STARI I NOVI NEPRIJATELJ

Serija: Čudnije stvari (Stranger Things), sezona 3
Kreatori: Met Dafer i Ros Dafer
Uloge: Mili Bobi Braun, Fin Vulfhard, Vinona Rajder
Trajanje: 8 epizoda, 51 min
Proizvodnja: SAD, 2019.


„Jesam li skinuo dobru seriju?“, pitao sam se nekoliko minuta nakon početka prve epizode treće sezone „Čudnijih stvari“. „Dobro sam skinuo.“, zaključio sam tek nakon prologa kada je počela uvodna šipca koja je identična kao i u prethodnim sezonama. Ali nešto je čudno već na samom početku u „Čudnijim stvarima“. 

U prethodne dve sezone naši protagonisti imali su za neprijatelja čudovišta iz drugog univerzuma koja kroz portal žele da prodru u naš svet, zaposednu ga i okupiraju. To su Lavkraftovski monstrumi, abominacije od mesa i sluzi kojima odgovara vlažno i hladno stanište. Oni nemaju svest i jezik koji bismo mi razumeli, sa njima se ne može pregovarati niti nagoditi. Oni imaju svoje onostrane razloge koji su nama nedokučivi.

U trećoj sezoni naši protagonisti, sada već tinejdžeri dobijaju još jednog neprijatelja o kojem mi gledaoci nismo ni sanjali da će da se pojavi. U pitanju je najveći arhetipski neprijatelj svakog poštenog Amerikanca, a to su „zli Rusi“. Dastin ih doslovno naziva upravo tako, premda je on komični lik koji i u prethodnim sezonama unosi duhovitost u priču, ovaj put izgleda kao da se njegova opaska „zli Rusi“ odnosi na sprdnju sa samim narativom.

Sve ovo je nešto što smo navikli da vidimo u američkim akcionim filmovima osamdesetih i devedesetih, međutim mislio sam da je to vreme prošlo. U svakom slučaju ako već želite da imate Ruse kao negativce, onda bi bilo poželjno da barem budu interesantni Rusi, da im se da neke boje. Da se taj element osavremeni. Sve to nemaju „zli Rusi“ treće sezone „Čudnijih stvari“. Oni su stereotipni fašistoidni „zli Rusi“ iz američkih filmova.

U prethodnim recenzijama kada sam pisao o „Čudnijim stvarima“ (sezona 1 i sezona 2) spomenuo sam da su one omaž osamdesetim, ali sa veoma dobrom korespodencijom sa savremenim serijskim standardima. I zaista sam to i mislio. Međutim „zli Rusi“ ne samo da banalizuju narativ serije, već ugrožavaju njen kvalitet u potpunosti. 

Naime, pošto se prethodna sezona završava tako što Ileven uz pomoć svojih moći uspeva da zatvori potral kroz koji su ulazila čudovišta, na samom početku nove sezone imamo „zle Ruse“ koji ga ponovo otvaraju u nameri da okupiraju Ameriku i iskoriste ova čudovišta kao oružije. Deo naše ekipe saznaje za ovu tajnu operaciju i pokušava da je spreči, dok se ostatak naprosto bori protiv samih čudovišta ne znajući kako su se ona ponovo pojavila.

Kako to biva i u ranijim sezonama struktura priče nosi nekoliko paralelnih radnji koje će se pred kraj preplesti i ujediniti protiv zajedničkog neprijatelja.

Priča u ovoj sezoni treba da dobije na ozbiljnosti, što je ostvareno u horor elementima serije. Ljubavne veze i novi tinejdžerski problemi i avanture likova takođe nisu loše napisani i izvedeni. Međutim sve ostalo, samo sazreva u svojoj naivnosti, ali u negativnom smislu. Tako pregršt akcionih scena koje ćete gledati su na nivou loše napisane sage o deci špijunima. Sama borba sa monstrumima je na istom nivou kao i ranije dok borba sa „zlim Rusima“ nije na zavidnom nivou.

Kada gledamo decu kako se bore protiv čudovišta nekako možemo da oprostimo naivnost i iracionalnu hrabrost jer je nerpijatelj izmišljena nestvarna neman koja poseduje neke slabe tačke. Dakle, ne znamo kolika je inteligencija Demogorgona zaista, niti koliko je razvijena njegova spretnost. U tom smislu kada ga likovi poraze to je očekivani ishod pobede dobrog nad zlim.

 

Međutim kada Huper i Džojs uhvate jednog od „zlih Rusa“ u nameri da saznaju od njega gde im se nalazi tajna baza, on ih upozori da nemaju nikakve šanse protiv njih jer su tamo najbolji ruski vojnici. Nakon toga u sledećoj sceni gledamo tinejdžere kako na hiljadu načina uspevaju da prevare i premlate te iste najbolje vojnike.

Ovako nešto mogu da protumačim samo kao narativ koji ironizuje samog sebe ili kao ideju da se Rusi predstave ne kao ljudi već kao botovi. Između njih i monstruma je gotovo znak jednakosti, sa razlikom što su „zli Rusi“ antropomorfna stvorenja. Ne znam da li bi bilo previše grubo da kažem da je serija izneverila, ali definitivno nije ostala dosledna sebi. U prvoj sezoni laboratorija iz koje potiče Ileven i koja prvobitno otvara portal je američka laboratorija. 

Zašto se ova kritika naučne tajanstvenosti nije mogla zaustaviti ovde, već je morala da se proširi na kritiku Sovjetskog saveza koji više ni ne postoji. Ako su autori mislili da će širenjem priče na neki međunarodni politički nivo dati ozbiljnost seriji u njenoj trećoj sezoni, nisu uspeli. Vratili su se nekoliko generacija unazad.

Nenad Lančuški