KOSMIČKI HOROR NA FILMU

“Toliko sam umoran od čovečanstva i od sveta da me ne interesuje ništa što nema bar dva ubistva po stranici, ili govori o bezimenim užasima koji potiču iz najudaljenijih krajeva svemira.”

Hauard Filips Lovekraft (1890-1937)

Prošle nedelje smo govorili o značaju nepoznatog za horor, ali šta ako je u srcu tog nepoznatog samo besmisleno, beskrajno ništavilo? Još kao klinac sam osećao nelagodu razmišljaljući o nepreglednim dubinama svemira i okeana. Osećao sam nemir zbog onoga što bi moglo da se krije tamo, a verovao sam da i drugi ljudi osećaju isto jer negde u našem programu je svest o tome koliko smo ništavni pred kosmičkim bespućem. Godinama kasnije sam se, prvo kroz filmove i stripove, a posle i kroz priče upoznao sa radom Hauarda Filipsa Lovkrafta, kultnog horor pisca koji je svoju slavu stekao tek nakon smrti, 1937. godine. Lovkraft se smatra za jednog od najuticajnijih horor pisaca XX veka i tvorca podžanra horor fikcije koji se naziva kosmički horor. Njegove priče su se rezonirale sa mojim primitivnim strahovima i uskoro je postao jedan od mojih omiljenih horor autora.

Lovkraft je rođen 1890. godine u gradiću Providens na Rod Ajlendu u oblasti Nova Engleska. Od malih nogu kreativan i visokointeligentan, veći deo života se samoobrazovao jer zbog bolešljive prirode nije mogao da pohađa školu. Bolesti od kojih je patio, poput raznih neurotičnih stanja i noćnih strahova, su kasnije uticale na njegovo stvaralaštvo. Uprkos brojnim porodičnim problemima i siromaštvu koje ga je pratilo, uspeo je da izgradi spisateljsku karijeru pišući za petparačke (pulp) časopise svoga vremena, od kojih je najpoznatiji Weird Tales, koji je objavljivao priče mnogih čuvenih pisaca horor, naučne-fantastične i epske fikcije poput Roberta Hauarda, Teodora Stardžeona, Rej Bredberija i drugih.

Lovkraftova skica Ktulua

Najpoznatiji i najveći uticaj koji je Lovkraft uneo u svet horora je njegov Ktulu mitos, nazvan prema čudovišnom stvorenju iz mora koje se prvi put pojavilo u njegovoj kratkoj priči “Zov Ktulua” (The Call of Cthulhu). Ktulu mitos je vrlo brzo prevazišao svog tvorca i bio usvojen od mnogih pisaca njegovog vremena. Kasnije je ovaj motiv izrodi podžanr horora koji je danas poznat kao lovkraftovski ili opštije kosmički horor. Ironično, njegov uticaj je bio toliko jak, da se danas lovkraftovskim smatraju i neka dela koja su nastala pre nego što je Lovkraft počeo da piše, poput "Kralja u žutom" američkog pisca Roberta V. Čejmbersa.

Ktulu, ilustrovao Majkl Komark

Ideja Lovkraftove mitologije je postojanje jednog nihilističkog, mehaničkog univerzuma, indiferentnog ka svakoj svrsi ili smislu, pa tako i čoveku. Lovkraftovi junaci su toga svesni i iz te svesti proizlazi užas postojanja lišenog svake ljudske svrhe. Njegov univerzum nastanjuju drevna bića, čija inteligencija i motivi su nepojmljivi smrtnom umu i samo jedan mali uvid u bespuće sveta tih kosmičkih stvorova je dovoljan da čovek izgubi razum. Njegove ideje su inficirale prvo njegov najbliži krug pisaca-prijatelja, a kasnije su im se priključili i mnogi drugi koji su nadograđivali i proširivali mitski svet koji je Lovkraft započeo.

Grob H. F. Lovkrafta

Mnoge Lovkraftove priče su našle put do filma, ali uz par časnih izuzetaka, poput "Reanimatora” (Re-animator, 1985.), najvećem broju ekranizacija vrednost nije velika. Postoji teškoća u konkretizaciji neopisivog užasa, a mali broj pisaca i reditelja može da izađe na kraj s tim. Ipak, u istom postoji i veliki potencijal koji je inspirisao mnoge autore da stvore neka od kultnih dela horor kinematografije. Pokušaću da predstavim nekoliko filmova koji su nastali pod uticajem Lovkraftovog kosmičkog horora, i kroz njih ideje koje prožimaju ovaj podžanr.

KONAČNI HORIZONT (EVENT HORIZON)

Ovaj film Pola Andersona sa Sem Nilom i Lorensom Fišburnom u glavnim ulogama je jedan od filmova koji me je zatekao nespremnog kada sam ga 1997. gledao u bioskopu. Bio je to moj prvi pravi susret sa lovkraftovskim hororom. Tada sam još išao u osnovnu školu i iako sam već tada imao punu glavu horor filmova, uključujući i neke tematski slične, poput “Osmog putnika”, po prvi put sam se susreo sa stravom koja me je pogodila na tako suštinskom nivou. Monstrum u filmu nije običan zemaljski ili vanzemaljski monstrum, već nešto čije motive ne možemo razumeti, a čuči i čeka duboko u najtamnijim dubinama svemira.

Gateway mašina iz filma "Konačni horizont"

Film je smešten u 2047. godinu i prati posadu broda “Luis i Klark”, koja kreće u spasilačku misiju nakon što prime poziv u pomoć sa broda “Konačni horizont”, a koji je nestao u crnoj rupi na svom prvom putovanju pre sedam godina. Posada otkriva da se iz crne rupe „Konačni horizont“ vratio sa još nečim.

MEDENI MESEC (HONEYMOON)

Ovaj film mi je bio jedno od najprijatnijih iznenađenja u 2014. godini. Debitantski film Li Dženijaka sa minimalnim budžetom uspeo je da dočara užase neizrecivog lovkraftovskog sveta u koji se glavni likovi, Bea (Rouz Lesli) i Pol (Hari Tredvej), sasvim slučajno upliću.

Rouz Lesli kao Bea

Mišel Holbek u svom eseju “H. F. Lovkraft” kaže: “[...] Život nema smisao. Kao ni smrt. I to je jedna od stvari koja ledi krv kada otkrivate Lovkraftov univerzum. Smrt njegovih junaka nema smisao. Ne donosi olakšanje. Ne završava priču […]“.Ovu vrstu letargije Dženijak je savršeno uhvatio u ovom filmu. Njegovi junaci postepeno prelaze iz običnog ljudskog sveta u jedan strani svet bez smisla, što proizvodi osećaj egzistencijalnog užasa. 

PONOĆNI VOZ SMRTI (MIDNIGHT MEAT TRAIN)

Ovo je ekranizacija istoimene kratke priče Klajva Barkera iz njegove zbirke “Knjiga krvi” u režiji japanskog reditelje Rjuheia Kitamure, kome je ovo ujedno i prvi holivudski film.

Još jedan lajtmotiv lovkraftovskog horora je postojanje ljudskih (i neljudskih) kultova koji žele da vrate drevne užase na ovaj svet. Iako su bogovi lovkraftovog sveta pre svega materijalistički i indiferentni ka čoveku, postoje ljudi koji su virnuli na tu drugu stranu i otkrili religiozno ushićenje pred tim htoničnim bićima. Neki od tih kultova samo žele da sačuvaju tajnu tog stranog sveta, dok drugi žele da dovuku ta bića u naš svet, a sa njima i propast. Priča o kultu može biti centralni deo priče ili može da se samo naslućuje u narativu. U svakom slučaju misterija proizlazi iz delanja pojedinaca ili grupa koji slede ideje kulta i baš neke od ovih ideja su iskorišćene u ovom filmu.

Vini Džons kao Mahagoni

Ovaj film prati fotografa Leona (Bredli Kuper) koji sledeći svoju novootkrivenu strast za morbidnim temama, počinje da istražuje seriju nestanaka u podzemnoj železnici. Nailazi na serijskog ubicu Mahagonija koji mu postaje opsesija, ali Mahagoni nije ono što se čini na prvi pogled.

GRAD TAME (DARK CITY)

Prva rečenica “Zova Ktulua” glasi: “Najmilostivija stvar na svetu, mislim, je nesposobnost ljudskog uma da uspostavi korelaciju svih njegovih sadržaja. Živimo na mirnom ostrvu neznanja usred crnog mora beskonačnosti, i nije namereno da putujemo tako daleko”. Tipičan lovkraftovski junak je svestan toga da univerzum nije ono što se na prvi pogled čini. On je obično izolovani pojedinac, bespomoćan pred stvarnom prirodom univerzuma, ali koji ne nalazi drugi izbor sem da ide dalje, makar to značilo njegov kraj – ili kraj njegovog razuma.

Dženifer Koneli kao Ema Murdok

Ovo je slučaj sa glavnim junakom “Grada tame”, neo-noir filma Aleksa Projasa iz 1998. godine. Zaplet počinje kada se Džon Murdok (Rufus Sjuel) probudi u kadi u hotelskoj sobi bez sećanja. U hotelskoj sobi pronalazi ritualno ubijenu devojku i dobija poziva da hitno napusti sobu jer grupa nepoznatih ljudi dolazi po njega. Ubrzo otkriva svoje ime, otkriva da ima ženu i da je tražen zbog serije ubistava kojih se ne seća. Takođe otkriva da je u gradu uvek noć, i da niko u gradu toga nije svestan.

Preporučujem gledanje director's cut verzije, koja izostavlja uvodni narativ koji odaje ključni preokret filma, a koji je stavljen u originalnu verziju na insistiranje producenata koji su se plašili da ne zbune publiku.

STVOR (THE THING)

Ovaj horor klasik u režiji Džona Karpentera snimljen je 1983. godine prema priči Džona Kembela “Ko to tamo ide?” i do danas predstavlja standard u specijalnim efektima. Ono što je film tako efektno predstavio su vanzemaljska bića, potekla direktno iz noćnih mora.

Scena autopsije iz filma "Stvor"

Za razliku od antropomorfizovanih monstruma klasičnog horora, lovkraftijanski monstrumi su obično predstavljeni kao sluzave abominacije, najčešće sa anatomskim odlikama morskih bića ili insekata. To su bar oni koje je moguće zamisliti.

“Stvor” prati ekipu naučnika smeštenih na polarnu stanicu, koji nailazi na vanzemaljskog parazita koji uzimajući oblik svojih žrtava postepeno zauzima stanicu. Dok se vanzemaljska pretnja širi sve više, iznutra paranoja razdire ekipu, jer svako može biti inficiran parazitom.

MRTVO ZLO (EVIL DEAD)

Iako atipičan za ovu listu, ovaj crnohumorni horor serijal Sema Rejmia se nalazi ovde zbog jedne tipične lovkraftovske reference oko koje se vrti zaplet svih filmova u serijalu. Reč je o knjizi po imenu Nekronomikon, a koja je prvi put pomenuta u Lovkraftovoj priči “Pas” iz 1922. godine, a nakon toga i u njegovim drugim pričama. Vremenom je njegov krug prijatelja-spisatelja uveo tu knjigu i u svoje priče, što je Lovkraft podržao da bi osnažio mit o Nekronomikonu. Priča o Nekronomikonu se toliko proširila da su vremenom čitaoci i šira javnost počeli da misle da je reč o istorijskom artefaktu. Situacija je eskalirala do te mere da su šaljivdžije počele da je krišom uvode u kataloge retkih knjiga, a jedan student je čak prokrijumčario karton knjige u biblioteku Jejl univerziteta.

Nekronomikon, kako je predstavljen
u trećem nastavku serijala

Prvi film prati pet prijatelja koji dolaze u osamljenu kolibu u šumi na odmor. U kući slučajno nailaze na knjigu, za koju se ispostavlja da je mračna knjiga magije po imenu Nekronomikon. Knjiga otvara put zlu u naš svet i ono zaposeda jednog po jednog prijatelja sve dok ne ostane samo jedan, Eš Vilijams (Brus Kembel), koji uspeva da odbije zlo, doduše samo privremeno, zahvaljujući svojim (ne)sposobnostima. Film je dobio dva direktna nastavka, rimejk iz 2013. godine, kao i seriju “Eš protiv mrtvog zla” (Ash vs Evil Dead), čija je prva sezona emitovana 2015. godine.

Aljoša Tomić