Film: Evolucija (Évolution)
Režija: Lusil Hadžihalilović
Scenario: Lusil Hadžihalilović, Alant Kavet
Uloge: Maks Breban, Roksana Diran, Žili-Mari Parmentije
Trajanje: 81 min
Proizvodnja: Francuska, 2016.
Novi film Lusil Hadžihalilović, francuske rediteljke bosanskog porekla, nam stiže nakon više od 10 godina još od njenog poslednjeg filma “Nevinost” (Innocence, 2004). Ova rediteljka stvara pod uticajima italijanskog horora, konkretno ranih radova Daria Arđenta, i egzistencijalističkih tema filmova Robera Bresona. Ovakav uticaj njenim filmovima daje specifičnu umetničku i filozofsku slojevitost predstavljenu simboličkim narativom, bez potrebe za suvišnim intelektualizovanjem. Film je već pokupio brojne nagrade na svetskim festivalima, uključujući i dve nagrade za najbolju fotografiju, a ako pogledate film odmah će vam biti jasno zašto. Film pre svega pleni vizualno, i, u kombinaciji sa neobičnim narativom koji sa svakom scenom razotkriva delić misterije, garantuje nesvakidašnji filmski doživljaj.
Radnja filma je smeštena na misteriozno ostrvo, koje naseljavaju samo žene sa svojim sinovima. Zaplet počinje kada jednog dana dok je ronio u blizini obale, dečak Nikolas (Maks Breban) nađe mrtvo telo. Nakon što shvati da mu niko ne veruje, počinje da sumnja da nešto kriju od njega i odlučuje da reši tajnu misterioznog ostrva.
“Nevinost” i “Evolucija” dele mnoge stilske i tematske momente tako da je poređenje nužno. Hadžihalilovićeva kroz svoje filmove provlači veoma intimne teme, i to je vidljivo u oba filma. Prvi momenat koji je predmet njene fascinacije je dečiji svet. I jedan i drugi film su ispričani iz ugla dece. Dečiji svet je suprotstavljen misterioznom svetu odraslih koji ne žele da podele svoje tajne. Gledalac kroz oči deteta prati njihove pokušaje da razumeju svet odraslih i razloge raznih događaja koji grade priču filma.
Druga dominatna tema je priroda, dok su u “Nevinosti” lepotom plenili šumski pejzaži, u ovom filmu imamo more i kamenite predele ostrva na kome se radnja dešava. Istina, žive boje "Nevinosti” inspirisane ranim technicolorom su ovde zamenjene monohromatskim zemljanim tonovima, ali bez obzira, to su predeli koji ostavljaju gledaoca bez daha.
Treća velika tema je klaustrofobija. Nasuprot otvorenom prostoru scena prirode i spektakularnim totalima, stoje klaustrofobični zatvoreni prostori i krupni kadrovi koji stvaraju anksioznost kod gledalaca. Ova anksioznost je prisutna kroz ceo film i pojačana je nedostatkom muzike i korišćenjem ambijentalnog zvuka. Hadžihalilovićeva takođe nedostatak muzike koristi u narativne svrhe, jer ne želi previše da vodi gledaoca i time mu omogućava potpuniju imerziju u scenu. Sve ovo odgovara njenoj filozofiji po kojoj scena, a ne dijalog ili događaj, proizvodi osećaj.
U vizuelnom i pripovedačkom smislu “Evolucija” je mnogo svedenija od “Nevinosti”, što uopšte nije loša stvar. Narativ deluje rafinisanije, lišen nepotrebne simbolike. U oba slučaja narativ je linearan i vodi ravnim putem od postavljanja prvobitnog pitanja, do razotkrivanj misterije. Hadžihalilovićeva nas vodi ovim putem maestralno, držeći nam pažnju tom željom da saznamo još jedan delić slagalice. Kroz taj put pred nas stavlja mnoge arhetipske strahove, ali najdominantniji je strah od nepoznatog, što stvara atmosferu lovkraftijanskog horora.
Ukratko “Evolucija” je neobičan film, koji će mnogima delovati besmisleno zbog mnogih pitanja koje postavlja, a na koje ne daje odgovore eksplicitno. Ipak, moje mišljenje je da kriptičnost i ogoljeni simbolizam samo doprinose kvalitetu ovog filma, ali i ostavljaju prostora za interpretaciju bez ikakve intelektualne pretencioznosti.
Aljoša Tomić
No comments:
Post a Comment