FILM O IZOLACIJI U IZOLACIJI

Film: Rupa (El hoyo)
Režija: Galder Gaztelu-Aruša
Scenario: David Dezola, Pedro Rivero
Uloge: Ivan Masag, Zorion Egalija, Antonija San Huan
Trajanje: 94 min
Proizvodnja: Španija, 2019.

Film se dešava u „Rupi“, očigledno. „Očigledno“ je i uzrečica Trimagašija (Zorion Egalija) koji je cimer glavnom junaku Gorengu (Ivan Masag). Na mnogo nivoa u ćelijama su ljudi koji su se uglavnom dobrovoljno prijavili da ovde budu ili su tu u zamenu za neki odlazak u zatvor ili psihijatriju.

U „Rupi“ postoji nekoliko pravila. Može da se ponese samo jedna stvar sa sobom i može da se jede sa platforme koja polazi od nultog sprata ka dole samo dok je platforma prisutna. Goreng se budi na 48 spratu sa Trimagašijem, a kroz rupu u sredini ćelije kojom putuje platforma kada je vreme hranjenja se ne nazire dno. Svakih mesec dana dolazi do uspavljivanja zatvorenika i promene nivoa.

 

 

„Očigledno“ je da do nižih spratova ne stiže dovoljno hrane ili je ne stiže uopšte. Međutim kada bi ljudi na višim spratovima bili solidarni i jeli samo onoliko koliko im je dovoljno da prežive možda bi bilo dovoljno za sve. Ali samo možda jer nemamo predstavu koliko spratova ima do dna. Ideja da ova preraspodela hrane bude ravnopravna je komunistička, a pohlepno ljudsko ponašanje je kapitalističko. Sukob ova dva principa je i okosnica zapleta radnje.

Gde se nalazi most u prelasku iz pohlepe zbog moći do darivanja za moć i na koji način se postiže ova vrsta solidarnosti? Da li je moguće da ona bude spontana ili je neophodna direktna intervencija? Da li je za postizanje ove solidarnosti potrebna sila i pretnja ili je moguće postići mirnim putem? Sve su ovo samo od nekih pitanja kojima se film bavi.

 

 

Iako je komunistička ideologija zamrla, osim u pojedinim andergraud krugovima i populističkim strankama, njene ideje i dalje žive u pojednim umetničkim ostvarenjima. Ovaj film preispituje te ideje i njihovu primenu u jednoj paradigmi današnjeg društva.

„Rupa“ je spoj filma „Ledolomaac“ (Snowpiercer, 2013.) i kultne trilogije „Kocka“ (Cube, 1997.). Ideje koje autor „Ledolomca“ sada proslavljeni Bong Džun Ho iznosi kroz film, na dosta eksplicitniji način nego ova španska ekipa scenarista i reditelj „Rupe“, imaju iste probleme sa društvenim uređenjem. Međutim kao što rekoh „Ledolomac“ se bavi jasnije ovom problematikom i na kraju nam u potunosti razotkriva misteriju.

 

 

Sa druge strane ne bi se previše upuštao u poređenje ova dva filma jer im nije ništa drugo zajedničko osim ove distopijske teme. „Ledolomac“ je akcioni i avanturistički film, a „Rupa“ ipak spada u jedan distopijski triler sa elementima body i survival horora.

Stilski „Rupa“ ima mnogo više dodirnih tačaka sa filmom „Kocka“, atmosfera i žanr su gotovo isti, samo je priča drugačija. „Kocka“ prati svoj apstraktni dinamizam od početka do kraja, dok se „Rupa“ završava opskurnije nego što sam očekivao.

 

 

 Film je neverovatno interesantan i uzbudljiv od početka do kraja i s obzirom na temu kojom se bavi veoma angažovan i savremen. Publika koja ne voli da joj stvari ostanu nedorečene će verovatno malo manje voleti „Rupu“ ali će i oni poprilično uživati u razvoju događaja. Ne propuštajte film o izolaciji u izolaciji. Hvala Bogu, kod nas ima još uvek dovoljno hrane za sve.

Nenad Lančuški