ISTINA JE U STVARI U NOSTALGIJI

Serija: Dosije X, sezona 10

Trajanje: Šest epizoda, 42 min

Kreator: Kris Karter

Glumci: Dejvid Duhovni, Džilijen Anderson, Mič Piledži

Proizvodnja: SAD 2016.

Kada sam čuo da ćemo 2016. godine gledati nastavak kultne serije „Dosije X“ (The X-Files) bio sam izuzetno skeptičan po pitanju sadžraja koji nas očekuje. Ova serije je na nostalgičan način vezana za moju prošlost, jer sam je pratio na televiziji Pink negde ’98 kao devetogodišnji klinac i roditelji su me uvek terali da idem na spavanje jer je počinjala da se emituje tek u 23 sata, a ujutru je valjalo ići u školu. Tako da sam je selektivno gledao samo petkom kada nisam morao da legnem na vreme. Zahvaljujući „Dosije X“-u danas sam veliki ljubitelj horor žanra, trilera i misterije. Zbog te nostalgije nisam želeo da me sadžaj nove sezone razočara, ali pre gledanja prve epizode sam ohladio glavu i dao joj šansu.

Tako je ova saga o dva detektiva FBI-a dobila je pored dva filma i svoju desetu sezonu u vidu mini serije od šest epizoda. Međutim prošlo je četrnaest godina od kada je završena deveta sezona i od tada smo imali prilike da pogledamo samo jedan film 2008. koji je više bio baziran na ljubavnom odnosu između Moldera i Skali nego na misteriji. Glavna priča o misteriji vanzemaljskih organizama i teoriji zavere, pretvorila se u ovom filmu u iluziju. Ali kako Molderova opsesija nikada neće umreti ova saga može da dobija nove nastavke, što je i pokazala mini serija koju smo imali priliku da gledamo na televiziji FOX u proteklih nekoliko nedelja. Koncepcija ove serije dozvoljava da se ona nastavlja u nedogled jer je pre svega svaka epizoda individualnog karaktera i ne postoji kontinuitet koji epizode objedinjuje, izuzev glavne priče. Glavna priča o misteriji vanzemaljskih organizama ima jedan određeni kontinuitet međutim u tom kontinuitetu stvari ostaju skrivene i onda kada se dođe do nekih relativnih istina, što opet znači da je u svakom trenutku moguće opovrgnuti sva saznanja do kojih Molder i Skali dođu i postaviti stvari ispočetka.

PRVA EPIZODA: MOJA BORBA

Prva epizoda je od svih šest imala najveću gledanost, preko šesnaest miliona gledalalca. Da bi gledanost kontinuirano opadala do nešto više od sedam i po miliona, koliko je pratilo poslednju epizodu. Ovaj statistički podatak nije baš ohrabrujući, s’ obzirom da je snimljeno toliko malo epizoda upravo kako bi se testirao ukus publike koja je promenila svoje interese u skladu sa evolucijom samih serija i filmova sličnog žanrovskog karaktera. Upravo u tome i jeste glavni problem, čim sam pustio prvu epizodu odmah sam shvatio da je njeno trajanje oko 42 minuta, što nije običaj da se u tom formatu danas prave serije. Ova tehnička stvar će uticati naravno na sam tok radnje jedne epizode. Neophodno je bilo gledaoce jako brzo vratiti u štimung koje je ova serija imala ranije, podsetiti ih svega što se u njoj dešavalo, a u isto vreme im kroz narativ dati savremenost i angažovanost, pa se tako odmah u prvoj epizodi uvode raznorazne teroje zavere kojima mase danas bave. Uz sve to protagoniste Moldera i Skali treba brzo vratiti na posao u FBI. Sve je to izuzetno dobro i efikasno uradila prva epizoda.

DRUGA EPIZODA: OSNIVAČEVA MUTACIJA

Druga epizoda me je oduševila. Nisam mogao da verujem koliko je identična sa onim epizodama koje sam gledao kada sam bio mali. Ova epizoda se ne bavi glavnom pričom, već naprosto nekom misterijom paranormalnog. Prolog nam pokazuje nekakav događaj gde se dešava misteriozna scena smrti, zatim ide stara uvodna špica i prva scena Moldera i Skali na uviđaju. Ovako su izgledale nekada epizode „Dosije X“-a i uprkos mnogim naivnim momentima osećao sam istinsku nostalgiju. Preneli su celokupnu estetiku koju su imale stare sezone upravo ovom epizodom.

TREĆA EPIZODA: MOLDER I SKALI SREĆU ČUDODLAKA

Klasična komična epizoda kakve smo imali u svakoj prethodnoj sezoni. Izuzetno dobro napisana i realizovana. Prema mnogim kritičarima epizoda koja u najvećoj meri odgovara starom tipu „Dosije X“.

ČETVRTA EPIZODA: PONOVO KUĆI

Ovu epizodu bismo mogli okarakterisati kao trash epizodu. Ali nisam siguran da je to trebao da bude željeni efekat. Naime, ova epizoda nastoji da angažuje problem beskućnika u Sjedinjenim Državama i odnos lokalne vlasti i policije prema ovom problemu, ali ova činjenica ne doprinosi kvalitetu epizode. Četvrta epizoda odgovara prema žanru jednoj vrsti monster horora, pritom je monster koji se pojaljuje poput bezumnog čudovišta iz crtanog filma.

PETA EPIZODA: VAVILON

Peta epizoda spada u one epizode koje su kriminalističkog žanra i u kojima nema paranormalnog. Ova epizoda takođe se bavi aktuelnim dešavanjima u Sjedinjenim Državama i svetu, a to su teroristički napadi i muslimanski militarizam. Kao u već spomenutom filmu „Dosije X“ iz 2008. u ovoj epizodi se svaka naznaka paranormalnog mora opovrgnuti. Ovakve epizode i ovakve momente u ovoj seriji nikada nisam voleo, ali shvatam da su neophodni jer ponekad mora da se ubaci zrno realnosti u čitavu ovu sagu. Međutim posle loše četvrte epizode, peta mi je bila nekako bezlična. Možda zato što se nije nastavila glavna priča, ali se nije nastavio ni kvalitet koji ima druga epizoda.

ŠESTA EPIZODA: MOJA BORBA II

Napokon smo stigli do neverovatne šeste epizode. Nju sam morao da pogledam dva puta. To je jedna od onih epizoda gde u uvodnoj špici ne piše „Istina je negde tamo“ već piše nešto drugo. Što znači da će se u toj epizodi desiti neka inovativnost vezana za glavnu priču i da će biti izuzetno uzbudljivo, kao i to da će ova epizoda imati neizvestan kraj. Što znači da će cela ova sezona imati neizvestan kraj. Jedna stvar koju najviše mrzim kod serija jeste kada se ništa važno ne dešava celu sezonu, a onda se u poslednjoj epizodi nagura toliko toga da morate da tu istu epizodu pogledate čak dva puta. Misterija se u ovoj epizodi otvorila globalnoj populaciji. Ova inovativnost dosada nije bila zastupljena u „Dosije X“-u, to je verovatno jer nije zaživela ideja globalizma koja nastaje nakon ekspanzije interneta. 

Ukoliko je ova mini-serija trebala da kupi staru, a u isto vreme i da navuče novu publiku, onda to nije uspela epizodama od druge do pete. Jer koliko god treća, komična epizoda, bila dobro napisana ona nije reprezentativni „Dosije X“ , takođe koliko god druga epizoda imala odlike i kvalitet starih, teško je očekivati da će nekog da kupi ponavljanje starih formi. Takođe je licemerno što se sezona završava toliko pompezno, a pri tom glavnu priču koja je u ovoj sezoni i najzanimljivija i najuzbudljivija ostavljaju na čekanju gledaocima između prve i poslednje epizode. Moglo bi se ovom prilikom reći: Istina je u stvari u nostalgiji.

Nenad Lančuški