NAJGORI FILMOVI 2019. GODINE

Prošlu godinu obeležilo je mnoštvo dobrih filmova i naša lista najboljih na kojoj se tradicionalno opredelimo za šest naslova ove godine je proširena na čak deset naslova. Horor žanr zadobija sve veću popularnost i u moru različitih pokušaja da se budžeti koji inače budu mnogostruko manji nego u drugim produkcijama umnože u ovoj godini iznedrio je dovoljno loših filmova da naša lista najgorih obuhvati deset naslova takođe.

Postoje dve kategorije loših filmova sa kojima se srećemo na ovoj listi: protraćene prilike i potencijali i beskrupulozna eksploatacija i nedostatak brige za celokupni ishod ostvarenja.

10. DEVOJKA SA TREĆEG SPRATA (GIRL ON A THIRD FLOOR)

ULOGE: C.M.Pank, Triste Keli Dan, Sara Bruks

REŽIJA: Trevis Stivens

Ovaj film je ono što bi amerikanci nazvali beautiful disaster: ima prilično originalnu priču u duhu Klajva Barkera i odlične praktične specijalne efekte i kasting koji bi savršeno funkcionisao u jednom B filmu, ali u praksi celo pakovanje deluje trapavo sklopljeno i prepuno elemenata koji će testirati vaše strpljenje. Iako nije toliko loš da je negledljiv kao neki drugi filmovi sa ove liste, nije ni toliko loš da bi bio zabavan. Ovaj film je vrlo lako mogao spasiti kompetentniji reditelj koji bi ga gurnuo u bilo koji od ova dva pravca i time mu dao bar malo šarma.

Priča prati bivšeg advokata sa kriminalnom prošlošću Dona Koha (C.M.Pank), koji dolazi u predgrađe Čikaga. On želi da restaurira kuću koju je kupio, u kojoj bi započeo novi život sa svojom trudnom ženom Liz (Triste Keli Dan). Od komšija saznaje da je kuća imala mračnu prošlost i počinje da se suočava sa natprirodnim događajima.

9. ILAJ (ELI)

ULOGE: Čarli Šotvel, Keli Rajli, Maks Martini

REŽIJA: Kiran Foj

Ponekad deluje kao da će Netflix postati ono što je produkcijska kuća Canon bila osamdesetih godina prošlog veka sa svojom hiperprodukcijom najraznovrsnijih naslova. Nekada su ti naslovi izuzetni, nekada su potpuno nepodnošljivi, a nekada, kao u ovom slučaju izgleda kao da su na samom setu planirali šta će snimati. Ovaj film je krcat raznim idejama koje mu daju svojevrsnu originalnost, ali neverovatno loša gluma i dijalozi će vas sprečiti da nastavite gledanje, čak iako vas priča zainteresuje. Još jedan potencijalni biser B filma, koji je zbog nekoliko izuzetno loših odluka negledljiv.

Ilaj je dečak koji pati od retke genetske bolesti koja izaziva burnu alergijsku reakciju na spoljni svet, zbog čega je primoran da živi izolovan u sterilnoj sredini. Jednog dana, njegovi roditelji ga odvode na kliniku specijalizovanu za slučajeve poput njegovog, gde će započeti terapiju koja bi trebala da otkloni bolest. Ali nakon početka terapije, ne samo da mu se stanje pogoršava, nego počinje i niz misterioznih događaja koji će ukazati na to da klinika nije ono što se čini.

8. JEZIVE PRIČEIZ MRAKA (SCARY STORIES TO TELL IN THE DARK)

ULOGE: Zoi Margaret Koleti, Majkl Garza, Gabrijel Raš

REŽIJA: Andre Ovredal

Ovaj horor nastao je po knjigama strašnih priča utemeljenih na folkloru i urbanim legendama iz pera Alvina Švarca. Sama ideja da se ove legende koje predstavljaju neko opšte mesto većini žanrovske publike bar u SAD pretvore u film nije nova, revolucionarna, ali ni loša po sebi. Puno je uloženo u to da film dobije dobre osnove, od talentovanog reditelja do promocije čija je perjanica del Toro u ulozi producenta, a po malo i scenariste. Takođe knjigu od postanka prati javna debata o prigodnosti za uzrast kome je namenjena i dosta je polemika izazivala u javnosti i pre filma. Ipak nešto je omanulo.

U njvećoj meri to što film, iako cilja pre svega na mlađu publiku u suštini pati od nedostatka profila. Ne može da se odluči šta želi da bude. Sve u svemu, jedna površna producentska igra na sigurno, koja gađa emocije gledalaca štimungom na najbanalniji način i stvarima koje su već sigurno dobro prošle na drugim mestima, tako omaž nije omaž već rip off atmosfere koju možemo videti u filmu „To“ (It, 2017.) ili u „Sabrininim uzbudljivim Avanturama“ (ChillingAdventures of Sabrina, 2018.).

7. POSLEDNJE VREME (ENDZEIT)

ULOGE: Marko Albreht, Trine Dirholm

REŽIJA: Karolina Helsgard

Ova godina je bila dosta siromašna po pitanju zombi horora, ali sem par ozbiljnijih naslova, dobili smo i jedan test izdržljivosti iz Nemačke. Ovaj film je zamišljen kao feministička priča smeštena u okrilje zombi apokalipse, i iako na papiru premisa deluje interesantno, samo izvođenje je veoma usporeno i neupečatljivo. Čak iako izdržite gledanje ovog filma, vrlo brzo će vam ispariti iz sećanja. Kao so na ranu, ako ste došli zbog zombija, oni se sve zajedno pojavljuju nekih 5 minuta u celom filmu.

ja

Dve godine nakon što je epidemija virusa inficirala sve sem dva nemačka grada, Vivi (Gro Svandž Kolhof) i Eva (Maja Lerer) napuštaju Vajmar da bi stigle do bezbednijeg utvrđenja u Jeni.

6. DŽEJKOBOVALESTVICA (JACOB'S LADDER)

ULOGE: Majkl Ili, Džesi Vilijams

REŽIJA: Dejvid M. Rozental

Najveća misterija ovog filma je to zašto je neko pomislio da je ovaj rimejk neophodan. Originalna "Džejkobova lestvica" je film koji je stekao status kultnog horora sa fenomenalnom atmosferom i inteligentnom pričom, ali nikada nije imao popularnost mainstream horor franšiza, niti je koncept koji bi se dopao širem broju ljudi. U svakom slučaju odluka je pala, i prošle godine svetlost dana je ugledala sterilna verzija ovog filma koja neuspešno pokušava da osavremeni ideje originalnog filma, čime smo dobili još jedan naslov koji će biti zaboravljen brže nego što je bilo potrebno da bude stvoren.

Nakon što izgubi brata u ratu u Afganistanu, Džejkob Singer (Majkl Ili) se vraća kući. Usled trauma koje je doneo sa sobom, počinje da dobija napade paranoje, koji bivaju sve gori, a koji eskaliraju u deluzivni svet halucinacija u kome se bori da razluči stvarno od nestvarnog.

5. HELBOJ (HELLBOY)

ULOGE: Dejvid Harbor, Mila Jovović, Jan Mekšejn

REŽIJA: Nil Maršal

Najnovija filmska iteracija ovog strip junaka donosi nam još jednom avanture veće od života, sukob sila dobra i zla, ljudskog i natprirodnog i borbu protiv moćne čarobnice koju je nemoguće ubiti. Helboj je od uvek smatran horor stripom koji se bogato oslanja na folklor i mitologiju u kome se glavni junak i sam poreklom iz senki bori protiv čudovišta koja prete ljudskom rodu.

Helboj se za više od 25 godina svog postojanja afirmisao kao klasični horor junak, što nije previše iskorišćeno u prethodnim filmovima. Ovaj naslov je obećavao drugačije, ali ni ovoga puta horor aspekti nisudovoljno iskorišteni. Osim nekolicine horor scena koje u sebi sadrže ogroman potencijal scenario obiluje brojnim pozadinskim pričama koje samo odvlače pažnju gledaoca i razvodnjavaju tenziju stalnim objašnjavanjem ili uvođenjem elemenata radnje koji u sklopu priče nemaju nikakavu svrhu. Taj osećaj posebno je jak u prvom delu filma gde su autori pokušali da strpaju na neki način sve prepozantljivo helbojevsko u niz situacija i likova koji su dotaknuti radnjom (bezrazložno), a na kraju nisu uopšte dobili payoff niti su pomogli tome da priča bude bolje i efikasnije ispričana.

4. TIŠINA (THE SILENCE)

ULOGE: Stenli Tući, Kirnan Šipka, Miranda Oto

REŽIJA: Džon R. Leoneti

Kada je pretprošle godine izašao film "Tiho mesto" (A Quiet Place, 2018.), bio je revolucionaran na mnogo načina, i na instant način je postavio svog autora u koordinatni sistem horor autora. A onda se neko zapitao: "Možemo li sve ovo, ali loše?". Iako je baziran na istoimenom romanu iz 2015. autora Tima Lebona i solidno produciran od strane Netflixa, ovaj film deluje kao da je mockbuster napravljen da eksploatiše uspeh svog uspešnijeg prethodnika (Ironično, na scenariju je sarađivao jedan od pisaca poznat po mockbusterima). Premisa je gotovo identična, ali u ovom slučaju umesto suspensa imamo samo dosadu.

Zaplet počinje kada iz podzemne mreže pećina na površinu izađe drevna vrsta sleplih letećih bića, koja ubijaju sve što vide i koje privlači zvuk. Eli (Kirnan Šipka) je devojka oštećenog sluha koja će povesti svoju porodicu na sigurno pred nadolazećom apokalipsom. A ako vas zanima šta se dešava dalje, ipak pogledajte "Tiho mesto".

3. ANABEL 3:POVRATAK KUĆI (ANABELLE COMES HOME)

ULOGE: Vera Farmiga, Patrik Vilson

REŽIJA: Gari Dauberman 

Film sam predstavlja treći u nizu spin off-a o Anabel, ukletoj lutki, koja se prvi put pojavljuje u "Prizivanju zla" (Conjuring, 2013.) Treći deo konačno bavi se sudbinom Anabel od trenutka kada je preuzmu Ed i Lorejn Voren i odvedu na sigurno u svoj “podrum čudesa” u kome su tokom godina skladištili različite uklete i druge artefakte iz svojih poduhvata tokom karijere.

Ideja da se ceo film zatvori u jednu kuću je produkcijski domišljata pre svega jer je jeftina, ali kreativno je sterilna i neiskorištena, film pati od razvučenosti, preeksplikacije nebitnih likova i jeftinih jump scareova uzrokovanih uglavnom zvučnim napadima na gledaoca. Više je nego jasno da sve u vezi sa ovom franišizom usmereno je na mužu para na osnovu slave koju su zadobili prvi filmovi serijala "Prizivanje zla".

2. PROKLETSTVOOŽALOŠĆENE ŽENE (THE CURSE OF LA LLORONA)

ULOGE: Linda Kardelini, Rejmond Kruz

REŽIJA: Majkl Čaves

Još jedan "hit" Conjuring-versa koji je doživeo debakl i u bioskopima, što nam govori da ni fanovi franšize nemaju beskrajno strpljenje za ceđenje suve drenovine. Ceo film pati od izrazito linearnog pripovedanja bez obrta i predstavlja usputan pokušaj da se uzme još neki dinar na mistifikaciju navodnih stvarnih događaja utemeljenih na narodnoj legendi, ovog puta sa teritorije Južne Amerike.

Radnja se odvija u Los Anđelesu sedmadesetih godina dok jedna majka, istovremeno i socijalna radnica pokušava da zaštiti svoju decu od meksičke utvare oličene u prokletom duhu pokojnice koja jeca po svetu i vreba decu. Film je formulaičan, neinventivan, često nedosledan u mnogo čemu sličan "Anabel 3", od toga da je većina radnje smeštena u jednu jedinu kuću do načina pisanja koje nam stalno objašnjava nešto umesto da pokaže, naravno sa dodatkom pre svega zvučnih jump scareova i neuverljvih likova kojima je zadatak da istovremeno budu i čvrsti, neustrašivi i duhoviti, dok su glumački ozbiljno neuverljivi... Daleko od toga da priča o ženi u beloj haljini nema potenijal da uspe, ali kada se neko zaista potrudi... u surotnom dobijete plačljivicu a ne plašilicu!

1. HARPUN (HARPOON)

ULOGE: Munro Čejmbers, Kristofer Grej, Emili Tajra

REŽIJA: Rob Grant

Defintivno najnepodnošljiviji film godine, o čemu svedoči to da nam je trebalo tri pokušaja da ga odgledamo. Autor ovog dela je osmislio solidan koncept, koji je upropastio veoma nedopadljivim likovima, čiji karakteri i motivacije će vam biti toliko iritatntni da će samo biti pitanje u kom trenutku ćete poželeti da zaustavite film i izađete na svež vazduh jere se osećate prljavo jer ste bili u njihovom društvu. Ali najgori ukus ostavlja pretencioznost ovog filma koji smatra za sebe da je mnogo inteligentniji nego što jeste.

Logično, film koji misli da je ovoliko inteligentan, počeće sa citatom o prijateljstvu iz "Nikomahova etike", tik pre nego što ćemo upoznati troje najgorih ljudi na svetu. Ričard (Kristofer Grej) je sin superbogatih roditelja, koji na svoj rođendan želi da vodi najboljeg prijatelja Džonu (Munro Čejmbers) i devojku Sašu (Emili Tajra) na krstarenje svojom jahtom. Ali prvo će fizički napasti Džonu jer sumnja da postoji nešto izmedžu njega i Saše. Nakon što ga razuvere, poklanjaju mu naslovni harpun kao rodjendanski poklon, koji će, naravno, imati odsudnu ulogu u njihovoj avanturi na otvorenom moru.

Nina Stefanija Blažević i Aljoša Tomić

NAJBOLJI HOROR FILMOVI 2019. GODINE

Mislili smo da će protekla godina biti dosta slaba za horor film, s obzirom da su nas nekoliko naslova koje smo iščekivali, blago razočarali i ostavili raznodušne. Pre svega mislim na dva filma koja su ispali iz naše konkurencije najboljih ostvarenja, a to su „Ono: Drugo poglavlje“(It: Chapter Two, 2019) i „Sredina leta“ (Midsommar, 2019).

Ova dva filma imaju svoje probleme na koje smo već ukazali kroz recenzije istih na našem blogu, tako da se nećemo vraćati i ponavljati se. Međutim, neizostavno smo ih morali spomenuti i ovde, jer su iako ne među najboljih deset ipak obeležili prethodnu godinu na svoj način.

Na našoj ovogodišnjoj listi može da se nađe pregršt različitih filmova koji većinom potiču iz SAD-a, ali tu su i po jedan iz Meksika i Nemačke. Ono što je najvažnije da se spomene, jeste da se posmatrajući naše retrospektive proteklih godina pojavljuju dva nova horor autora od kojih možemo u buduće mnogo da očekujemo ako ostanu da rade u okviru ovog žanra. To su Robert Egers (Robert Eggers) i Džordan Pil (Jordan Peele).

Obojica se po drugi put nalaze na našim listama i mnogim drugim listama najboljih horor filmova današnjice. O filmu „Veštica“ (The Witch, 2016) se i danas govori, a filmovi Džordana Pila postavljaju potpuno nove standarde i teme u okviru žanra.

10. VIDIM TE (I SEE YOU)

ULOGE: Helen Hant, Džon Teni, Džuda Luis

REŽIJA: Adam Rendal

"Vidim te" je pravi prošlogodišnji sleeper hit koji se pojavio niotkuda, u režiji Adama Rendala, kome je ovo drugi film u karijeri a prema scenarističkom prvencu Devona Greja. S obzirom na manjak iskustva autora, nismo očekivali kvalitetan i uzbudljiv triler, koji će vas svojim originalnim preokretima prilično protresti.

Film počinje nestankom desetogodišnjeg dečaka, čiji nestanak istražuje policijski inspektor Greg Harper (Džon Teni). Dok ga trag odvodi do sličnog zločina iz prošlosti, sa druge strane njegov idiličan porodični život biva uzdrman prevarom njegove žene, koja zbog osećaja krivice postepeno gubi kontakt sa stvarnošću.

9. SAVRŠENSTVO (THE PERFECTION)

ULOGE: Alison Vilijams, Alena Hafmen, Stiven Veber

REŽIJA: Ričard Šepard

Ovaj film je jedno od prijatnijih iznenađenja koje je prošle godine plasirao Netflix. Reč je o horor- trileru punom preokreta, smešten u svet klasične muzike. Reditelj je na vrlo nepretenciozan način upakovao priču o ljubavi i osveti i smestio je u dekadentni svet visoke kulture, koristeći samo šačicu likova da ispriča uzbudljivu priču.

Priča prati Šarlot (Alison Vilijams), mladu i talentovanu čelistkinju, koja je morala da napusti elitni konzervatorijum da bi se starala o svojoj bolesnoj majci. Nakon njene smrti, Šarlot se vraća nazad u Boston, gde će pokušati da se vrati u prestižni svet klasične muzike.

8. „SPREMNA ILI NE“ (READY OR NOT)

ULOGE: Samara Viving, Adam Brodi, Mark O'Brajen

REŽIJA: Met Betineli-Olpin, Tajler Džilet

Film za ljubitelje bizarnosti i preterivanja kao izvora komike. „Spremna ili ne“ je urnebesna horor komedija koje se ni Tarantino ne bi postideo. Film će vam držati pažnju iako nije teško predpostaviti kako će sve da se okonča do kraja. Izuzetno interesantni likovi koji su se zadesili u izuzetno bizarnoj situaciji koja je van njihove kontrole moraju svoje misije da izvedu do kraja. Ovaj film je krvava avantura koja će vas oduvati svojim grotesknim šarmom.

Radnja je smeštena u vilu porodice Domas gde se jedan od sinova Aleks (Mark O’Brajen) ženi svojom devojkom Grejs (Samara Viving). Grejs uskoro saznaje da će umesto prve bračne noći koju bi trebala da provede u bračnoj postelji sa svojim suprugom morati da prema tradiciji porodice Domas odigra jednu od njihovih igara. Domasovi baštine ovu tradiciju jer je njihova porodica zasnovala svoje bogatstvo upravo na kreiranju i osmišljavanju druptvenih igara.

7. „TIGROVI SE NE PLAŠE“ (VUELVEN)

ULOGE: Paola Lara, Huan Ramon Lopez, Neri Aredondo

REŽIJA: Isa Lopez

„Tigrovi se ne plaše“ je film koji nam dolazi iz Meksika i prvi je horor film Ise Lopez. Tematika ovog filma je vrlo uznemirujuća i potresna, drugim rečima, „Tigrovi se ne plaše“ je urbana bajka o odrastanju dece u meksičkim kartelima čiji jedini izlaz iz jezive stvarnosti jeste begstvo u svet mašte. Otuda i poreklo svih fantastičkih elemenata priče. Dečija gluma u ovom filmu prevazilazi granice svih očekivanja kao i sam zaplet koji će vas odvesti u srce meksičkog geta.

Radnja prati devojčicu Estrelu (Paola Lara) čija majka je nestala kao i mnogo drugih ljudi usred rata bandi za drogu i teritoriju. Pošto nema šta da jede priključuje se grupi dečaka koje predvodi Šajn (Huan Ramon Lopez) i koji dele istu sudbinu kao i ona. Estrela da bi bila primljena u grupu mora da se dokaže. Na njenom putu je prati nadprirodna sila koja joj pomaže ali koja je ujedno i plaši.

6. MRTVI NE UMIRU (THE DEAD DON'T DIE)

ULOGE: Bil Marej, Adam Drajver, Tom Vejts

REŽIJA: Džim Džarmuš

Džim Džarmuš je institucija u svetu filma, i naravno, da će njegov najnoviji film privući pažnju, pogotovo ako je reč o zombi hororu. Ovaj film je tematski najbliži njegovoj vampirskoj drami "Samo ljubavnici opstaju" (Only Lovers Left Alive, 2013.), jer i ovde Džarmuš kroz arhetipske monstrume daje svoj komentar na društveno stanje. Možda nije najoriginalniji zombi film u istoriji, ali je svakako urnebesna vizija zombi apokalipse.

Film prati stanovnike malog grada Sentervila, koji pod senkom globalnih klimatskih promena malo po malo bivaju uvučeni u totalnu zombi apokalipsu, a sve će početi od nestanka pilića na lokalnoj farmi.

5. SOMOTNA TESTERA (VELVET BUZZSAW)

ULOGE: Džejk Džilenhol, Rene Ruso, Toni Kolet

REŽIJA: Den Gilroj

Umetnička elita u ovom filmu je predstavljena na veoma jednostavan i uverljiv način kroz sve svoje mane i vrline. Likovi i njihove spletke su ingeniozni kao u filmu „Diskretni šarm buržoazije“ (Le Charme discret de la bourgeoisie, 1972.) Luisa Bunjuela ili „Velikoj lepoti“ (La Grande Belezza, 2013.) Paola Sorentina. Samo se ovde u sve to umešala horor poetika i misterija koja nije samo dekor, već angažuje i propituje probleme ove društvene branše.

Radnja prati Morfa (Džejka Džilenhola) kritičara savremene umetnosti i Džozefinu (Zoi Ešton) koja pronalazi pregrršt slika u stanu svog preminulog komije. Cela umetnička elita ubrzo nakon izložbe biva opčinjena Dizovim slikama, a Morf počinje da istražuje njegov život u nameri da napiše knjigu. Zaplet počinje kada ljudi koji su bili u kontaktu sa Dizovom umetnošću počinju da umiru.

4. HAGAZUSA: PAGANSKO PROKLETSTVO (HAGAZUSSA)

ULOGE: Aleksandra Cven, Selina Peter, Klaudija Martini

REŽIJA: Lukas Fajgelfeld

Ovaj film je završni rad na filmskoj akademiji, i iako je zaradio tek nešto više od 20.000 američkih dolara za vreme prikazivanja, dobio je odlične kritike i nekoliko nagrada na svetskim festivalima. Fajgelfeld pripoveda mračnu bajku u maniru folklornih priča prepunih mračnih bića koje niko nikada ne vidi ali svi sa sigurnošću znaju da vrebaju u mraku. Fotografija filma je na nivou nekih mnogo iskusnijih autora i prilično impresivno ostvarenje za nečiji prvenac.

Film je smešten u XV vek i prati mladu devojku Albrun (Selina Peter), čija porodica generacijama živi u izolovanom seocetu u austrijskim Alpima. Njenu majku je pratila reputacija da je veštica, a tu je titulu i ona nasledila, jer je odlučila da živi usamljeničkim životom. Kada dobije dete, cela priča njenim saplemenicima postaje joše sumnjivija, jer nikada nisu videli oca deteta.

3. „BOJA IZ SVEMIRA“ (COLOR OUT OF SPACE)

ULOGE: Džoeli Ričardson, Madelin Artur, Eliot Najt

REŽIJA: Ričard Stenli

„Boja iz svemira“ je pre svega tehnički i dramaturški izvanredna adaptacija istoimene Lavkraftove pripovetke. Ovaj film raste od idile do užasa, od lepote do grozote, od bezbrižnosti do nemira. Kako dalje bude odmicala radnja tako možete da očekujete sve strašnije i surovije stvari. Ovaj film uspeva da uhvati dobar deo straha od nepoznate prirode svemira o kojem piše Hauard Lavkraft. Očekuje vas velika napetost prožeta permanentnim ludilom i vizuelnim ekspresijama.

Radnja je smeštena na farmu četvoročlane porodice Gardner koji žive mirnim i povučenim životom. Njihovu harmoničnu idilu narušava kamen koji padne iz vasione jedne noći u dvorište. Od tog trenutka sve počinje da se menja kako spolja tako i unutar njihovih glava. Svedok ovih događaja je Vord (Eliot Najt) koji kao hidrolog dolazi da proveri kvalitet vode na farmi porodice Gardner.

2. SVETIONIK (THE LIGHTHOUSE)

ULOGE: Robert Petinson, Vilijem Defo, Valerija Karaman

REŽIJA: Robert Egers

Robert Egers, kao i Džon Pil, je još jedan holivudski "dečko koji obećava" i njegovi filmovi su pri vrhu svih top listi horor filmova u poslednjih par godina. Njegova nova drama sa elemenitma horora bi fenomenalno funkcionisala i kao pozorišna predstava, a Petinson i Defo u naslovnim ulogama igraju jedne od najboljih uloga u svojim karijerama, savršeno prenoseći osećaj klaustrofobije i egzistencijalne jeze gledaocima. Besprekorna kinematografija, odličan scenario inspirisan nedovršenom pričom E.A.Poa i fenomenalna atmosfera su razlozi zbog kojih je ovaj film pri vrhu naše liste.

Iskusni svetioničar Vejk (Vilijem Defo) dobija mladog pripravnika Vinsloua (Robert Petinson) koga treba da uputi u tajne zanata, dok vreme provode izolovani nevremenom u bezbednosti svog svetionika. Kako vreme prolazi, Vejkova fanatična posvećenost misiji svetioničara mladom štićeniku postaje sumnjiva, naročito zato što ga Vejk nikada ne pušta do kule u kojoj održava svetlo. Situacija postaje sve napetija dok postaje jasno da i Vinslou ima svoje tajne.

1. MI (US)

ULOGE: Lupita Njongo, Vinston Djuk, Elizabet Mos

REŽIJA: Džordan Pil

„Mi“ je drugi horor film Džordana Pila koji se nalazi na našoj listi, prvi put je to bio „Beži“ (Get out, 2017). Međutim ovaj put je Pilov film zauzeo i počasno prvo mesto najboljeg horor filma godine. Ne mogu da kažem da se nismo dvoumili, ali na kraju definitivno ovaj film zaslužuje mesto koje je dobio ako ni zbog čega drugog onda zbog svoje inovativnosti.

Na prvu loptu možemo reći da se „Mi“ bavi strahom od dvojnika, međutim strah od dvojnika kako vidimo i u ovom filmu ima mnoštvo slojeva koji sežu do najdubljih pitanja, kako društvene paradigme u kojoj živimo tako i egzistencije same. „Mi“ od samog starta ima narativ najbazičnijieg horor slešera, ali odlazi mnogo dalje. Ovaj film je punokrvni horor koji ne ponavlja već poznate matrice filmske priče već se poigrava sa poznatim ili inovira na polju mogućeg.

Radnja prati četvoročlanu porodicu Vilson koja odlazi na odmor u Santa Kruz, mesto u Kaliforniji gde je majka Adelaida (Lupita Njongo) kao devojčica doživela neobičnu avanturu koja joj se urezala u sećanje. Tokom noći u njihovom dvorištu se pojavljuju ljudi koji su njihovi dvojnici i koji imaju nepoznate namere.  

Nenad Lančuški i Aljoša Tomić 

JEDAN OZBILJNO VEŠTIČIJI FILM

Film: Hagazusa: Pagansko prokletstvo (Hagazussa)

Režija: Lukas Fajgelfeld 

Scenario: Lukas Fajgelfeld  

Uloge: Aleksandra Cven, Selina Peter, Klaudia Martini

Trajanje: 102 minuta
Proizvodnja: Austrija/Nemačka 2017.

Pred nama je jedan ozbiljno dobar autorski film, drama u tri čina, pisca i scenariste Lukasa Fajgelfelda. Ovaj film predstavlja njegov režiserski debi u smislu Lukasovog prvog komercijalnog filma koji je namenjen biskopskom prikazivanju. Film je na najrazličitijim festivalima prisutan od 2017. godine i predstavlja pravo malo remek delo nezavisne, ali i evropske filmske tradicije i produkcije. Od 2019. dostupan je u bioskopima i preko interneta u celom svetu.

Veoma upečatljiv, čulan, film koji će vas definitivno ostaviti na tankoj granici između jave i snoviđenja, interferiraće se u prizore vaše svakodnevice i lako je moguće da će vam biti potrebno nekoliko dana da ga svarite.

Alati pripovedanja u filmu, od slike i zvuka do same priče predstavljaju jednu vešto kombinovanu celinu oblikovanu tako da svaki od njih ima svoje precizno mesto i svoj značaj. Niti jedan potez rediteljski, niti scenatristički, nije uzaludan. Svi vidovi naracije sliveni su u jedinstveno iskustvo i krctati su preplitanjem značenja i prizora. Amplituda evociranih osećanja u gledaocu oscilira od naivnosti pastoralnih alpskih pejzaža i utešne lepote prirode do užasa izolacije, društvene stigme i mentalnih poremećaja. 

Istražujući teme paranoje i sujeverja u Evropi 15. veka, autor pripoveda celinu života glavnog ženskog lika, njene osobenosti i mesto unutar zajednice. Film je potuno jednostavan i elegantno izveden, iako samo gledanje možda na vas neće ostaviti taj utisak. Ne dajte da vas bogatstvo impresija kojima se narator služi zavara. U svojoj suštini premisa je sasvim jednostavna.

Glavni lik, Albrun (Aleksandra Cven) je jedna žena, koja živi povučenim životom, u kolibi malo izvan sela, kao što je živela i njena majka pre nje i verovatno majka njene majke. Taj jedan jednostavan detalj je ključna razlika koja od nje pravi ono drugo – aktera radnje, u glavama njenih suseda iz sela, ali! Zastanite! Opazite! I u vašoj glavi jednako. Sve drugo može biti i da se nije dogodilo, ali činjenica da ne učestvuje u javnom životu sela čini je jednom ženom za razliku od svih drugih žena u zajednici. 

Film je samo jedan od mnogih pokušaja u kolektivnoj svesti čovečanstva da se javno interpertira ono što je privatno i lično i za šta je oko/uho javnosti uskraćeno. Autor ovog filma omogućava gledaocu da zaviri u to privatno, ali se uzdržava od bilo kakve moralno-vrednosne ocene karaktera ili okolnosti u filmu. Iako ne poziva gledaoca da se moralno odredi spram likova, ipak film na pitanja moraliteta i običajnosti jasno upućuje kroz primer  stigmatizacije pojednica koji zajednicu lišava uvida u lično jer izostaje iz konvencionalnog učešća u javnom životu zajednice. 

U podnaslovu filma stoji "gotska bajka", ili da budemo još precizniji u prevodu: "gotska narodna priča". Film u različitim izdanjima ima i druge podnaslove: "prokletstvo veštice" ili "pagansko prokletstvo". Bajkovita atmosfera filma zaista sadrži sve relevantne elemente za priču o vešticama: simbole smrti, aluzije na kugu i druge zaraze, mistiku života u izolaciji i samodovoljnosti, osudu sredine, konačno i punokrvne horor elemente na način kako bi ih necenzurisano ispričala braća Grim.

Ono što film nema jeste veštica kao proizvod kapitalizma koji ono istinski strašno u ovoj reči omekšava i ulepšava, te prodaje kao uvrnuti, autsajderski, ali dopadljivi životni stil koji svaka od nas može da izabere. Nema metle, crnih mačaka, niti punog meseca, samo sirova stvarnost življenja sa samim sobom u jednom fatalističkom svetonazoru gde ne možeš biti drugo od onoga što jesi i što svi o tebi misle da jesi. 

 

Reč "hagazussa" ima svoj koren u starovisokonemačkom hexe, u osnovnom značenju, još na početku 20. veka odnosi se na vešticu. U doslovnom prevodu na engleski je hedge-sitter - "čuvarka ograde" – žena koja boravi na granici između pitomog kultivisanog zemljišta i divljine šume, bavi se skupljanje lekovitih trava, narodnom medicinom. To je doslovno slučaj sa glavnom junakinjom koja živi izvan sela na obodu šume i čuva koze na obroncima Alpa.

Ali danas unutar sebe ima širinu i podrazumeva bilo kakav nekonvencionalni pristup duhovnim praksama.

Da li referiranje na starovisokonemački ima za cilj da podseti na hajdegerijansko traganje za suštinom bitka koje se upravo krije u srcu jezika? Tome da su reči toliko značajne, po meni, govori u prilog činjenica da se u filmu oskudno koriste, skoro kao da svaka košta bogatstvo. U srcu savremenog, širokog značenja reči "hagazussa" krije se ključ kroz koji autor posmatra celu priču i ja nisam mogla da se ne pitam: šta je starije, veštica ili veštičarenje?

Sam pojam veštice se vešto dekonstruiše pojedinačnom upoznavanjem sa svakim od "stereotipa"o vešticama i njihovim smenjivanjem i usklađivanjem kroz naraciju dok autor traga za odgovorm na pitanje: šta od toga kako nas drugi vide definiše nas same u vlastitim očima? Drugim rečima autor se kroz sva tri čina filma poigrava prepoznatljivim obeležjima "veštičje profesije" da bi ukazao na nekoliko faktora koji formiraju identitet svakog od nas: postoje stvari koje naprosto jesmo, zbog onoga što radimo i onoga što nam rade i postoje stvari koje jesmo zato što nas tako vide oni koji posmatraju ono što radimo. 

Ponekad se ta dva slivaju u gortesknu usklađenost spoljašnjeg i unutrašnjeg koje se ogledaju i prate međusobno, oslobađajući nas i zgražavajući istovremeno. Autor ovog ostvarenja ne libi se pornografske eksplicitnosti da bi posegnuo i za jednim i za drugim! 

Kako god da odučite da posmatrate ovaj film, kao metaforu za pitanje identiteta, kao slojevitu bajku u kojoj se prepliću zbilja i uobrazilja natprirodnih i neprirodnih elemenata koji za cilj ima izazivanje užasa u gledaocu ili arthaus film sofitsticirane čulnosti, ovo ostvarenje može vas ostaviti sa temperaturom za naredna dva tri dana kao što se desilo meni. Verovatno nije za svakoga, ali svakome bih preporučila da pokuša i vidi koliko može da izdrži!

Nina Stefanija Blažević