" (Busanhaeng, 2016.) autora Sang-ho Jona. Dočekali smo trenutak svetske pandemije da vidimo nastavak filma koji blisko dodiruje granice stvarnosti u ovom trenutku baveći se događajima 4 godine kasnije nakon onih u čuvenom vozu. 

U ovom scenariju virus se ne širi izvan Južne Koreje, ali zemlje koje su 4 godine primale izbeglice iz virusom zahvaćenih područja sada odustaju od toga nakon što ispostavi da je na jednom od brodova bilo inficiranih virusom. Zahvaćeno područje se zatvara i urušava u sebe u periodu od 4 godine, čineći tu teritoriju zemljom zombija.

Bivši vojnik Jung Siok (Dong-Vong Gang) koji je jednom uspeo da umakne katastrofi, sada zbog "ponude koja se ne odbija" ponovo se nalazi na putu za čuveno poluostrvo sa kog je virus izbio i tamo zatiče preživele. Kako i kome je moguć opstanak u zemlji nemrtvih videćete u filmu.

 

Okruženje u kom se sve događa je devastirani napušten grad i njegovi slojevi prašine i ružnoće, u čijem srcu podmuklo kuca atmosfera surove naseobine neobične grupe stanovnika koja se u svom povratku iskonskom životinjskom ludilu unutar ljudskog bića, nalazi na putu da se potpuno odrodi od humanističkih tekovina civilizacije. 

Ipak, ovde kao i u svom prethodnom filmu autor nalazi način da ono ljudsko, toplo i nadajuće stavi u dečije ruke time pojačavajući kontrast između života kako ga poznajemo i užasa pred onim što je prevladalo život na poluostrvu. Uloge dve sestre koje uspevaju da opstanu u vrtlogu užasa poverene su dvema veoma mladim glumicama koje čine odličan tandem (Ji-won Li i Ri Li) i svetlu tačku u svom okruženju, a i u filmu kao takvom.

Kako naslov teksta kaže ovo je postapokaliptični survival horor i to još na steroidima jer je sve luđe, brže, prašnjavije, još više za dlaku, ali opet nekako time ne mnogo strašnije. Film kombinuje red naracije i dramatizacije uz neobično emotivne muzičke isečke sa redom akcije i surovosti koja će vas podsetiti na svet "Pobesnelog Maksa" (Mad Max, 1979.), ali suprotno prljavštini pustinjskog sveta, ovde je glavnina radnje obojena tonovima noći: plavom, sivom i crnom. 

 

Ipak, kada bi ovaj film bio torta ili lenja pita, generalni utisak bio bi da fil naracije nije učinio sočnijim kore akcije ili obrnuto. Ukoliko akcija predstavlja sočni sos od jabuka kore naracije su nepropusno zapečene i nauljene tako da slast fila ne prolazi i ne integriše se sa korama koje bi terbalo da čine gradivnu strukturu i stabilnu konstrukciju ovog ostvarenja. 

 

Za razliku od prvog dela gde je radnja jasna i fokusirana, zajedno sa jurnjavom unutar vagona u vozu koji pravolinijski juri šinama koje imaju svoj jasno određen pravac, radnja u ovom filmu nema takvu vrstu fokusa. Sveprisutan je osećaj rasplinutosti i nekolicine narativa koji se iako prisiljeni sa teškoćom susreću. Zbog svega toga izvesno je da bi vaša emotivna reakcija na kraju filma mogla da vas iznenadi.

Ono čega u ovom filmu ima, u skladu sa prvim delom, ipak samo u tragovima je odlična telesna gluma zombija, koji su u prvom delu svojom koreografijom pratično gradili scenografiju u sterilnim vagonima. Oni ovde bivaju zapostavljeni, stapajući se u bleskovima svetlosti u bezlične mase neartikulisanih tela. Mada, dok ne saznamo da li zagrobni život iznad zemlje može to da uradi čoveku, odnosno širokim narodnim masama, možda ne možemo da stavljamo primedbu. 

 

 
Šalu na stranu, u originalu ovaj film zove se "Voz za Busan 2", ali osim što se naslanja na izbijanje pandemije i doslednost u maskama čudovišta, malo šta bi ga moglo okarakterisati kao nastavak. Više se čini da su obe priče ravnopravni stanovnici jednog sveta i saborci time što istražuju formulu: porodica-obaveza-krivica ali i to svaki na svoj način. Prvi, s obzirom da je prvi, za gledaoca, čini to mnogo originalnije, detaljnije, minucioznije, dok je drugi haotičan, dosta narativno šaren, iako surov na mahove, čini se nezgrapno izveden - unutar sebe neusklađen.

Naravno, molim vas, ne dajte da vas to omete, ukoliko želite, a svi zombiljupci će želeti, pogledajte ovaj film. Akcija je veoma intenzivna, iako, uprkos brojnim truležnim telima, ne dovoljno odvratna, atmosfera ume da bude teskobna, naizvesnost je (istina na mahove) zagarantovana, katarza mogućna! Nema razloga da mu ne date šansu, samo nemojte očekivati nikakav nastavak.

Nina Stefanija Blažević