ISKRENI OMAŽ ESTETICI OSAMDESETIH

Serija: Čudne stvari (Stranger Things), sezona 1

Kreatori: Braća Dafer

Uloge: Vinona Rajder, Dejvid Harbor, Fil Volfhard

Trajanje: Osam epizoda, 52 min

Proizvodnja: SAD, 2016.

Svi znamo da su osmdesete zlatno doba za mnoge stvari. Prvenstveno za razvoj zabavne pank, rok muzike i disko muzike, drugim rečima savremenog noćnog života koji danas već polako jenjava ali pored svega toga i zlatno doba za horor film. U devetoj deceniji dvadesetog je nastao najveći broj kultnih horor filmova koji do danas postavljaju standarde ovog žanra. Međutim dobar duh osamdesetih o kojem može naširoko da se piše, nakon tri decenije mutiranja, danas polako izumire, a pop-kultura upravo ovakvim projektim kao što je Netflix-ova serija „Čudne stvari“ i nezavisni film „Ono koje prati“ (It Follows, 2015.) želi da ga ponovo oživi kako ne bi pao u zaborav.

Serija je zaista hvaljena od strane kritike i gledalaca kao veoma uspešna saga koja korespondira sa duhom osamdesetih ali se i sistematski uklapa u savremeni model serijskog programa, što nije uspeo ovogodišnji„Dosije X“ . „Čudne stvari“ su me uspešno uvukle u radnju da sam imao utisak kako gledam neko novo ostvarenje iz osamdesetih koje sam propustio da pogledam na vreme u svom detinjstvu. Muzika koju su komponovali Mišel Stejn i Kejl Dikson iz benda Survive, uvodna špica, dramaturška forma, tematski okviri, likovi i njihovi karakteri, sve je ukopljeno u savršen sklad koji bi poželeo svaki ljubitelj estetike osamdesetih. Mnoštvo digresivnih scena ima za cilj, osim što potkrepljuje radnju i dodatno boji odnose između likova, da predstavi što više te estetike i kulturnih elemenata tog doba. Uz sve to priča serije ima inovativnih momenata koji doprinose na kvalitetu. „Čudne stvari“ se jedino namćorima neće svideti koji bi eventualno mogli da joj zamere na predvidivosti, što nije sporno, ali niko ne može da ospori zabavni karakter ove serije.

Radnja je smeštena u američku državu Indijana i gradić Hokins, gde postoji tajna vojna laboratorija koja krije misteriozne eksperimente. Pokretač radnje vezan je za nerasvetljen nestanak dečka Vila (Noah Šnap). Sve ostalo što bih mogao da napišem o radnji verovatno bi pokvarilo gledanje jer je serija koncipirana kao horor misterija.

Tri paralelne linije priče obađuju sve klišee koji vode korene iz sličnih filmova osamdesetih. Dakle imamo inteligentnu decu, Vilove prijtelje koji uprkos upozorenju policije da se ne mešaju u slučaj preuzimaju stvari u svoje ruke i hvataju se u koštac sa problemom nestanka svog prijatelja. U čemu im pomaže devojčica koja je odbegla iz pomenute laboratorije i poseduje određene moći i znanja. Zatim tinejdžersku liniju priče gde su glavni nosioci radnje Vilov stariji brat Džonatan (Čarli Heton) i Nensi (Natali Dajer) sestra jednog od Vilovih prijatelja. Ova linija priče isprepletana je mnoštvom tinejdžerskih ljubavnih odnosa, priči o hrabrosti i kukavičluku. Treća linija priče jeste ona koja prati Vilovu majku Džojs (Vinona Rajder) i šefa policije Džima Hupera (Dejvid Harbor). U svakoj od ovih linija otkrivaju se delići misterije koja u formalnom smislu biva razrešena do kraja, ali ne i u suštinskom što ostavlja prostor za drugu sezonu ove dinamične serije.

Horor aspekti ove serije imaju motive Lavkraftove poetike, a narativ misterije formu spomenutog „Dosije X-a“. Prema tome ukoliko ste ljubitelj bilo čega od bogatog estetskog opusa ovog Netflix-ovog ostvarenja, želim vam dobru zabavu uz gledanje „Čudnih stvari“.

Nenad Lančuški