JEDNA SPORA APOKALIPSA

Serija: Dorohedoro (Dorohedoro)
Kreator: Juičiro Hajaši
Uloge: Vataru Takagi, Reina Kondu
Trajanje: 12 epizoda, 24 min
Proizvodnja: Japan, 2020.

Strip i animirani film koji nam dolaze iz Japana, poznati po pozajmljenicama manga i anime, su do nas dospeli još osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, ali su do danas u narodu poznate kao "nešto za decu". Ova predrasuda jeste tačna ali samo delimično, jer pored mange i animea za decu, postoje manga i anime za tinejdžere, za odrasle, za muškarce, za žene i sve između. Iako je specifična estetika ono što privuče većinu ljudi ovom žanru, za mene je, kao i sa drugim medijima, presudno bilo to što sam ovde našao neke izuzetno originalne i dobro ispričane priče.

Iako nisam ni ekspert, ni zaluđenik za ovaj domen stripa i animiranog filma, postoje autori čiji rad neizmerno poštujem i čiji rad pratim. Ali ovde to nije bio slučaj. Na ovaj naslov i njegovog autora sam naleteo potpuno slučajno i bez ikakvog predznanja, i iako sam dosta sviknut na domete ovog umetničkog izraza, moram priznati da sam se našao pomalo zatečenim nakon bindžovanja prve sezone ove animirane serije. 

"Dorohedoro" je manje poznata manga, koja ima kultni status među ljubiteljima ovog medija, a koja je poslužila kao osnov za animiranu adaptaciju. Stripska verzija je započeta davne 2000. godine, a uz manje prekide završena krajem 2018. godine, i konačno dve godine kasnije dobija svoju televizijsku adaptaciju. Prva sezona serije obuhvata prvih četrdeset poglavlja mange, od ukupno 167, od kojih su neka poglavlja ostavljena za par dugometražnih filmova koji će nadopuniti priču ovog leta.

Naslov mange je na japanskom igra reči koja se može prevesti kao "iz mulja u blato", što dosta slikovito oslikava ambijent u koji je smeštena priča. Mesto dešavanja je svet koji erodira spora apokalipsa. Ovaj svet je podeljen na dve dimenzije: prva je Rupa, ruinirana urbana metropola koju naseljavaju ljudi, i Svet čarobnjaka, paradoksalno mesto koje je naseljeno bićima nalik na ljude, ali sa neobičnim magičnim sposobnostima.

Glavni konflikt proizlazi iz sukoba dve klase, potlačenih ljudi koji žive u siromaštvu i prljavštini i čarobnjačke elite, koja je izolovana u svojoj dimenziji, ali svojom magijom oštećuje Rupu i njene žitelje. Nosioci priče su Kajman, čovek bez sećanja, kome je nepoznati čarobnjak transformisao glavu u krokodilsku i Nikaido, ratoborna devojka koja za život zarađuje vodeći mali restoran u Rupi.

Kajman i njegova potraga za identitetom provešće nas kroz svet Rupe i Sveta čarobnjaka, i upoznaće nas sa klasnom nejednakošću u kojoj čarobnjaci na morbidne i bizarne načine eksploatišu ljudske žitelje.

Autorka stripa, Kju Hajašida, svojim specifičnim stilom koji varira od sirovog underground izraza, koji podseća na stil Sajmona Bizlija ili Kevina Istmena, pa do raskošnih tabli naslikanih kombinovanom tehnikom, sjajno dočarava horor atmosferu i beznađe Rupe i sa druge strane, apsurdni, psihodelični Svet čarobnjaka koji ima svu antilogiku Kerolove "Zemlje čuda"

Studio MAPPA, koji je zadužen za animiranje ove priče, odradio je odličan posao prevođenja u novi medij. Odlična animacija i estetika koja se ne uzdržava od eksplicitnog nasilja i body horora prizvaće gledaocima sećanje na horor Klajva Barkera, Džordža Romera i Dejvida Kronenberga. Dodatni haotični momenat atmosferi doprinosi mračni šizofreni soundtrack benda (K)NoW_NAME .

Ispod klasičnog anime miljea se krije dosta neklasičnih likova i tema. Kroz priču su provučeni interesani alegorični momenti koji satirizuju društvene staleže, ali i celebrity kulturu i narcisoidni svet u kome živimo. U Svetu čarobnjaka možda nema Instagrama, ali oni najpopularniji imaju armije sledbenika koji se takmiče sa ciljem da se doslovnim demonskim paktom vežu za svoje idole.

Hajašidin mračni humor je takođe veoma šarmantan, zbog njega ćete vrlo brzo razviti simpatije prema likovima, čak i prema zlikovcima. Tako će se naši junaci sresti sa čarobnjakom koji pretvara neprijatelje u pečurke, ali ima ambicije da postane filmska zvezda, zatim će učestvovati u godišnjem događaju pod nazivom "Noć živih mrtvaca", u kom će za pobedu osvojiti restoransku mašinu za mlevenje mesa, igraće bejzbol utakmicu sa žoharom od dva i po metra itd.

Horor momenti su takođe upečatljivi, i uglavnom se svode na ekstremne splatter i body horor momente. Transformacija tela na najbizarnije moguće načine i ekstremiteti koji lete na sve strane su sastavni deo gotovo svake epizode, ali prisutni su i malo supilniji momenti psihološkog horora, narativno predstvaljeni kroz suspens i psihodeliju.

Ljubiteljima anime žanra ne trebam previše preporučivati ovaj naslov, ako ste ljubitelj radova Džundži Itoa ili Kacuhira Otoma, obavezno bacite pogled na ovaj naslov. Ali ljudima koji imaju predrasude prema japanskoj animaciji bih takođe preporučio da prevladaju svoj otpor i pokušaju da uživaju u jednoj originalnoj priči.

Aljoša Tomić