28 MINUTA KASNIJE

Film: Nevidljivi čovek (The Invisible Man)

Režija: Li Vanel

Scenario: Li Vanel

Uloge: Elizabet Mos, Oliver Džekson Koen, Harijet Dajer

Trajanje: 124 minuta

Proizvodnja: SAD, 2020.

Kada govorimo o ovom filmu par stvari je bitno znati pre nego počnete: radi se o psihološkom horor tirleru iz pera i ruku čoveka koji je sa Džemsom Vanom započeo ono što će postati svetski poznat horor serijal "Slagalica strave" (Saw, 2004).

Film je takođe prvobitno bio deo Univerzalovog Mračnog univerzuma – projekta koji je sa početkom novog veka imao zadatak da oživi sve stare horor i monster priče studija Univerzal i od njih stvori jedan univerzum za koji su posle imali planove. Međutim počevši od filma "Drakula: Neispričano" (Dracula Untold, 2014.) svaki naredni deo donosio je novo razočarenje i izneverio na svoj način, zaključno sa Mumijom (The Mummy, 2017.).

Ipak izgleda da su neke stvari shvatili i promenili pristup, čim su ovom autoru dali slobodu da priču nanovo ispriča sa svežim i osavremenjenim pristupom temi i likovima. Ovaj film je imao budžet od oko 7 miliona dolara, a vratio ga je višestruko već u prvim danima prikazivanja (koje je onda prekinuto zbog pandemije COVID-19 sa kojom smo svi suočeni). Šta će biti na dalje ne znam, ali dosta sam optimistična.

Li se pisanjem bavi od detinjstva i njegov pristup materijalu i zadatoj temi je brižan i pažljiv prema sitnim detaljima sa dovoljno inventivnosti i kreativnosti da režirajući vlastiti tekst napravi priču koja ima potpunu autonomiju u odnosu na original, ali opet ne beži od svojih izvora. Pažljivi gledaoci pronaći će dovoljan broj easter egg-ova kojim se referira na starije iteracije naslovnog karaktera, ali i neka Lijeva prethodna ostvarenja.

Bez obzira na značajno osavremenjen i promenjem tok same priče, film uspeva da zadrži nešto atmosfere crno-bele horor misterije koja provejava tokom celog filma, čak i u trenucima dok se pitamo da li zaista gledamo priču o nevidljivom čoveku ili smo slučajno pustili neki drugi film.

Dramski aspekt je posebno jak i naglašen fantastičnom glumom Elizabet Mos (Sesilija), ali i ostali članovi glumačke ekipe rade fantastičan posao. Film se bavi vrlo bitnim pitanjima nasilja u vezi i toksičnih veza, ni malo naivno, niti površno, insistirajući na profilisanju zlostavljača i žrtve, što je teren koji Li vrlo dobro poznaje, zahvaljujući svom scenarističkom radu na Slagalici strave. Veliki plus je što priča jeste ispričana tako da se vidi celokupan put od žrtve do finalne devojke.

Premisa filma je da nakon što Sesilija uspe da se otme toksičnoj vezi, njen bivši oduzima sebi život i ona nasleđuje određenu količinu novca. Kada izgleda da su stvari u njenom životu krenule na bolje, Sesilija počinje da misli da je samoubistvo njenog bivšeg prevara i dok ide protiv nepoverenja sredine i zdravog razuma čudne okolnosti u čijem se centru nalazi postaju sve smrtonosnije.

Ona je karakterno "predodređena" da se suprotstavi zlostavljaču, ali tokom filma prolazi i putanju kroz koju biva iskušavana, pa zatim i obeshrabrena, a potom tek osnažena da učini tako. Nije mi bilo teško da pomislim da osim omaža starim iteracijama Nevidljivog čoveka, Li ovde daje omaž i nevidljivim žrtvama partnerskog nasilja. Nevidljivim stoga što put od priznanja zlostavljanja do suprotstavljanja nasilniku i napuštanja istog često jeste popločan nepoverenjem sredine, osuđivanjem i izostankom podrške, a pogotovo sumnjom u samog sebe i nesigurnošću u sopstvene procene. Ovo je mesto gde film dira stvarnosti i gde počinje pravi psihološki horor.

Film je daleko do neozbiljnog i svakako je više od pukog horor trilera. Na horor aspekte se poprilično čeka i u osnovi su većinom psihološki tako da prvih 28 minuta filma protiče u priči koja deluje kao deo nekog sasvim drugog ostvarenja. Kadrovi su atmosferični i prijatni, ali ogrnuti plavičastim polumrakom i misterijom. Kontrastirani su tako sa napetošću prvih scena u filmu, ali doprinose razumevanju osećaja u glavi glavne junakinje. 

 

Sam pristup s obzirom na temu i činjenicu da se u vrlo širokom smislu radi o rimejku jeste iznenađujuć i svež, ali obrti su dosta predvidivi jer su preimplicirani u radnji koja im prethodi. Bar je meni tako bilo. U skladu sa trenutkom u kom živimo nije bilo teško pretpostaviti da će nevidljivost biti rešena visokom tehnologijom. Po šablonu funkcioniše i razrada radnje u detaljima gde karakteri u linijma dijaloga postavljaju tezu, dešavanja "izvan njihove kontrole" anti-tezu i mini obrti su uglavnom reakcija glavne junakinje na ova dva i predstavljaju sintezu gradiva. 

Na momente osećaj je, da je sve to nekako dosta očigledno i preeksponirano, ali je dobra stvar da će mnogima biti dovoljno jasno. Inače bih ovo zamerila filmu, ali u ovom izuzetnom slučaju opraštam, jer na svim mestima na kojima se mozak gledaoca odvaja od štiva, sjajna Elizabet Mos interveniše i vraća pažnju nazad svojom glumom. Tako kreirani zapleti povremeno deluju vrlo naivno za odraslog gledaoca, ali posle ćete tek shvatiti da evociraju osećaj frustarcije i gubitka kontrole i tim evam pomažu da se poistvetite sa žrtvom.

Glavna mana ovog ostvarenja uz upozorenje na prethodno rečeno, jeste prvih 28 minuta filma koji deluju kao da pripadaju drugde ili da su mogli da stanu u desetak minuta dinamičnije naracije. Ovde ipak reditelj sebi daje vremena i ne brine šta vi mislite. Naglašava svaki detalj i uspostavlja likove do banalnosti (za koje ipak dobijate payoff). Sa aspekta pričanja priče ovakvo odlaganje početka filma deluje po malo hirovito, iako možda nije nepotrebno.

Taman na granici odustajanja, kada sam već počela da pričam sa ekranom kao što to rade stari ljudi sa Dnevnikom i da se svađam na glas oko toga da li je ovaj film ono što mislim da jeste i lagano prešla u hejt mod, krv mi je udarila u lice i izgubila sam osećaj vremena, film je živnuo i do 42 drugog minuta sasvim lepo uhvatio zalet.

Volela bih da mislim da je to reditelj dokazao na meni kao gledaocu da je majstor psihološke igre, kao i lik iz filma kakvog je kao scenarista kreirao. Kome se ne žuri, 28 minuta kasnije film je, kako naknadno uviđam, izvrstan.

Nina Stefanija Blažević