DOKUMENTARAC ILI PSEUDO-DOKUMENTARAC?

Film: Demonska kuća (Demon House)

Režija: Zek Bagans

Scenario: Zek Bagans

Uloge: Zek Bagans, Adam Albrant, Metju Morgidis

Trajanje: 111 min

Proizvodnja: SAD, 2018.

Na početku ovog filma imamo upozorenje o tome da je ovaj film o stvarnim ljudima, mestima i događajima koji su umešani u demonska posednuća, kao i to da demonolozi smatraju da demoni mogu da posednu nekoga kroz druge ljude, objekte i elektronske uređaje. Ovim se verovatno sugeriše da se samim gledanjem filma izlažete opasnosti da budete posednuti, samim tim je i čitanje ovog članka verovatno rizično. Upozoreni ste.

Ovaj film je navodno dokumentarac, koji se bavi čuvenim slučajem kuće Amonsovih, poznate još kao "Kuća 200 demona". U slučaju je reč o samohranoj majci Latoji Amons, koja živi sa svojom majkom i troje dece u kući u gradiću Geri u državi Indijana. Ukućani su, kako tvrde, bili svedoci raznih paranormalnih fenomena, uključujući neobične zvuke i glasove, ali i demonskog posednuća troje dece. Zvaničnici su sugerisali da je reč o masovnoj histeriji ili grupnim halucinacijama, koje su se sa majke prenele na decu, koja su potom delala u skladu sa njenim uverenjima o postojanju demonskog prisustva. 

Ali junaku naše priče ovo nije bilo dovoljno uverljivo. Na scenu stupa Zek Bagans, paranormalni istražitelj, koji je svoj kredibilitet gradio na Travel Channelovom serijalu "Kad duhovi napadaju" (Ghost Adventures, 2008.). Zek ima nastup nekoga ko se pesniči sa duhovima još pre jutanje kafe i izgled nekoga ko je učio kako da bude hardcore od rep-rok bendova iz sredine devedesetih. Ali ne brinite, kako samo kaže, Zak je agresivan samo prema zlim duhovima. U svakom slučaju, on je na tragu slučaja na kome je radio tri godine i koji ga je zamalo koštao života i razuma. Sve je počelo sa snom u kome mu se demon sa kozjom glavom pojavio u snu, što je naš junak shvatio kao zanmenje. Nakon toga je kupio ukletu kuću Amonsovih i počeo da dokumentuje paranormalne događaje tokom tri godine istraživanja iste.

Naravno, najfascinantnija činjenica u produkciji je to što nam je ovaj film ponuđen kao dokumentarac. Ali sa druge strane, isti je slučaj bio i sa "Vešticom iz Blera" (The Blair Witch Project, 1999.), što je sjajno uticalo na njegovu popularnost. Pokušajmo da razmotrimo film onda u dva konteksta: ako ga posmatramo kao neko ko veruje u paranormalne fenomene, prati "Drevne vanzemaljce" (Ancient Aliens, 2009.), čita "Treće oko" i nije zaspao gledajući "Paranormalnu aktivnost" (Paranormal Activity, 2007.), mislim da će mu ovaj film biti fascinantan. Za razliku od mnogih dokumentovanja događaja ove vrste, ovde je snimak uvek jasan, paranormalni momenti su lepo uhvaćeni, iako malobrojni, a sve je prožeto ljudskom dramom u kojoj ima pokušaja samoubistva uzrokovanim demonima, pa čak i ubistava povezanih sa slučajem. U svakom slučaju, smatram da će verniku dati dokazi biti dovoljni i neoborivi.

Sa druge strane, ima li ovaj film da ponudi nešto skeptiku? Kao nekoga ko je neupućen u rad Zeka Bagansa, iznenadile su me produkcijske vrednosti filma. Film lepo kombinuje atraktivno snimljene inserte u kojima su dramatizovani događaji iz izjava očevidaca sa stvarnim lokacijama koje su snimane u dokumentarističkom stilu, ručnim kamerama i kamerama za nadzor. Film je lepo montiran i uspeva da održi suspens u velikom broju scena. Kroz čitav film se provlači svojevrstan narativ u kome se Zak suočava sa rogatim demonom, tako da je dovoljno interesantan da drži pažnju. Po mom mišljenju, dobar dokumentarac je onaj koji uspe da vas zainteresuje za temu koja vas inače ne bi interesovala. U tom smislu, mislim da je "Demonska kuća" obavila taj posao, čak i ako je ne smatrate dokumentarcem. Nije mi bilo dosadno, ako ni zbog čega drugog, onda zbog teatralnog i urnebesnog nastupa autora i protagoniste filma.

Aljoša Tomić

13 KRATKIH HORORA KOJI ĆE UZBURKATI VAŠU MAŠTU OVOG LETA

Ovo leto svakako nije jedno od najvrelijih i ne znamo kakvi su vam planovi. Za svaki slučaj evo naše letnje liste kratkih horora da vas razonodi u časovima dokolice bilo da planirate neki provod i godišnji odmor ili da zbog skrnavog vremena ostajete u kući i morate da prekratite koji sat. Nadamo se da će u ovih 13 naslova svako od vas moći da pronađe ponešto interesantno!

13. THE BIRCH

Ovo je četverominutni horor reditelja Bena Frenklina i Antonija Meltona iz 2016. godine. Film govori o dečaku koji se na neobičan način sveti školskim siledžijama koji ga maltretiraju. Ovaj film je prava horor bombonica sa izuzetno upečatljvim čudovištem ikoničnog izgleda i ako ga do sad niste pogledali pravi je trenutak za to. 

12. MORDEO

U 2017. stilski sličan Brezi je film Mordeo. Ben Sotak je režirao, ali i učestvovao u pisanju scenarija, zajedno sa Stivom Raselom. Bavi se sudbinom dvojice izletnika i posledicama kanibalizma. Ovo je više nagoveštaj zapleta, mogao bi čak biti i trejler za neko dugometražno ostvarenje koje bismo rado pogledali kako zbog kostima tako i zbog misteriozne priče koja bi mogla da se krije u pozadini svega.  

11. PEEPHOLE

Šta ako je onaj ko vas traži sa druge strane vrata upravo...? moraćete da pogledate ovaj kratki horor da bi saznali. Još jedna varijacija na temu nepoznatih posetilaca koji se kriju iza kucanja na drugoj strani vrata. Interesantno u vezi sa ovim hororom iz 2018. godine je što se u tako kratkoj formi usudio da isptuje šta je iza vrata našeg svesnog i nesvesnog pridodajući majstorski nadrealističke elemente narativu.

10. LOT 254 

Sočivo kamere i način na koji ono izobličuje ili raskriva svet, tema je kojom se horori vrlo rado bave. Još jedan osvrt na klasičnu temu iz 2012. godine nagrađivano je ostvarenje reditelja Tobija Mikinsa.

 

9. iMOM

Možda ne pripada u potpunosti žanru horora, ali ako niste pogledali ovaj sci-fi film sa horor komponenatama, morate to učiniti. Ljudsko društvo u budućnosti ima tendenciju da zameni i olakša sebi sve uz pomoć AI tehnologija koje već danas poprilično uzimaju maha. Da li je baš sve zamenjivo saznajte do kraja ovog filma reditelja Ariela Martina iz 2014. godine.

  

8. tEXt

Odličan kombo horora i nemog filma u zajedničkom poduhvatu kreatora Taja Gibsona i Nika Džonsona. Film nas drži u napetosti sve do samog kraja koliko zbog načina na koji je rešena komunikacija likova, toliko i zbog sjajne glume Kelsi Samare Dači koja značajno svojojm facijalnom ekspresijom i šminkom u stilu prvih holivudskih diva doprinosi atmosferi.

 7. THE QUIET ZONE

Ovaj film je rediteljsko ostvarenje Endrjua Ajonidesa, premijerno prikazano na ScreamFest-u 2016. godine. Zadocnela putnica u sitne sate prilikom vožnje metroom suprotstavlja se nepristojno glasnom putniku ne sluteći da će zbog toga i sama biti ućutkana. Kako radi naša savest kada nismo sigurni u svoje postupke čak i u granicama svakodnevnih konvencija pogledajte u ovom vrlo atmosferičnom kratkom hororu.

6. THE SILENT

Za filmske sladokusce i ljubitelje umetničkog filma evo jednog visoko stilizovanog putovanja iz vizure deteta u neko od stanja sličnih snu, obamrlosti ili smrti. Nema jedinstvenog tumačenja, kao što je slučaj sa većinom umetničkih filmova, ali i sam autor (pisac i reditelj) Toni Kristian Tikanen tvrdi da je ceo projekat metaforičko putovanje od noćnih mora jednog deteta do noćne more realnosti u kojoj se nalazi. Nadamo se da će i oni probirljivi među vama uživati.

5. LARRY

Sjajna plašilica sa dirljvim trzokama za sve ljubitelje mračnih parkinga u kasnoj noći i lutajućih čudovišta u potrazi za prijateljstvom. Autorsko delo Džejkoba Čejsa iz 2017. godine.

 4. THE MOONLIGHT MAN + THE MOONLIGHT MAN 2

Kad smo već kod usamljenih parkirališta noću, moramo pomenuti ovaj film iz 2016. godine, koji je u međuvremenu 2017. doživeo i nastavak. Autentična jeza sa čudovištem koji upoznajete već na početku i izvesnost onoga što će se dogoditi koja ne smanjuje tenziju ni u jednom trenutku. Dani Donahju već je verziran autor kratkih horora, pa ne sumnjam da će vas Youtube dovestii do Frostbite-a, Rasp-a i drugih na njegovom kanalu. Mogu samo da vam kažem, vodite računa gde parkirate kola.

3. SPEECHLESS

Autorsko ostvarenje Daniela Mancana iz 2018. godine, višestruko nagrađeno drugim mestima na konkursu HSV EXPO 72 Hour Film Contest za najbolju upotrebu elementa iznenađenja, najbolju kinematografiju i ukupnim drugim mestom. Film predstavlja uspešan omaž japanskom hororu "Kletva" (Ju-On, 2002.) sa radnjom smeštenom u praonici veša.

2. LOOK-SEE

 

Film Landona Stejmera iz 2017. koji je započeo web serijal na Youtube kanalu CryptTV u prerastao u celu sezonu od 5 epizoda tokom koje se upoznajemo sa vrlo ikoničnim demonom zvanim Look-See. Jedna naizgled nedužna žena beži u javni toalet ne bi li se sakrila od nečega što je progoni. Istovremeno ona pokušava da raskrsti sa prošlošću koja je muči i tu postaje svesna da ukoliko se ne ređi tereta iz prošlosti to može da ima strašne posledice. Ovaj film predstavlja zanimljiv intro u nekoliko različitih priča o istom demonu koji varira situacije sa ljudima koji zahvaljujući svom prethodnom životu gaje neke emocije koje će nužno uzeti danak ukoliko ovi bbar ne pokušaju da ih razreše.

1. WHO'S HUNGRY?

Za kraj evo jedne zanimljive crno bele animacije. Inovirani osvrt na već poznatu priču o Ivici i Marici. Animacija i priča Dejvida Oksa iz 2009. godine.

Nina Stefanija Blažević

IZMEĐU HORORA I TRILERA

Film: Poremećena (Unsane)

Režija: Stiven Soderberg

Scenario: Džonatan Bernstajn, Džejms Grir

Uloge: Kler Foj, Džošua Leonard, Džej Faroa

Trajanje: 98 min

Proizvodnja: SAD, 2018.

„Poremećena“ premijerno je prikazan na Internacionalnom filmskom festivalu u Berlinu februara 2018. godine, a u američkim bioskopima se našao već sledećeg meseca. Međutim kod kritike je mnogo bolje prošao nego kod publike iako mu je zarada veća od 12 miliona dolara što je veliki uspeh s obzirom na mali budžet od svega milion i po. Najupečatljviji i verovatno najkvalitetniji aspekt filma je specifična režija Stivena Soderberga koji je uvek stilski prepoznatljiv. Pregledna a u isto vreme uvrnuta kadriranja Soderberg je snimao iPhoneom 7 plus, a muzika koje nema mnogo ali je svakako ubačena na pravim mestima i u pravo vreme tako da scenama i prelazima daje određeni ritam koji vozi gledaoca od početka do kraja. Otprilike ovde bi se i moje pohvale za film završile jer koliko je Soderberg uradio kvalitetno u svom stilu rediteljski deo, toliko su scenaristi smorili.

Radnja prati Sajer (Kler Foj) koja se kako bi se udaljila od Dejvida Stokera (Džošua Leonard) seli u drugo mesto. Međutim pošto strahuje i dalje da je dotični uhodi odluči da potraži stručnu pomoć, ali je na prevaru zatvore u Instituciju za mentalno zdravlje gde se upravo kao osoblje nalazi i njen progonitelj Dejvid Stoker. On međutim je opsednut zaljubljen u nju i želi da bude u njenoj blizini i želi da se uzmu i provedu ostatak života zajedno.

Ludnica i likovi koji se pojavljuju u njoj su dosta verodostojno i zanimljivo predstavljeni sa svim svojim ispadima i neuobičajenim ponašanjima. Međutim, nema ništa jezivo u toj ludnici osim samog Dejvida Stokera. Sa druge strane Sajer se dovoljno agresivno i neurotično ponaša da je uključena i ideja o tome da čitavu priču ona sama umišlja. Preplitanje njene fantazije i realnosti za šta su nam tokom filma date određene činjenica negde je i kičma zapleta koji je predvidljiv i pomalo siromašan. Poludela žrtva od progonstva i njen progonitelj eventualno iskaču iz crno belog kontrasta Soderbergvom režijom i vlastitom glumom. Što se tiče njihovih karaktera i narativne strukture sve je prosto da prostije ne može da bude, klasično i očekivano. Preporučujem samo ljubiteljima Soderberga.

Nenad Lančuški

HOROR STARE ŠKOLE

Film: Nasleđeno zlo (Hereditary)

Režija: Ari Aster

Scenario: Ari Aster

Uloge: Toni Kolet, Mili Šapiro, Gabrijel Bern, Aleks Volf

Trajanje: 127 min

Proizvodnja: SAD, 2018.

"Nasleđeno zlo" je prvi dugometražni film Ari Astera, i jedno od najprijatnijih iznenađenja u ovoj godini. Aster je autor koji jednako dobro poznaje i voli žanrovski film, naročito horor, kao i "ozbiljniji" film, poput radova Tarkovskog i Ajzenštajna. Njegov prvenac deluje potpuno stilski izgrađeno i autentično, što možda deluje neobično za nekoga ko u filmografiji ima nekolicinu kratkih filmova, ali to samo govori o tome da je Aster autor bogat idejama, ima jasnu viziju i tehničko znajne da je ostvari. Aster nam donosi jedan old school horor, u maniru noćnih mora Kjubrika, Linča ili Polanskog, koji prati raspad jedne porodice pod bremenom žalosti i krivice, dok čitava priča ne eskalira u mračan psihološki horor koji će otići na mesta na koja se nijedan mainstream holivudski horor ne bi usudio da ode. Kako sam Aster kaže u intervjuu za The Verge: "Imamo dve vrste [horora], prvi su horor filmovi koji su u suštini vožnja rolerkosterom, koja postoji samo da bi ljude nekoliko puta prodrmala, i onda ih pustila da idu kući i nastave sa svojim životom. Sa druge strane su drugi koji su više egzistencijalistički po prirodi i koji pokušavaju da igraju na veoma ozbiljne strahove i uključuju gledaoca na ozbiljnijem nivou. Ovo su oni koje želim da gledam i oni koje želim da pravim."

Eni Grejam (Toni Kolet) je umetnica koja stvara minijature. Ona živi sa svojim mužem Stivome (Gabrijel Bern), ćerkom Čarli (Mili Šapiro) i sinom Piterom (Aleks Volf). Zaplet počinje smrću Enine majke Elen, za koju saznajemo da je bila teškog karakter i da je vodila tajanstven život, što je dovelo do razilaženja sa njenom ćerkom. Razotkrivanje mračnog nasleđa dovodi do komplikovanja odnosa među članovima porodice Grejem, zbog čega na svetlo dana izlazi sve više i više mračnih stvari koje su ukućani gurnuli pod tepih. Dok ulažu svu energiju da vrate svoj svet u kolosek, postepeno shvataju da zbog njihovog nasleđa stvari više nikada neće biti iste.

Estetika filma je inspirisana raznovrsnim momentima koji su imali značaja za umetničko oblikovanje Astera. Kao najznačajniji momenat on navodi film koji ga je plašio u mladosti i koji je pogledao tako što ga je prokrijumčario iz video kluba: "Kuvar, lopov, njegova žena i njen ljubavnik" (The Cook, the Thief, His Wife & Her Lover, 1989.) autora Pitera Grinveja. Vizuelni stil ovog filma realizovan u maniru pozorišne kulise kojim dominiraju statični kadrovi je vidan uticaj na simetrične kompozicije Asterovog ostvarenja, koje vizuelno povezuju motiv minijaturne kuće sa scenom. Još jedan motiv bitan za estetiku filma, a referenciran u nekoliko navrata kroz priču je motiv grčke tragedije: neizbežni usud koji prati likove zbog greha njihovih predaka, zbog čega ih stiže nezaslužena kazna. Treći estetski momenat je upotreba muzike: inspirisan filmovima Brajana de Palme i načinom na koji on koristi muziku, Aster upotrebljava soundtrack Kolina Stetsona na veoma upečatljiv i sablasan način. Ovih nekoliko momenata su samo delić bogatog sadržaja filma kojim Aster majstorski upravlja, dok vešto plete priču bez nepotrebnog ekspliciranja narativa.

Ari Aster je možda novo ime u konstelaciji horor autora, ali je svakako jedan od autora koga treba pratiti. Osećaj nakon gledanja ovog filma će vas sigurno pohoditi dugo nakon odjavne špice, a kada je horor film u pitanju, to je svakako preporuka za gledanje.

Aljoša Tomić