Film: Pod vodom (Underwater)
Režija: Vilijem Jubenk
Scenario: Brajan Dafild, Adam Kozad
Uloge: Kristen Sjuart, Vinsent Kasel, Mamudu Ati
Trajanje: 95 min
Proizvodnja: SAD/Kanada, 2020.
Ne znam da li je to slučaj sa svim ljudima, ali sećam se da sam još kao klinac osećao dubok egzistencijalni strah pred bespućem svemira i veličinom stvari (koje mogu biti) u njemu. Stoga nije neobično što su me od malih nogu privlačili naučnofantastični horori koji su se bavili temama kosmičkog horora. Ali takođe sećam se da sam isti taj strah osetio i kada bih počeo da razmišljam o masivnoj dubini okeana i crnilu u kome žive stvorenja koja nikada nisu videla svetlo.
Režija: Vilijem Jubenk
Scenario: Brajan Dafild, Adam Kozad
Uloge: Kristen Sjuart, Vinsent Kasel, Mamudu Ati
Trajanje: 95 min
Proizvodnja: SAD/Kanada, 2020.
Ne znam da li je to slučaj sa svim ljudima, ali sećam se da sam još kao klinac osećao dubok egzistencijalni strah pred bespućem svemira i veličinom stvari (koje mogu biti) u njemu. Stoga nije neobično što su me od malih nogu privlačili naučnofantastični horori koji su se bavili temama kosmičkog horora. Ali takođe sećam se da sam isti taj strah osetio i kada bih počeo da razmišljam o masivnoj dubini okeana i crnilu u kome žive stvorenja koja nikada nisu videla svetlo.
More jeste dugo bilo inspiracija horor autorima, i postoji mnoštvo filmskih priča o napadu ajkula i sličnim avanturama u plićacima, ali filmova koji su smeštenih u tamne dubine okeana nije bilo tako mnogo kao svemirskih epopeja. Jedan od filmova koji je ostavio jak utisak na mene, i do danas mi je standard za merenje ovog podžanra, je "Ambis" (The Abyss, 1989.) majstora Džejmsa Kamerona. Ključna razlika u odnosu na filmove "iz plićaka" je u temi izolacije, koja je korišćena analogno dubini svemira, kao na primer u "Osmom putniku" (Alien, 1979.) ili "Konačnom horizontu" (Event Horizon, 1997.).
Uticaj "Ambisa" je bio priličan, tako da je iznedrio gomilu klonova u nekoliko narednih godina, poput "Levijatana" (Leviathan, 1989.), "Podvodne zvezde šest" (Deepstar Six, 1989.), "Ponora" (The Rift, 1990) i drugih. Filmovi ovog podžanra survival horora su obično smešteni na dno okeana, u rudarske ili istraživačke stanice, il ina podmornice, gde njihova posada živi odsečena od sveta mesecima ili godinama. U poređenju sa svojim svemirskim analogonima, filmovi sa ovom tematikom su dosta retki, i mogu se nabrojati na prste ruku, a za kvalitetnija ostvarenja nisu potrebne ni obe ruke.
U aktuelnom veku nije bilo zapaženijih naslova sa ovom tematikom, naročito ako isključimo filmove o napadu ajkule, tako da mi je ovaj film neinspirativnog imena došao kao prijatno iznenađenje. "Pod vodom" mi je pomalo prošao ispod radara, možda zato što mu pomalo nedostaje star power, kojim bi privukao pažnju na sebe.
Ime reditelja Jubenka nema neku težinu u krugovima ljubitelja horora jer mu je ovo prvi mainstream film, a moguće i poslednji, jer je ovaj film sa budžetom od 80 miliona, uspeo da vrati jedva polovinu te sume na box officeu. Ironično, vrlo je moguće da je za neuspeh zaslužan marketinški tim, jer su mnogo gori filmovi od ovoga prolazili mnogo srećnije što se zarade tiče.
Ime reditelja Jubenka nema neku težinu u krugovima ljubitelja horora jer mu je ovo prvi mainstream film, a moguće i poslednji, jer je ovaj film sa budžetom od 80 miliona, uspeo da vrati jedva polovinu te sume na box officeu. Ironično, vrlo je moguće da je za neuspeh zaslužan marketinški tim, jer su mnogo gori filmovi od ovoga prolazili mnogo srećnije što se zarade tiče.
Naravno, to ne govori mnogo o kvalitetu filma, i daleko od toga da je ovo savršen film. Ono što je tužno je da bi cela priča bila mnogo efektnija da je bila u rukama sposobnijeg reditelja. Ali da bacimo prvo pogled na pozitivne strane ovog filma.
Pre svega mi se dopada kasting, iako je možda neočekivan. Filmovi ovog podžanra kao protagoniste najčešće imaju pesimistične antiheroje, koji su stavljeni pred situaciju koja prevazilazi njihove sposobnosti. I mislim da junaci ovog filma odlično obavljaju svoj posao u tom smislu. Ovde glavni lik igra Kristen Stjuart, kojoj iznenađujuće dobro stoji uloga Nore, mehaničkog inženjera sa tragičnom prošlošću, koja svoj posao obavlja na istraživačkoj stanici Kepler 822 smeštene na dnu Marijanske brazde.
Pre svega mi se dopada kasting, iako je možda neočekivan. Filmovi ovog podžanra kao protagoniste najčešće imaju pesimistične antiheroje, koji su stavljeni pred situaciju koja prevazilazi njihove sposobnosti. I mislim da junaci ovog filma odlično obavljaju svoj posao u tom smislu. Ovde glavni lik igra Kristen Stjuart, kojoj iznenađujuće dobro stoji uloga Nore, mehaničkog inženjera sa tragičnom prošlošću, koja svoj posao obavlja na istraživačkoj stanici Kepler 822 smeštene na dnu Marijanske brazde.
Mislim da će izbor Stjuartove prilično podeliti publiku, jer njen glumački kapacitet poprilično natkriljuje podeljenost gledalaca oko serijala koji ju je lansirao. Reč je o tinejdžerskoj horor-romansi "Sumrak" (Twilight, 2008.), koja je učinila da je gledaoci ili obožavaju ili mrze zauvek. Moje mišljenje je da je, kao i njenom partneru u serijalu Robertu Patinsonu, dosta potcenjena glumačka sposobnost i da je u "Pod vodom" odlično dočarala ovog snažnog lika.
Priča počinje katastrofalnim događajem nepoznatog porekla na stanici Kepler 822, i Noru srećemo usred krizne situacije u kojoj mora da odlučuje brzo da bi spasila svoj život, ali i život svojih kolega i obezbedila opstanak stanice. Kako se katastrofa pogoršava, Nora sreće druge preživele na stanici poput stoičkog kapetana Lisjena (Vinsent Kasel), traumatizovane istraživačke asistentkinje Emili (Džesika Henvik) i simpatičnog ali blago psihotičnog kolegu Pola (Ti Džej Miler) i druge. Mogli bi reći da je ova glumačka ekipa i najsvetlija tačka filma.
Priča počinje katastrofalnim događajem nepoznatog porekla na stanici Kepler 822, i Noru srećemo usred krizne situacije u kojoj mora da odlučuje brzo da bi spasila svoj život, ali i život svojih kolega i obezbedila opstanak stanice. Kako se katastrofa pogoršava, Nora sreće druge preživele na stanici poput stoičkog kapetana Lisjena (Vinsent Kasel), traumatizovane istraživačke asistentkinje Emili (Džesika Henvik) i simpatičnog ali blago psihotičnog kolegu Pola (Ti Džej Miler) i druge. Mogli bi reći da je ova glumačka ekipa i najsvetlija tačka filma.
Na žalost ni njen potencijal nije iskorišćen do kraja, jer je rad na karakterizaciji uglavnom sveden na eksplikaciju par rečenica o prošlosti likova u njihovom međusobnom razgovoru, što čini likove prilično jednodimenzinalnim. Krivac su jednako i scenaristi, čije se neiskustvo vidi i u povremenim dobrim idejama koje su loše struktuirane i trapavo primenjene. Film ima neke odlične momente, ali uvek će vam biti na umu kako bi mogli biti još bolji u rukama neke iskusnije ekipe.
Ovaj simptom se vidi na svakom koraku, pa tako i na nivou produkcijskog dizajna. Iako setovi, kostimi, efekti i CGI deluju skuplje nego što jesu, utisak kvari što sve deluju kao da su pozajmljene od neke bolje franšize. Meni je većinu vremena na umu bila strateška igra Starcraft, jer nisam mogao da se otmem utisku da su ronilačka odela precrtani dizajni power armora ljudskih jedinica, a monstruozni antagonisti pozajmljeni iz redova Zerga.
Ovaj simptom se vidi na svakom koraku, pa tako i na nivou produkcijskog dizajna. Iako setovi, kostimi, efekti i CGI deluju skuplje nego što jesu, utisak kvari što sve deluju kao da su pozajmljene od neke bolje franšize. Meni je većinu vremena na umu bila strateška igra Starcraft, jer nisam mogao da se otmem utisku da su ronilačka odela precrtani dizajni power armora ljudskih jedinica, a monstruozni antagonisti pozajmljeni iz redova Zerga.
Ukratko, film je dosta zabavan, iako se spotakne tu i tamo. Atmosfera je odlična, glumci dosta vade utisak, pa ako vam premisa deluje interesantno, slobodno bacite pogled, nećete se (preterano) razočarati.
Aljoša Tomić
No comments:
Post a Comment