IZBOR NAJGORIH HOROR FILMOVA 2020. GODINE

Prošle nedelje smo bacili pogled na filmove koji su ostavili najbolji utisak na nas u 2020. godini, a sada je red na one najgore. Da se podsetimo pravila: na ovu listu ne ulaze filmovi koji su namerno napravljeni da budu trash, ili koji izgledaju loše zbog ograničenja u resursima njihovih kreatora. Ovde su filmovi koji su proizvod bahatosti i jeftine eksploatativnosti studija, loše kreativne direkcije koja je iskasapila originalnu viziju autora i sličnih čari konzumerističke filmske produkcije lišene duše.

Iznenađujuće, prošle godine i nije bilo toliko filmova koji su nas iznervirali dovoljno da nas nateraju da pišemo o njima, štaviše, morao sam se ozbiljno potruditi da skupim dovoljan broj loših filmova da popunimo svih deset mesta na listi. Što uopšte nije loša stvar.

 

10. NOVI MUTANTI (THE NEW MUTANTS)

Uloge: Mejsi Vilijams, Anja Tejlor-Džoj, Čarli Hiton
Režija: Džoš Bun

Na ovom kraju liste nalazimo filmove koji nisu počinili najozbiljnije zločine. "Novi mutanti" su dobra ideja kombinovanja superherojskog žanra sa horor-misterijom. Ono što je film raščerečilo na sve strane i učinilo ga gotovo negledljivim je uplitanje filmskog studija i dovođenje pisaca i konsultanta koji su trebali da "unaprede" viziju originalnih autora. Šteta što je relativno uspešna franšiza poput Foxovih "X-ljudi" završila na ovako neslavan način.

 Priča prati Deni Munstar (Blu Hant), koja je jedina preživela devastaciju indijanskog rezervata u kome je živela od strane tornada. Ona se budi u neobičnom medicinskom institutu u kome upoznaje doktorku Sesiliju Rajs, koja joj saopštava da su u njoj otkrili mutantski gen i da bi zbog bezbednosti svih bilo najbolje da ostane u institutu dok ne sazna kakve joj moći on daje. Kako vreme prolazi, Deni upoznaje i druge “pacijente” instituta, ali i saznaje da niko od njih nije u mogućnosti da ga napusti. 

9. BEBISITERKA 2 (BABYSITTER: KILLER QUEEN)

Uloge: Samara Viving, Džuda Luis, Džena Ortega
Režija: Mekdži

Još jedan manje ozbiljan slučaj, ovaj film bi sigurno prošao nezapaženo da nije pokušao da bude nešto što nije trebalo da bude. Originalna "Bebisiterka" (Babysitter, 2017.) bila je izuzetno duhovita horor-komedija sa ironičnim osvrtom na stereotipe žanra, ali i sa sjajnim omažima istom. U nastavku sve to nestaje i dobija format prazne tinejdžerske komedije. Ali što je još gore, na silu poništava poentu priče prvog filma i na kraju ne uradi ništa sa tim.

Film nastavlja priču prvog dve godine nakon napada satanističkog kulta na Kola (Džuda Luis), tinejdžera koga je bebisiterka pokušala da žrtvuje. Kol je traumatizovan događajem, ali još gora stvar je što mu niko ne veruje u postojanje kulta. Jedini ko mu veruje je njegova prijateljica Melani, sa kojom, nakon što sazna da će ga roditelji poslati u mentalnu instituciju, beži na žurku na obali jezera, gde će sresti neke stare poznanike.

8. KNJIGE KRVI (THE BOOKS OF BLOOD)

Uloge: Brit Robertson, Freda Foh Šen, Nikolas Kembel
Režija: Brenon Braga

 Ovaj film je na ovoj listi u najvećoj meri zato što je u njegovo stvaranje upleten Klajv Barker. Za one mlađe koji možda ne znaju ovaj britanski autor je osamdesetih godina prošlog veka postao horor institucija: ne samo da je režirao neke od kultnih horora poput "Gospodara pakla" (Hellraiser, 1987.) i "Noćne vrste" (Nightbreed, 1990.), nego su i njegove priče ekranizovane u desetinama filmova i ponekoj video igri. Iako već dugo vremena nije bio direktno uključen u stvaranje filmova, njegov comeback u "Knjigama krvi" je rezultovao filmom koji je u najbolju ruku televizijskog kvaliteta sa početka dvehiljaditih. Drvena gluma, neuverljivi dijalozi i CGI iz prošlog veka čine da u drugi plan padne ono što bi inače bila odlična horor priča.

“Knjige krvi”, prvobitno planirane kao antologijska serija, a sada spakovane u jedan film, priča tri odvojene priče koje se prepliću i formiraju zajednički narativ. Prva priča prati Dženu (Brit Robertson), devojku koja je nakon traumatičnog događaja razvila mizofoniju, stanje u kojoj joj zvuci okidaju neprijatne emocionalne i fiziološke reakcije. Ona beži od kuće jer je roditelji ne razumeju i na svom putu sreće mnoge neobične likove. Druga priča govori o Meri (Ana Fril) koja upznaje vidovnjaka Sajmona (Rafi Gavron) koji tvrdi da može da ostvari vezu sa njenim pokojnim detetom. Zaplet počinje nakon što se njih dvoje upuste u romansu. I poslednja priča prati Beneta (Jul Vaskez), koji je u potrazi za artifaktom velike vrednosti po imenu “Knjiga krvi”, a čija će priča objediniti dve prethodne...manje ili više.

 7. IZOLOVAN (ALONE)

Uloge: Tajler Posi, Samer Spajro
Režija: Džoni Martin

Prvi film na ovoj listi koji se za svoje mesto izborio svojom nepotrebnošću. "Izolovan" je američka verzija filma "#Sam" (#Saraitda, 2020.) nastala nakon uspeha istog. Na žalost ničega što je davalo šarm korejskom filmu, nema u američkom pandanu. Dok smo u prvom pratili simpatičnog, nesposobnog gejmera koji uz pomoć štapa i kanapa pokušava da preživi zombi apokalipsu, sada imamo sveameričkog heroja, lepuškastog, zgodnog, švalerčinu, koji je spreman da zgrabi palicu u ruke i probije se do svoje plavuše u susednoj zgradi i spasi je od hordi zombija. Moglo je i bez toga.

 

Nakon izbijanja virusa koji pretvara ljude u zombije, Ejdan (Tajler Posi) se zaatvara u svoj stan u kome pokušava da preživi sve dok ne počne da mu ponestaje hrane i vode, nakon čega će biti primoran da izađe i potraži resurse, ali i druge neinficirane.

6. KLETVA (THE GRUDGE)

Uloge: Tara Vestvud, Džanko Bejli, Dejvid Lorens Braun
Režija: Nikolas Pesi 

Nastavljamo sa nepotrebnim filmovima, a ovaj put je reč o rimejku kultnog japanskog horora starog skoro dvadeset godina. Nema ničega suštinski lošeg u izvođenju ovog filma, ali pravo pitanje je ko je zaista tražio još jednom gotovo identičnu priču već ispričanu kroz tri rimejka i dva direktna nastavka? Možda će se ova misterija rešiti u budućnosti kada Pesi izbaci crossover sa "Krugom" (The Ring, 2002.), a možda smo čak i svedoci nastanka nečeg nalik na Marvelov filmski univerzum u horor izvođenju. Ono što sigurno znam je da neću biti zainteresovan sve dok se Kajako i Sadako ne sretnu sa Tetsuom.

 

Priča počinje 2004. godine kada medicinska sestra Fiona Landers (Tara Vestvud) napusti Tokijo i vrati se u Ameriku progonjena kletvom Kajako Saeki. Ipak, Fionu kletva stiže i ovde i ona ubija svoga muža i ćerku, nakon čega oduzima sebi život. Odavde u narativ bivaju uvučeni mnogi likovi, ulkjučujući detektive Gudmana (Demijan Bišir) i Vilsona (Vilijem Sedler), trgovce nektretninama Ninu (Beti Gilpin) i Pitera Spenser (Džon Čo) i stari bračni par Fejt (Lin Šej) i Vilijama Metisona (Frenki Fejson).

 5. MOJA SMRT (DEATH OF ME)

Uloge: Megi Kju, Luk Hemsvort
Režija: Daren Lin Bozman

Polako ulazimo u teritoriju pravih smrdljivaca. Ne želim da vređam, ali čini mi se da nikada nisam gledao dobar film u kome glumi Megi Kju. Ako ovako nastavi, njena pojava će mi postati lakmus test za kvalitet filma.Ovo je prvi od dva filma u kome ona glumi na ovoj listi, a reč je o natprirodnoj horor-misteriji sa solidnom premisom, ali sa izvođenjem koje je toliko trapavo i nezanimljivo da ubija svaku želju za gledanjem. A ako dok gledate misteriju osetite na pola filma da i ne morate da saznate rasplet, onda znate da je film negde ozbiljno omanuo.

Radnja filma prati američki par Kristinu (Megi Kju) i Nila (Luk Hemsvort) na odmoru na izolovanom ostrvu na teritoriji Tajlanda. Nakon što se pred kraj odmora obeznane, sledećeg jutra dobijaju neobičan video u kome Kristina biva ubijena od Nilove ruke. Pošto se ne sećaju ničega, kreću da rekonstruišu događaje prethodne večeri pokušavajući da reše misteriju video snimka.

4. TREBAO BI OTIĆI (YOU SHOULD HAVE LEFT)

Uloge: Amanda Sajfred, Kevin Bejkon
Režija: Dejvid Kep

Zamislite da prvi put gledate “Isijavanje” (The Shining, 1980.), ali na samom početku vam je sva misterija razotkrivena kroz ekspoziciju i najnaivnije dijaloge koje je moguće zamisliti. Nijedan lik ne zvuči kao neko iz stvarnog sveta, dok robotski izgovaraju linije teksta dizajnirane da pomere radnju u potpuno predvidljivom smeru. Tužno je što ovaj film na papriu zvuči odlično: tu je odlična glumačka ekipa, iskusan pisac i reditelj, premisa koja može biti veoma zabavna, ali samo izvođenje deluje kao da je autor student završne godine režije koji je dobio milionski budžet za svoj diplomski rad. 

Bivši bankar Teo (kevin Bejkon) i njegova žena Suzana (Amanda Sajfred) u pokušaju da pobegnu od svakodnevne užurbanosti i provedu porodično vreme sa svojom ćerkom, zakupljuju ogromnu kuću na izolovanoj lokaciji u Velsu. Kako se razotkriva Teova mračna prošlost sa kojom ne uspeva da se izbori, razotkriva se i mračna prošlost kuće koju su iznajmili.

3. OSTRVO FANTAZIJA (FANTASY ISLAND)

Uloge:Majkl Penja, Megi Kju, Lusi Hejl
Režija: Džef Vadlou

Jasno mi je šta su želeli da urade sa ovim filmom, ali mislim da su to uradili na najgori mogući način. Ovaj film ima dobre ideje, ali ih sprovodi na način koji uspeva da deluje mnogo jeftinije nego što jeste. To uspeva tako što neprestano potcenjuje intelekt gledaoca i deluje kao da je napisan od strane adolescenta. Pored toga, reditelj uspeva da izvuče ono najgore iz sasvim solidne glumačke ekipe. Konačni utisak je kao da gledamo jeftinu parodiju iz ere “Mrak filma” (Scary Movie, 2000.) ušminkanu da izgleda kao mainstream horor. Mislim da ova vrsta definitivno ima svoju publiku, ali bi i oni trebali da budu svesni njegovih objektivnih kvaliteta.

Nakon dobitka na izvesnoj nagradnoj igri, grupa Amerikanaca iz raznih slojeva društva dolazi na zagonetno ostrvo Fantazija. Na ovom mestu, kako domaćini navode, svakome od njh će biti ostvarena po jedna fantazija. Zaplet počinje kada dobitnici počnu da otkrivaju da su njihove fantazije mnogo mračnije nego što su očekivali.

2. DEČAK 2 (BRAHMS: THE BOY II)

Uloge: Kejti Holms, Oven Joman, Kristofer Konveri
Režija: Vilijem Brent Bel

Jedan od filmova koje smo najviše voleli da mrzimo 2016. godine dobio je svoj nastavak, i verovali ili ne, prevazišao je naša očekivanja. S obzirom na to da je ovo drugi deo, nivo besmislenosti je proporcionalno udvostručen, na kvalitativan i kvantitativan način (vidi: večno vraćanje istog). Sve u svemu, nastavak koji nikom nije trebao i niko nije želeo.

 Liza (Kejti Holms) i njen sin Džad (Kristofer Konveri) su preživeli napad dva provalnika u njihovu kuću. Npad ih je ostavio traumatizovane, a mladi Džad je od traume izgubio moć govora. Lizin muž Šon (Oven Joman) predlaže da se presele na neko vreme na selo da se oporave. Naravno, kuća u koju dolaze ima mračnu istoriju, vezanu za lutka koga će uskoro naći i koji će im promeniti živote.

1. ŠTA LEŽI ISPOD (WHAT LIES BELOW)

Uloge: Ema Horvat, Troj Ivata, Mina Suvari
Režija: Brejden R. Dumler

Definitivni pobednik ovog takmičenja je film koji me je iznervirao na tako mnogo načina da je taj utisak trajao danima. Apsurdna premisa, karikaturalni likovi, narativ koji je pun rupa i završnica koja vas tera da se zapitate: "Zašto sam potrošio sat i po svog života na ovo?." garantuju kompletan paket Filma koji morate preskočiti po svaku cenu™. Verujte mi, ovo nije zabavno loše, već samo loše. Ako želite jeftinu zabavu odaberite bilo koji drugi film sa ove liste, ako pogledate ovaj, samo ćete biti povređeni. Upozoreni ste.

 Šesnaestogodišnja Liberti (Ema Horvat), nakon povratka kući sa kampovanja saznaje da njena majka Mišel (Mina Suvari) ima novog dečka. Kako vreme odmiče, sve se više čini da čovek da tako lep, inteligentan i šarmantan čovek, nije uopšte čovek. 

Aljoša Tomić

IZBOR NAJBOLJIH HOROR FILMOVA 2020. GODINE

Prošla godina nam je svima bila, blago rečeno, zanimljiva. Filmska industrija je to itekako osetila, i neki od najvećih filmskih projekata koji su trebali biti prikazani u prošloj godini još uvek nisu ugledali svetlo dana. Ipak, streaming servisi su uskočili da spasu dan i na kraju smo dobili iznenađujući broj kvalitetnih naslova, od kojih mnogi nisu mogli da stanu na listu.

Zanimljiva činjenica je da je svim autorima na ovoj listi, sa izuzetkom prvog, ovo tek prvi ili drugi film u karijeri. Tako u nekom smislu istovremeno imamo i predstavljanje svojevrsnog novog talasa autora, čije ćemo karijere sa interesovanjem pratiti u budućnosti. Da ne dužimo dalje, bacimo pogled na našu listu:

10. SPUTNJIK (СПУТНИК)

Uloge: Oksana Akinšina, Fedor Bondarčuk, Pjotr Fjodorov
Režija: Igor Abramenko

Abramenkov dugometražni prvenac je dokaz da ne nema potrebe otkrivati toplu vodu: niko nema problem sa ponovo ispričanim pričama, već sa loše ispričanim pričama. U tom smislu, komentar ljudi da je ovo ruski "Osmi putnik" (Alien, 1979.), treba shvatiti u najboljem mogućem smislu. Suspens i jeza su tu, a vešto korišćeni specijalni efekti čine da ovaj film izgleda mnogo skuplje nego što jeste.

Radnja je smeštena u 1983. godinu, u Sovjetski Savez u jeku hladnog rata. Pratimo tročlanu svemirsku ekspediciju koja se vraća na zemlju, koja usled nepredviđenih događaja, ima samo jednog preživelog kosmonauta. On biva prebačen u izolavanu vojnu bazu, gde mlada psihijatrica Tatjana Klimova (Oksana Akinšina) mora da utvrdi šta se to desilo za vreme ekspedicije.

9. MARICA I IVICA (GRETEL AND HANSEL)


Uloge: Sofija Lilis, Samuel Liki, Čarls Babalola
Režija: Oz Perkins

"Marica i Ivica" je još jedan pokušaj da se klasična dečija bajka osavremeni, na sreću ovaj put ne tako nespretno kao u "Ivica i Marica: Lovci na veštice" (Hansel and Gretel: Witch Hunters, 2013.). Ono što je očigledno iz naslova filma je da je sada Marica na prvom mestu, što nam sugeriše feministički podtekst. Scenarista Rob Hejs se solidno snalazi sa uvođenjem ovih ideja u priču braće Grim, ali to radi na potpuno školski (da ne kažem, muški) način. Da je imao inventivniji pristup ovaj film bi zauzeo mnogo višu poziciju na ovoj listi.

Film prati tinejdžerku Maricu (Sofija Lilis) i njenog mlađeg brata Ivicu (Sem Liki), koji se nose sa svakodnevicom nakon smrti njihovog oca. Nakon što Marica odbije posao kod lokalnog vlastelina, njihova dementna majka ih izbacuje iz kuće. Dalji niz događaja i likovi koje sreću dovešće ih pred vrata kolibe koja pripada starici koja je mnogo pre njih prognana iz sela.

8. LOV (THE HUNT)

Uloge: Beti Gilpin, Hilari Svenk
Režija: Kreg Zobel

“Lov” je film koji od samog starta postavlja visoke standarde američke treš-apsurdističke komike i prati dobro tu liniju do samog kraja. Gledaćete poznate američke glumce kako ginu na najbrutalniji mogući način sve dok se nakon nekih pola sata ne pokaže ko je zaista glavni lik. Ovaj film je inspirisan kultnim “Borba do poslednjeg” (Battle Royale, 2000.) samo na američki način i u nešto drugačijem kontekstu.

Bogata elita jednom godišnje ima svoj način da se zabavi tako što će da okupi proizvoljno odabrane pojedince iz niže klase, odvede ih u šumu, podeli im oružije i počne da ih lovi. Onaj ko preživi ovaj lov i usput možda ubije nekog od svojih lovaca, doći će do odgovora na pitanje zašto se sve to dešava.

7..#ŽIV (#SARAITDA)

Uloge: Ju Ah-in, Park Šin-je
Režija: Il Čo

Jedini zombi horor na našoj listi ove godine prikazuje na simpatičan način, a u duhu korejske kinemaografije preživljavanje u vreme zombie apokalipse. Nešto u stilu filma “Zelena soba” (Green room, 2015.) samo manje surov, a više mainstream i prilagođen široj publici, gledaćete prosečnog lika bez borilačkih sposobnosti kako biva prinuđen da se bori za goli život. Pre svega film je zabavan i pun dobre akcije.

 

 

Džun-vu (Ju Ah-in) je mladić koji većinu vremena provodi pred računarom igrajući igrice. Nakon što iznenada nastupi zombi apokalipsa on ostaje zaključan u svom stanu, što mu ne predstavlja neki problem sve dok mu ne nestane internet, struja i voda. Da li će i kako Džun-vu uspeti da preživi postaje glavna preokupacija filma.

6. POSEDNIK (POSSESSOR)

Uloge: Andrea Rajsborou, Kristofer Abot, Dženifer Džejson Li
Režija:Brendon Kronenberg

Naučna fantastika sve više postaje tematika, pa čak i sredstvo da se ispriča klasična horor priča kao što je slučaj u ovom filmu. Ovde je reč o posednuću, ali ne demonskom već posednuću čoveka od strane čoveka uz pomoć tehnologije. Radnja filma je složena i zahteva punu pažnju gledaoca kako biste odgonetnuli jasne motivacije likova i ispratili na koji način se sve razrešava i zašto.

Tasija Vos (Andrea Rajsborou) je tajni agent korporacije koja koristi savremene tehnologije neuro-implantiranja kako bi zaposela tuđu svest i na taj način izvršila željenu misiju - eliminaciju konkurenata u poslu. Tasja već dugo radi ovaj posao i postaje psihički nestabilna zbog čega gubi kontrolu i počinje da upada u nevolje.

5. VIVARIJUM (VIVARIUM)

Uloge: Imodžen Puts, Džesi Ajzenberg, Džonatan Eris
Režija: Lorkan Finegan

Lorkan Finegan je ispričao zanimljivu priču koju možete čitati, ili kao apsurdističku noćnu moru, ili ako vam je više po volji, kao alegoriju za konzumeristički sistem i započinjanje samostalnog života u istom. U stvari, sam sadržaj filma je dovoljno apstraktan da ćete verovatno sa lakoćom učitati i nešto svoje u njega. U svakom slučaju film je uprkos veselim bojama izenađujuće turoban i verovatno će lebdeti nad vama nekoliko narednih dana.

 

Film prati mladi bračni par Džemu (Imodžen Puts) i Toma (Džesi Ajzenberg) koji se spremaju da započnu zajednički život. Oni razmatraju kupovinu svoje prve kuće i već nakon prve posete trgovcu nekretninama, dobijaju ponudu koja izgleda previše dobro da bi bila istinita.

4. NJEGOV DOM (HIS HOUSE)

Uloge: Sope Dirisu, Vunmi Mosaku, Met Smit
Režija: Remi Viks

“Njegov dom” je misteriozni natprirodni horor film koji se bavi do sada neobrađivanim folkornim motivima koji vode poreklo iz Afrike. Zaista “crnačka” kultura nije do pre nekoliko godina pronalazila svoje mesto u ovom žanru, ali sada već imamo nekoliko ostvarenja koja su zavredila pažnju, a jedno od njih je svakako i ovaj film. Pored oživljavanja do sada neviđene afričke folklorne fantastike, “Njegov dom” se bavi i moralnim problemima koji su i pokretač radnje.

 

 

Bol (Sope Dirisu) i Rijal (Vunmi Mosaku) su izbegli pred ratom iz Afrike u Britaniju, od čijih vladedobijaju kuću da u njoj stanuju kako bi se polako prilagodili društvu. Na putu iz Afrike ih je snašla tragedija od koje Bol pokušava da beži nastojeći da se uklopi u novu kulturu, a koju Rijal ne može da zaboravi. Prošlost se sve više uvlači u njihov život i sa sobom nosi drevno prokletstvo koje ih prati.

3. RUPA (EL HOYO)

Uloge: Ivan Masag, Zorion Egalija, Antonija San Huan
Režija: Galder Gaztelu-Aruša

Još jedna alegorična priča dolazi nam iz Španije. Autori ovog filma su odlučili da nam predstave najmračnije aspekte ljudske prirode pokazujući nam koliko je hijerarhijska ustrojenost inherentno destruktivna. Kao i u slučaju "Vivarijuma" značenje filma je otvoreno za interpretaciju, što ga čini samo zanimljivijim i sa obzirom na tematiku, verovatno će bivati samo aktuelniji.

 

Goreng (Ivan Masag) se budi u ćeliji koja je označena brojem 48. Njegov cimer mu objašnjava da su smešteni u vertikalni zatvor, poznat pod imenom "Rupa". Zatvor je u obliku tornja, kroz čiji se centar platformom spušta hrana, počev od vrha na dole i staje na svakom spratu neko vreme. Taj kratak period zatvorenici imaju priliku da jedu i platforma nastavlja dalje na dole, svaki put sa sve manje hrane. Goreng odlučuje da ne sedi skrštenih ruku i da poduzme nešto u vezi sa suštinski nepravednom situacijom u kojoj se našao.

2. POZIV IZ PROŠLOSTI (KOL)

Uloge: Park Šin-Hje, Džong-seo Džun, Sung-rjung Kim
Režija: Čung-Hjun Li

“Poziv” je naučno fantastični psihološki horor koji predstavlja autentični korejski film. Voziće gledaoca od misterije skrivene iza natprirodne mogućnosti fiksnog telefona i naučno fantastičnih elemenata iste, do psihološke i emotivne manipulacije. Nekoliko obrta koji predstoje na samom završetku će vas toliko iscimati da ni sami nećete znati kako će čitava priča da se završi. Kada smo se odlučivali koji je film zaslužio prvo mesto naše ovogdišnje liste, trebalo nam je dosta vremena, jer između prvog i drugog je zaista bilo teško opredeliti se.

 

Kim Seo-jon (Park Šin-hje) je mlada devojka koja dolazi da poseti svoju rodnu kuću i majku koja je zbog bolesti morala u bolnicu. U kući iz detinjstva preko fiksnog telefona dobija poziv iz prošlosti. Ubrzo otkriva da je sa druge strane telefona devojka Jan-suk (Jong-seo Jun) koja je nekada živela u toj kući i koju majka zlostavlja. Kim Seo-jon pokušavajući da joj pomogne upada u vremensku zavrzlamu u kojoj menja stvari u vremenskim razdobljima.

1. NEVIDLJIVI ČOVEK (THE INVISIBLE MAN)

Uloge: Elizabet Mos, Oliver Džekson Koen, Harijet Dajer
Režija: Li Vanel

Li Vanel je jedini veteran na ovoj listi, i verovatno je i pravedno da njegov prošlogodišnji film završi na ovoj listi. Vanel je započeo svoju karijeru sa sada već legendarnim Džejmsom Vanom, još pre osamnaest godina, iako je imao pogotke i promašaje, njegov poslednji film je potpuno zaokruženo autorsko delo. Adaptiran na osnovu romana Herberta Džordža Velsa, ovaj film je prvobitno trebalo da bude deo "Mračnog univerzuma" studija Universal. To jest, pre nego što ga je neuspeh Aleks Kurcmanove "Mumije" (The Mummy, 2017.) sasekao u korenu. Ipak, Vanel je imao sreću da projekat ipak bude odobren kao samostalan film i zahvaljujući tome dobili smo verziju klasičnog horor zlikovca osavremenjenu temama i šminkom za XXI vek.

 

Priča prati Sesiliju Kas (Elizabet Mos), koja je zarobljena u nasilnoj vezi sa briljantnim optičkim inženjerom Adrijanom Grifinom (Oliver Džekson-Koen). Jedne večeri, Sesilija uspeva da ga omami drogom i iskoristi trenutak da uz pomoć svoje sestre pobegne od njega. Ona se skriva kod svog prijatelja detektiva, ali kako vreme prolazi postaje sve paranoičnija jer veruje da joj je Adrijan za petama.

 

Nenad Lančuški i Aljoša Tomić

MALA BARA PUNA SIMBOLIZMA

Film: Bara (The Pond)
Režija: Petar Pešić
Scenario: Dušan Bulić
Uloge: Marko Kanadia, Lesli Kanc, Pol Lenard Mari
Trajanje: 96 min
Proizvodnja: Velika Britanija/Srbija, 2021.

Film koji nas uvodi u novu 2021. godinu sniman je u našoj zemlji, odnosno u vojvođanskoj ravnici, a autori su takođe naši ljudi. Radi se o ne tako poznatom reditelju Petru Pešiću koji je barem meni poznat po filmu „Mi nismo anđeli 3 (Rock’n Roll uzvraća udarac)“ (2006.) međutim postoji i još nekoliko što kratkih, što televizijskih radova koji su široj publici gotovo nepoznati.

Priču za ovaj film sa Pešićem je pisao Dušan Bulić, scenarista koji je radio nekoliko epizoda serije „Košarkaši“ (2005) kao i niz drugih serija i televizijskih filmova. Prema pređašnjem radu scenariste i reditelja nikada ne bih pretpostavio da će snimiti horor film. Možda je reditelja na to inspirisao lik Đavola iz filma „Mi nismo anđeli 3“ ili muzički spot Aleksandre Prijović „Neponovljivo“.

 

 

Šalu na stranu uzalud pokušavam da dođem to saznanja kako je on kao autor došao do horora žanra. Pošto se to već ne vidi u prethodnim radovima ne samo reditelja već ni scenariste, predpostavljam da nisu bili u mogućosti ranije da ostvare svoje afiniteta prema ovom žanru, dok im britanska producentska kuća Shout Studios to nije omogućila.

Film „Bara“ je doživeo svoju internet live stream premijeru 23. februara ove godine, pretpostavljam da će se naći uskoro i u bioskopima ako za to bude epidemioloških uslova. Suštinski „Bara“ predstavlja jedan niskobudžetni film koji ne može da se dopadne svakom, a vrlo je lako da vam se ne dopadne uopšte.

Najjače karike su svakako atmosfera i močvarno vlažno podneblje vojvođanske ravnice u zimu koje je kao stvoreno da se u njemu razrešava neka misterija sa dna Panonskog mora. Nakon gledanja trejlera film itekako obećava da će imati atmosferu i jezu koja dolikuje kvalitetnom evropskom hororu. Međutim tu se sve i završava jer osim ove spoljašnje šminke, film nema ništa drugo da ponudi.

Nakon što vas kupi atmosfera i muzika koja gradi tenziju, sve će to da nestane nakon polovične ekspozicije koja ne otkriva čak ni jasne motive likova koje prati radnja. Što ne bi bio problem da je otpočetka jasno da ti likovi bilo šta hoće, ali oni jednostavo postoje u kadrovima, šetaju se po tamo-vamo i rade neke svoje manje ili više bizarne radnje.

Glavni lik je profesor (Marko Kanadia), ali nisam siguran tačno čega? U opisu filma piše da je antropolog, ali da to nisam pročitao verovatno bih zaključio da je biolog jer svoja istraživanja obavlja u nekoj bari. Kakva tačno istraživanja radi, nisam uspeo da shvatim. Takođe saznajemo da je suspendovan sa univerziteta i da je došao u prirodu da vrši svoja istraživanja kako bi vratio u život nedavno preminulu ženu.

Sa njim u kamp-prikolici živi ćerka Gabi (koja ponekad izlazi da se igra sa druge dve devojčice) i studentkinja sa kojom se očito smuvao nakon ženine smrti. Svakoga dana odlazi u obilazak komšiluka gde sa jednim čovekom igra šah, sa drugim koji ne progovara plovi čamcem u obilazak bare, a trećeg samo promatra u prolazu jer on sekirom lomi uvek neki stari nameštaj ili šta god.

Takođe tu je i najmističniji lik od svih jer na glavi ima masku napravljenu od granja i uvek stoji negde sa strane. Otprilike ovo je naša ekspozicija i sve što definitivno znamo je da profesor hoće da povrati svoju ženu vršeći neka istraživanja u bari. Na šta se tokom razvoja filma potpuno zaboravi i više se ta činjenica ne spominje.

Čitav narativ klizi u apstraktni simbolizam koji je potkreljen opštim mestima iz filozofije o ponavljanju i večnom vraćanju, kružnici koju svuda u svetu možemo pronaći, najasnom simbolikom životinja ujedinjenim oko lika satane, skeptičkom teorijom o postojanju nečeg što je nespoznatljivo s one strane naše čulnosti itd.

 

Ništa od ovoga ne bi bio problem da je ovolika količina simbolizma u ovako malom filmu usmerena ka nekakvom zapletu i raspletu, međutim sve to izgleda kao proizvoljna naracija bez konkretnog cilja.

Ako su samo vežbali da bi snimili još koji film sa boljom pričom onda mogu da razumem ovu stilsku vežbu. Međutim bojim se da nije tako, već da je zbog manjka entuzijazma scenario ostao u nekoj početnoj fazi. Zbog toga se forsirala strana apstraktne naracije koja prosečnog gledaoca smara, a zahtevnijeg nezadovoljava jer u ovom slučaju ne postiže viši nivo dramske kompetencije. 

Nenad Lančuški