11.22.2020

CRNO OGLEDALO U CRNOJ KUTIJI

Film: Crna kutija (Black box)
Režija: Emanuel Osi-Kufor
Scenario: Emanuel Osi-Kufor, Stiven Herman
Uloge: Mamodu Ati, Felicija Rašad, Amanda Kristin
Trajanje: 90 min
Proizvodnja: SAD, 2020.

U poslednje vreme sam gledao neke stare horor filmove iz sedamdesetih gde se u određenom smislu tek formiraju elementi žanra. Moje prvo zapažanje nakon gledanja „Crne kutije“ koji je izašao ove godine, a koji naravno liči na veliku većinu horor filmova danas, jeste da horor žanr danas ima potpuno drugačiju funkciju. 
 
recenzija horor film

Dok je žanr nastajao sedamdesetih određeni elementi drame su radikalizovani do ekstremizma kako bi se stvorio efekat strave, dok je danas obrrnuto, horor elementi se koriste kao metafore ili parabole da bi se ispričala priča koja je suštinski po sebi drama. Tako je i sa ovim filmom.

Radnja prati Nolana (Mamodu Ati), samohranog oca koji pati od amnezije od trenutka kada se probudio iz kome nakon saobraćajne nesreće u kojoj je stradala njegova supruga. Jedina nada da uspe da povrati sećanje jeste nova terapija doktorke Bruks (Felicija Rašad). Ova terapija omogućuje da se na osnovu moždanih talasa rekreiraju slike iz sećanja koje su duboko potisnute. Kada Nolan pristupa terapiji, shvata da u njegovim sećanjima ima mnogo neobičnih pojava koje ne razume. 
 
recenzija horor film

S obzirom da je ovaj film producirao Blumhouse productions, isti studio koji je pre nekoliko godine radio na filmu „Beži“ (Get out, 2017), nesumnjivo se vidi uticaj Pilovog prvenca. Pored toga definitivno ne samo zbog svoje teme već i obrta koji ostavlja jak utisak na gledaoca, film podseća na jednu od epizoda „Crnog ogledala“ (Black mirror, 2011 - ).

Mešavina naučne fantastike i horor elemenata u ovom filmu uspevaju da predstave borbu Nolana da povrati svoja sećanja kako bi mogao kvalitetnije da funkcioniše i kako bi mogao da bude bolji otac svojoj ćerci Avi (Amanda Kristin). Iz ovakvog koncepta radnje vidimo jednu porodičnu dramu koja onog trenutka kada Nolan odlazi na terapiju postaje naučna fantastika i napokon kada u svojim sećanjima otkriva neobične stvari prerasta u horor. 

recenzija horor film

Međutim horor elementi nisu ovde da bi zaista nekog uplašili. To je ono što ovaj žanr u poslednje dve decenije jako teško postiže. Horor elementi su ovde da bi kroz metaforu pokazali stanje uma glavnog lika Nolana ili da bi doveli u pitanje karakter lika iz perspektive savremene etike (bioetike), a u kontekstu tehnološkog napretka.

Kao što se u „Crnom ogledalu“ svaka epizoda na svoj način bavi određenim bioetičkim pitanjima koja otvaraju otkrića savremene tehnologije, tako i ovaj film ima u sebi ovu dimenziju jedne vrste moralne problematike. Slabija karika filma jeste što na ovom polju ne donosi ništa novo što nismo videli u „Crnom ogledalu“ ili što nismo videli u filmu „Beži“. Praktično je „Crna kutija“ pokrala ideje od prethodno spomenutih stavljajući ih u novi priču. 
 
recenzija horor film
 
Napetost ne izostaje kako do obrta, tako i posle njega u peripetiji i raspletu događaja. Atmosfera i ton filma nije da su na zavidnom nivou, ali drže pažnju gledaoca sve do pred sam kraj, kada postane jasno kako će da se završi.

„Crna kutija“ nije film koji se izdvaja od drugih po nečemu posebnom. Neće postati klasik, niti će ga se iko sećati za nekoliko godina, jer će ostati u senci remek-dela Džordana Pila „Beži“ i revolucionarne serije „Crno ogledalo“, ali nije ni za baciti. Svako ko voli horore dvadeset prvog veka naći će trunku zadovoljstva u ovom filmu. Sa druge strane onaj ko traži originalnost i kvalitet biće razočaran.

Nenad Lančuški

11.08.2020

SLASHER SA SLOVENSKOM DUŠOM

Film: Niko ne spava u šumi noćas (W lesie dzis nie zasnie nikt )
Režija: Bartoš M. Kovalski
Scenario: Bartoš M. Kovalski, Jan Kvisinski
Uloge: Julija Vjenjava-Narkijev, Mihal Lupa, Viktorija Gasjevska
Trajanje: 102 min
Proizvodnja:
Poljska, 2020.

Slovenski narodi nisu naročito poznati po horor filmu, pa zato kada se pojavi neki naslov koji pripada ovom žanru, kod nas ili u komšiluku, u meni obično naraste neobičan entuzijazam. Takav je slučaj bio sa prošlogodišnjim hrvatskim zombi hororom "Poslednji Srbin u Hrvatskoj" (2019.), a sada i sa prvim poljskim slasherom "Niko ne spava u šumi noćas".

Ovakvi pokušaji retko kada su savršeni, ali uvek osećam potrebu da progledam kroz prste manama ovih filmova, i prosto da uživam u nečemu što nije još jedan generični holivudski film. Čak i kada se trude da ga oponašaju, naše slovenske duše to oboje u nešto što je uhvatljivo samo ljudima sa ovih prostora.

Mladi autor Kovalski, svestan toga da ovi prostori nisu naročito plodno tle za žanrovski film, ipak se odlučio da njegov drugi dugometražni film bude klasičan slasher. Tačnije, u dobroj meri omaž klasičnom slasheru, a i šire. Oni koji su odrastali osamdesetih i devedesetih uz VHS snimke omiljenih horora, lako će uhvatiti direktne reference na serijal "Petak trinaesti" (Friday the 13th, 1980.), "Američkog vukodlaka u Londonu" (An American Werewolf in London, 1981.), "Kamp za prespavati" (Sleepaway Camp, 1983.), "Vrisak" (Scream, 1996.), ali i šire klasike poput "Terminatora" (The Terminator, 1984.) i "Gunise" (The Goonies, 1985.).

Ipak, ovaj film ima ponešto da ponudi i mimo referencijalnosti, a to su pre svega momenti u kojima će se prepoznati ljudi sa ovih prostora. Na primer, već prva scena odiše slovenštinom, dok gledamo ruralni poljski predeo, u kome uniformisani poštar na klimavom biciklu dolazi do žene koja krvavu plahtu pere u limenom lavoru, dok kokoška ispod stola kljuca plišanog medvedića. Ili kada nekoliko scena dalje vidimo skupi automobil iz koga izlazi sveštenik koji potom blagosilja mobilne telefone.

horor film recenzija

Kovalski je svoju sposobnost da vešto prikaže atmosferu socijalne drame dokazao pre par godina sa svojim debitantskim filmom "Igralište" (Plac zabaw, 2016.), sa kojim je pokupio brojne nagrade i nominacije na raznim svetskim festivalima. Ipak, ovi sitni momenti su ovde gurnuti u pozadinu, a u prvom planu je galerija likova tipična za žanr, kao i monstruozni psihopata koji će im vrlo brzo biti za petama.

Priča prati grupicu tinejdžera, koji dolaze u kamp "Adrenalin", specijalizovan za odvikavanje od zavisnosti od interneta. Klincima se oduzimaju njihovi tableti i mobilni telefoni, i pod nadzorom vodiča odlaze u šumu gde će provesti nekoliko dana učeći tradicionalne tehnike snalaženja u prirodi. Naši junaci su sportista Danijel (Sebastijan Dila), prikriveni gej Bartek (Stanislav Sivka), promiskuitetna plavuša Anijela (Viktorija Gasijevska), štreber Julek (Mihal Lupa) i očigledna finalna devojka Zosija (Julija Vjenjava-Narkijev).

horor film recenzija

Naravno, Kovalski nikoga ne pokušava da iznenadi narativom, štaviše, sve teče predvidljivo kao i u svakom slasheru od nastanka žanra naovamo. Ali bez obzira na osećaj poznatosti, autor je uspeo da me upeca i da me zadrži da do kraja sa interesovanjem ispratim priču. Čak i uprokos povremenim napadima iritacije usled trapavih dijaloga, koji su mogli proći još jednu reviziju od strane scenarista.

Uprkos slabim dijalozima, estetika je na iznenađujućem nivou, kinematografija je odlična, šminka i gore efekti deluju mnogo skuplje nego što jesu (čudo jedno šta se može napraviti kreativnom upotrebom svinjske džigerice), a atmosferična retro muzika za koju je zaslužan Radžimir Demski Jimek je fenomenalna.

horor film recenzija

Na kraju, daleko od toga da je ovo savršen film, ali uprkos tome što sam slab na kuriozitetne horore koji niču na ovim prostorima, mislim da je ovo zabavan slasher, i da mu treba dati šansu. Ali samo ako ne očekujete ništa više od onoga što bi očekivali od bilo kog B filma.

Aljoša Tomić