7 DOKUMENTARACA ZA LJUBITELJE HORORA

Dokumentarni filmovi su za mene oduvek imali veliki značaj jer sam odrastao u vremenu pre interneta, i oni su bili jedan od mojih omiljenih načina da proširim svoje znanje. Vremenom se njihov značaj smanjio jer su informacije postojale sve dostupnije, ali i dalje volim da pogledam dobro sastavljen dokumentarac. A dobro sastavljen dokumentarac je onaj koji može da vas zainteresuje i kada govori o temi koja vas ne zanima.

Kada se govori o horor dokumentarcima obično se pomenu "Istorija horora sa Mark Gatisom" (A History of Horror with Mark Gatiss, 2010.) i malo svežija "Ilaj Rotova istorija horora" (Eli Roth's History of Horror, 2018.), koji uopšte nisu loši ali su za moj ukus pomalo suvoparni. Ako se začeprka malo ispod površine, možete otkriti more zanimljivih priča iz sveta horora. Ovde ću pokušati da predstavim nekolicinu dokumentarnih filmova, koji pokrivaju različite aspekte sveta horora i prezentuju ih na zanimljive načine.

ELEKTRIČNI BUGALU: DIVLJA, NEISPRIČANA PRIČA O KANON FILMU (ELECTRIC BOOGALOO: THE WILD, UNTOLD STORY OF CANNON FILMS)

Režija: Mark Hartli
Scenario: Mark Hartli
Uloge: Sem Ferstenberg, Dejvid Polsen, Luiđi Koz
Trajanje: 106 min

Proizvodnja: Velika Britanija/Izrael/Australija/SAD, 2014.

 

Ako ste kao ja odrastali krajem osamdesetih i početkom devedesetih logo Cannon Filmsa vam je dobro poznat. Studio koji je uspeo da uzjaše na svaki popularan trend počev od horora, preko vesterna, akcionog filma, mjuzikla, komedije, naučne fantastike, nindža filmova, romansi pa do ekranizacija klasičnih dela. I uspeo je svida da da specifičnu aromu B filma. Ali ono što vam nije poznato je cirkus koji su iza scene pravili Menahem Golan i Joram Globus, koji su ga kupili kada je 1979. godine upao u finansijske poteškoće. Iako nije isključivo o hororu, povešće sve stare ljubitelje horor filma na nostalgično putovanje kroz detinjstvo.

IZGUBLJENA DUŠA: UKLETO PUTOVANJE RIČARD STENLIJEVOG OSTRVA DR. MOROA (LOST SOUL: THE DOOMED JOURNEY OF RICHARD STANLEY'S ISLAND OF DR. MOREAU)

Režija: Dejvid Gregori
Scenario: Dejvid Gregori
Uloge: Ričard Stenli, Kir-La Dženis, Majkl Džingold
Trajanje: 97 min

Proizvodnja: SAD, 2014.

 

Ime Ričarda Stenlija nam je u skorašnjem sećanju zbog jednog od najboljih horora koje smo pogledali prošle godine. Ali pre skoro dvadeset pet godina desilo se nešto što ga je nateralo da duže vreme napusti Holivud. Stenli je postao poznat ljubiteljima horora početkom devedesetih sa solidnim uspehom svoja dva filma "Hardver" (Hardware, 1990.) i "Demon od peska" (Dust Devil, 1992.). Nakon čega mu je ponuđen prvi posao velikog kalibra, na kom će, ni manje ni više, sarađivati sa legendarnim Marlon Brandom. Da će ovo biti manje ostvarenje sna, a više noćna mora, svedoči niz događaja koji će rezultirati Stenlijevim napuštanjem rediteljske fotelje, a zatim i potpunim nestankom.

DEVOJKE SA MAČETAMA NA SLOBODI! (MACHETE MAIDENS UNLEASHED!)

Režija: Mark Hartli
Scenario: Mark Hartli
Uloge: Rodžer Korman, Džon Lendis, Pit Tumz
Trajanje: 84 min
Proizvodnja: Australija, 2010. 

 

 

Ako su za polovinu filmova uz koje su milenijalci odrastali odgovorni Golan i Globus, onda je za drugu polovinu odgovoran Rodžer Korman, čovek koji je lansirao neka od najvećih imena sveta filma poput Martina Skorsezea i Frensis Ford Kopole. Mark Hartli dokumentuje istoriju kormanove produkcije i njegovu eksploatativnu prirodu, otkrivajući neobičan oblik feminizma koji je nastao kroz njega. Ovo je saga o divljem zapadu kinematografije smeštenoj u džungle filipina iz koga je nastao neverovatan spoj ljudske kreativnosti i neodgovornosti.

VRIŠTI, KRALJICE! MOJA STRAVA U ULICI BRESTOVA (SCREAM, QUEEN! MY NIGHTMARE ON ELM STREET)

Režija: Roman Kimijenti, Tajler Jensen
Scenario: Majkl Bird, Klint Katalist
Uloge: Mark Paton, Sesil Boldvin, Robert Ingland
Trajanje: 99 min
Proizvodnja: SAD, 2019. 

 

Pored toga što je hronika jednog od najpoznatijih slučajnih gej filmova, "Strava u Ulici brestova 2: Fredijeva osveta" (Nightmare on Elm Street 2:Freddy's Revenge, 1985.), ovaj film dokumentuje i celokupan odnos holivuda prema homoseksualcima, u vremenu u kom je nastajao i danas. Uprkos tužnoj sudbini koju je Mark Paton imao zbog glavne uloge u ovom filmu, ohrabrujuće je videti kako su se vremena promenila bar malo na bolje trideset pet godina kasnije. On će se po prvi put posle više od tri decenije sresti sa produkcijskom ekipom filma da bi jednom za svagda rasčistili ko je zaista odgovoran za homoerotski podtekst koji je Patonu uništio profesionalni i privatni život u vremenu u kome je otvoreno biti gej značilo smrt karijere u mainstream Holivudu.

U POTRAZI ZA TAMOM (IN SEARCH OF DARKNESS)

Režija: Dejvid A.Vajner
Scenario: Dejvid A. Vajner
Uloge: Tom Atkins, Dag Bredli, Džon Blum
Trajanje: 264 min
Proizvodnja: Velika Britanija, 2019. 

 

Ovaj maratonski dokumentarac na veoma iscrpan način pokriva horor film osamdesetih. Kroz intervjue sa mnogim profesionalcima iz sveta filma, uključujući reditelje, glumce, filmske kritičare, stručnjake za specijalne efekte i mnoge druge na koje je horor uticao, saznaćemo mnoge priče koje nismo znali i podsetiti se filmova koje smo voleli. Još jedan dokumentarac za nostalgičare.

HOROR NOAR: ISTORIJA CRNOG HORORA (HORROR NOIRE: A HISTORY OF BLACK HORROR)

Režija: Havijer Burgin
Scenario: Ešli Blekvel, Danijela Burouz
Uloge: Mioša Bin, Ešli Blekvel, Kit Dejvid
Trajanje: 83 min
Proizvodnja: SAD, 2019.

 

Film koji je veoma interesantan u vremenu koje je stvorio Džordan Pilov "Beži" (Get Out, 2017.), koji je uticao na stvaranje novog talasa crnog horora. Ovaj film kontekstualizuje položaj crnih amerikanaca na velikom platnu od nastanka filma u americi, do danas, kroz oči crnih producanata, reditelja i glumaca. Ovaj dokumentarac zatvara krug koji je počeo sa Romerovim "Noć živih mrtvaca" (Night of the Living Dead, 1968.), u kom se pojavljuje prvi crni protagonista u horor filmu, zaključno sa Pilovim "Beži", koji je direktno inspirisan ovim filmom. Obavezno štivo ako želite da razumete zašto je Pil toliko bitan kao stvaralac.

PROKLETI FILMOVI (CURSED FILMS)

Režija: Džej Čil
Scenario: Džej Čil
Uloge: Fil Nobil, Mič Horovic, Rajan Turek
Trajanje: 5 epizoda, 29 min
Proizvodnja: SAD, 2020.

Ovaj kratki serijal se bavi filmom u malo širem kulturološkom smislu, naime, da li je moguće da film nosi prokletstvo i bude medijum zla. Iako ovo može da zvuči kao veliki broj paranormalnih serijala koji pokušavaju da zaplaše ljude šumovima po napuštenim kućama ne nudeći ništa supstancijalno, "Prokleti filmovi" to rade na veoma ozbiljan dokumentaristički način. Producenti nam nude u svakoj epizodi nekoliko uglova posmatranja na ovu temu, pa ćemo čuti mišljenje kako filmskih autora, tako i psihloga, kulturologa, filmskih kritičara, medijuma, egzorcista i čarobnjaka. Pet filmova kojima se prva sezona bavi su: "Isterivač đavola" (The Exorcist, 1973.), "Predskazanje" (The Omen, 1976.), "Poltergajst" (Poltergeist, 1982.), "Vrana" (The Crow,1994.) i "Zona Sumraka" (Twilight Zone: The Movie, 1983.). 

 Aljoša Tomić

PRIČA O MAGIČNIM LJUDIMA

Film: Doktor san (Dr Sleep) 

Režija: Majkl Flanegen 

Scenario: Majkl Flanegen i Stiven King 

Uloge: Evan Mek Gregor, Rebeka Ferguson, Kajla Kuran 

Trajanje: 152 min 

Proizvodnja: 2019. SAD

 

Jednom prilikom je neko od čitalaca u komentaru pitao da li smo pisali o „Doktoru snu“ ili je možda to nešto što je dotični čitalac odnosno čitateljka propustio/propustila. Istina nismo do sada imali tekst o ovom filmu, iako je on sada već prošlogodišnji naslov, a neki drugi filmski kritičari, kako domaći tako i strani imaju mnogo toga pozitivnog da kažu o njemu. Ja svakako ne mogu da govorim u tuđe ime, niti u ime svih članova naše redakcije, pogotovo ne o nekom konkretnom filmu, ali ću reći kako sam ja doživeo „Doktora sna“ i činjenicu zašto ga nisam gledao do sada.

Kada sam pokušao da se setim šta to beše, prva misao mi je bila: Kako smo to propustili?! Film o klincu koji je bio žrtva očevog ludila u izolovanom ukletom hotelu režirao je Majkl Flanegen kreator serije „Posednuće kuće Hill“ (The Haunting of Hill House, 2018) i filmova kao što su „Ogledalo smrti“ (Oculus, 2013), „Pre buđenja“ (Before i wake, 2016) i mnogih drugih. Flanegenu sam ranije na blogu posvetio čitav jedan tekst jer je on stvaralac u oblasti horora koji ima veliki potencijal, a sada već možemo i da kažemo ostvareni potencijal.

Naravno radi se o još jednoj ekranizaciji romana Stivena Kinga i priči iz njegovog univerzuma. Hteo sam da se ozbiljno spremim za gledanje ovog filma i obnovim gradivo koje nam je u zaostavštinu ostavio veliki Stenli Kjubrik. Pogledam film „Isijavanje“ (The Shining, 1960.) i zaključim da bi taj film bio bezveze da ga nije režirao upravo spomenuti Kjubrik. Dakle ovaj horor klasik ima svoj status ne zahvaljujući Kingovoj priči, već zahvaljujući Kjubrikovom autorskom pečatu koji je ostavio na njoj.

Kada sam pogledao trejler za „Doktora sna“, do pola, da ne bih sebi spojlovao film jer to umeju da naprave trejleri u poslednjih par godina, postalo mi je jasno zašto nisam ranije gledao ovaj film. Na trejleru izgleda samo kao generični horor o duhovima i natprirodnim silama, a toga je stvarno previše, pogotovo, ako se radi o nastavku bilo koje vrste na neki klasik. Ali dobro, tu je Majkl Flanegen i tu su dobre ocene kritičara, treba dati priliku filmu da se pokaže kakav je.

Radnja prati Denija (Evan Mek Gregor), dečaka iz „Isijavanja“ kao odraslog čoveka koji ima relativno normalan život dok ga ne pronađe devojčica Abra (Kajla Kuran) uz pomoć svojih telepatskih moći povezivanja i ne zatraži od njega pomoć. Deni i Abra imaju iste sposobnosti, a to je da su ljudi koji „isijavaju“, mogu da osete stvari i tako pomognu drugim ljudima. Poseduju neku vrstu šestog čula ili unutrašnjeg glasa koji je Deni kada je bio mali prepoznavao kao svog izmišljenog drugara Tonija. 

 

 Sa druge strane postoje i zli demoni prerušeni u ljude koji po Americi vodi Rouz sa šeširom(Rebeka Ferguson) i oni love ljude koji „isijavaju“ kako bi se hranili njihovim dušama i tako živeli što je duže moguće. Okosnica zapleta jeste sukob između dobrih i loših „magičnih“ ljudi.

Ovo je već za mene nivo filmova o Hariju Poteru (Harry Potter and..., 2001-2011) i "Sumrak" sagi (Twilight, 2018.), a ne horor filma. Na trejleru izgleda kao generični horor, a ovako izgleda kao priča o magiji. Uzalud sve reference na Kjubrika i kadrove koji daju omaž „Isijavanju“. Mislim da je ova stvar napumpana i preuveličana, a da je iznutra prazna. Ovakvim filmom se moglo ciljati samo na veoma širok opseg publike koja će da ga gleda, a ne na kvalitet samog filma.

Ima bizarnih kadrova koji su na neki način kontraverzni jer prikazuju ubijanje maloletnih osoba, što nam ukazuje na to da film nije "pg13" međutim kao i spomenute reference na Kjubrika ovo takođe deluje usiljno i nepotrebno da bi film bio iole strašan. A sama završnica koja ima svoj boss fight kao u video igrama, gde se antagonistkinja Rouz nadrogira iz svojih rezervi preostalim dušama ljudi koje „isijavaju“, liči na to kad Toni Montano gurne glavu u kokain, pre poslednjeg okršaja, kako bi bio jači.

Ovakva vrsta filmova meni nikako ne leži, a da nema veze sa Kjubrikovim „Isijavanjem“ teško da bi imalo veze sa hororom uopšte.

Nenad Lančuški

KOMEDIJA DOBRIH NAMERA

Film: Vampiri protiv Bronksa (Vampires vs. the Bronx) 

Režija: Osmani (Oz) Rodrigez 

Scenario: Osmani (Oz) Rodrigez, Blejz Hemingvej 

Uloge: Džjden Majkl, Džerald Džounz III, Gregori Diaz IV... 

Trajanje: 85 minuta 

Proizvodnja: SAD, 2020.

Ovo je to doba godine kada se dani skraćuju, zima se nazire i slavi se strava koja vreba kroz krošnje u noćima punog meseca i šuštanju opalog lišća. Dobro došli u oktobar. Iako kod nas ovaj kult oktobra kao meseca horora i čudovišta nije toliko očigledan, tržišno je prisutan jer se komrecijalne tradicije prelivaju iz centra masovne produkcije kakav je SAD.

Netfliks bez iznenađnja tržišno ispravno postupa i otvara ovaj mesec lakim korakom, premijerom horor komedije "Vampiri protiv Bronksa" ( Vampires vs. the Bronx, 2020.). Film se kroz priču o vamipirima i jednim od najpoznatijih svetskih getoa bavi socijalno bitnim i trenutno popularnim temama, ali im ne dozvoljava da ga udalje od suštine koja se očituje u već autoironičnoj formulaciji naslova. Bar na izgled je tako...

Zvučno vizuelna kompozicija naslova u kombinaciji sa opštom atmosferom filma poigrava se davanjem omaža komedijama osamdesetih i devedesetih dok skreće pažnju na probleme klasne i rasne podeljenosti društva, gentrifikaciju kao vid ispoljavanja bele suprematije i kapitalističkog nemara za pojedinca, priključivanje uličnim bandama kao vidom lične identifikacije i društvene stratifikacije unutar najsiromašnijih slojeva i slično. 

Pitanje je da li jedan film ne-bioskopskog kalibra može uspešno da bude i žanrovski hit i socijalno osvešćena parodija društva u kom živimo? Netfliks svakako ima sredstva i kapacitete za vrhunsku produkciju, ali pokazalo se do sada da paleta kvaliteta varira od projekta do projekta.

Film cilja publiku i mlađih i starijih gledalaca prateći tri dečaka iz Bronksa koji prvi dolaze do saznanja da sa velikom firmom koja se bavi kupovinom nekretnina u njihovom delu grada ne dolazi samo gentrifikacija već i nešto mnogo, mnogo opasnije! Proces koji pred sobom gasi sve male lokane biznise, dok naizgled popravlja kvalitet lokalnog života i infrastrukture istovremeno ga poskupljuje i otuđuje od ljudi koji su tu nastanjeni, ali to nije jedina opasnost.
 

Oni koji ne budu mogli da se nose sa novim trendovima i stilovima života moraće da odu, mnoga komšijska lica već misteriozno netragom nestaju. Tri dečaka na pragu puberteta koji neće da prepuste svoj komšiluk promenama, da bi odbranilil lokalnu bakalnicu u kojoj otpadaju kad nisu u školi, moraće da se suoče ne samo sa agentima firme za nekretnine već i sa vampirima. 

Vampiri u ovom filmu potpuno su referencijalni i predstavljeni kao miks svih vampirskih tropa ikad: od belog luka, do osetljivosti na sunce, viseće dremke sa plafona i slično. Na samom početku filma jedan od dečaka čita Kingovo "Salemovo" i sam niz događaja u filmu delimično je na liniji zapleta u knjizi. Da ne spominjemo dečake na pragu avanture u koju će upasti zahvaljujući saznanjima za koje drugi nemaju razumevanja i događaje sa kojima će se suočiti i time simbolino napustiti dečaštvo - to je jedan od omiljenih Kingovih motiva. 

Firma za nekretnine zove se Murnau Enterprajz i logo je lik Vlada Cepeša. F. V. Murnau je režirao čuvenog Nosferatua, gledajući "Blejda" klinci se spremaju za okršaj sa vampirima koji nose odevne kombinacije koje podražavaju tradicionalni vampirski "look" sa nešto savremenijim iteracijama senzualnosti i fatalne privlačnosti utegnute u kožne mantile i korsete. Nisam sigurna da li je tolika referencijalnost trebala da bude istovremeno i komična, ali na momente se čini da prezasićuje atmosferu, a za radnju i humor ne čini ništa i time je istovremeno i suvišna, iako je u svojoj prenaglašenosti trebalo da bude autoironična.

U delu koji se tiče komedije, neki ukupan ton komične atmosfere je dosta uspešno postignut i nije se teško prepustiti dečačkoj avanturi dok god ne mislimo kako generički svet klišea ostaje u sebe zatvoren i na generičku postavku problema, odgovara generičkim rešenjima.

Komedija kao i sama radnja koje u celini nekako održavaju dinamiku i integritet padaju na pojedinostima. Lenjost ili nemar u pisanju se vidi u stereotipnosti šala poput one čuvene kad pitate nekog da vam pozajmi to čime se "naduvao" da bi mogli da mu poverujete u priču koju vam je upravo ispričao. Razumem da film podražava duh retro komedije, razumem da nešto može biti smešno i po nekoliko puta kao obeležje stereotipa, ali bajate šale u kontekstu koji se busa u prsa da pripada svakdonevici live feed-ova i društvenih mreža koje stalno izbacuju nove generacije mimova su neoprostive.

Radnja se najviše urušava u sebe i na žalost ne vodi adekvatnom vrhuncu u delu gde klinci treba da pronađu rešenje za finalni sukob koji će gledaocu bez obzira na lak komični duh ostvarenja dati nekakvu katarzu i osećaj da je dobro pobedilo. Od trenutka kada rasplet tj. finalna borba krenu, nema straha, gađenja ili uzbuđenja jer naši junaci ma kako tek stajali pred inicijacijom u "svet odraslih" čini se, ne sumnjaju niti malo u svoje metode i planove koje su skovali zahvaljujući opsežnom poznavanju vampirizma u knjigama, filmu i video igrama. (?!)

Ovde još nisam ni spomenula višestruka neuverljiva deus ex machina rešenja nekih stvarno uverljivo komplikovanih situacija kao što je nabavka poverljivih poslovnih informacija iz obezbeđenog kompjuterskog sistema velike kompanije od strane dvanaestogodišnjaka. Kad su trebali neko rešenje, autori su ga prosto stavljali na to mesto gde je potrebno, sa naivnošću akcionih filmova osamdesetih, u kojima iz jednog večito punog pištolja pobiješ sve zlikovce u filmu.

Film ne izneverava niti jedan stereotip o vampirima, ali nasuprot tome, niti jednom naše junake ne stavlja u suštinsku opasnost. Žrtve koje budu podnesene umesto da učvrste tenziju usputne su i nesvrhovite jer kad god se tenzija dovoljno poveća na ličnom planu, izroni ono što žele da istaknu, a to je da ovo nije samo obična priča o vampirima već vrcava horor komedija sa društveno-političkom porukom. U silnom insistiranju na porukama o socijalnoj nepravdi i nejednakosti i ukazivanja na "krupnije probleme" (čega sam inače ljubitelj) ono što je lično i što bi trebalo da bude emotivni siže ostaje zapostavljeno ili burleskno dotaknuto, iako je sve prepuno dijaloga o odrastanju, hrabrosti i ispravnim odlukama.

Radnja jeste neumorna i dinamična, ukoliko pustitie mozak na pašu i pristupite sa potpunom naivnošću može biti i zanimljiva, ali ostaje taj utisak da je neko izguglao "šta je sve bitno za ...(umetni motiv filma) ? " i onda sve to zalepio zajedno nadajući se da će vizuelni identitet objediniti i dramski – što je delimično uspelo.

Ono gde nije uspelo jeste u tome što ostaje nejasno da li je ovaj film želeo da bude društveno osetljiv i kritičan ili je samo mislio da je sad zgodan trenutak da se pozabavi temama koje je uzeo da čačka da bi uvukao u novčanik nove ciljne grupe? Da li je ovo nepretenciozna horor komedija sa socijalnim podtekstom, koji horor neretko, diskrentije, a uspešnije nego u ovom filmu, ostvaruje, ili je ovo jedna socijalna drama koja je tražila široko prihvatljiv modalitet da ukaže na probleme o kojima želi da priča?

Pre pisanja ove rezencije morala sam da vidim šta kaže internet i mogu vam reći da su u svojoj kritici bili mnogo blaži: mnogo osetljiviji za činjenicu da se film bavi eksplicitno socijalnim temama, što je ove godine poseban plus, igrali su na sigurno hvaleći decu glumce-  uvek valja pohvaliti - oko toga mogu da se složim, a šale su, vele, "da se pokidaš od smeha", uključujući Metod Mena koji u svojoj ulozi ispada posebno duhovit, iako on i njegova uloga ne doprinose filmu niti na jedan nezamenjiv način... i slično. Ali meni lično, uz skidanje kape na skretanje pažnje na probleme rasne i socijalne raslojenosti, ovaj deo koji se tiče zabavnog saržaja, deluje samo odrađen "jer to tako treba".

Srećom film ne traje dugo i nije zločin pogledati ga, a ko zna, ako vam je baš takav dan, možda ćete se i zabaviti, ipak je sve to samo (horor) komedija, pa nije greh i ako je ceo film donekle smešan!

Nina Stefanija Blažević