SUPERMEN KOJI TO NIJE

Film: Brajtbern (Brightburn)

Režija: Dejvid Jaroveski

Scenario: Brajan Gan, Mark Gan

Uloge: Elizabet Benks, Dejvid Denman, Džekson A. Dan

Trajanje: 90 min

Proizvodnja: SAD, 2019.

Stripski superheroji su do pre desetak godina obitavali na marginama kulture, sa povremenim uspešnim uplivom u filmske vode, poput Bartonovog "Betmena" (Batman, 1989.) ili Donerovog "Supermena" (Superman, 1978.). Situacija se radikalno menja sa izlaskom "Gvozdenog čoveka" (Iron Man, 2008.) kada američki superheroji na velika vrata ulaze u mainstream kulturu, i zahvaljujući njemu, danas smo u prilici da recenziramo superherojski horor film "Brajtbern".

Ukratko, premisa ovog filma, očigledna još iz trejlera, se može svesti na "A šta bi bilo da je Supermen zao?". I ova ideja neće biti problem ljubiteljima filma kojima može biti nešto novo. Ali ljudi koji prate strip su za osamdeset godina koliko postoji superherojski žanr mogli da vide desetine "šta bi bilo, kad bi bilo" priča o ovom junaku, počev od toga da je Supermen pao u sovjetsku Rusiju umesto u Ameriku, pa do toga da je Supermen gej.

Za ljubitelje stripa u ovom filmu zaista neće naći ništa novo, štaviše, u samim stripskim serijalima, ova tema je obrađivana mnogo puta i to na upečatljivije i originalnije načine. U "Brajtbernu" motivacija glavnog junaka je svedena na: zao je i sada gledamo splatter horor.

U redu, ni to ne mora biti loše ako ste očekivali tako nešto. A mogli ste, jer je u produkciju upleten Džejms Gan, koji je autor odlične superherojske satire "Super" (Super, 2010.). Ova dva filma su čak i u direktnoj vezi, kako otkrivamo u after credits sceni, ali dok "Super" koristi superherojski milje da bi govorio o banalnosti nasilja u savremenom svetu, "Brajtbern" je samo banalan.

Ovde je problem što su superheroji pre svega moćne metafore, kojima na paraboličan način autori pripovedaju o aktuelnim problemima društva, stvarajući svojevrsnu verziju savremenog mita. Pisci scenarija "Brajtberna" su potpuno izbegli bilo kakvu supstancijalnost podteksta i pretvorili svoju verziju supermena u destruktivnog pubertetliju koji usled bure hormona sprovodi teror nad malim gradom u kome živi.

Priča filma prati mladi bračni par Brajer koji živi u malenom gradiću Brajtbern u Kanzasu. Oni imaju problem sa začetkom svog prvog deteta, ali situacija se menja kada se u njihovo dvorište sruši maleni svemirski brod u kome je beba. Kajl Brajer (Dejvid Denman) je skeptičan prema celoj situaciji, ali je njegova žena Tori (Elizabet Benks) uverena da je reč o božjem daru. Usvajaju ga i daju mu ime Brendon.

Deset godina kasnije pratimo Brendona, koji je izrastao u inteligentnog, kreativnog i introvertnog klinca. Kako stvari bivaju obično u malim sredinama, druga deca ga smatraju čudakom i zlostavljaju ga jer je drugačiji. Brendon postajući postepeno tempirana bomba, otkriva da ima natrpirodnu snagu i brzinu, kao i neranjivost. I naravno, tamo gde bi normalan ljudski klinac morao da razvije traumu zbog koje bi do kraja života maštao o tome kako bi se osvetio svojim zlostavljačima, Brendon odlučuje da navuče kapuljaču na glavu i pokori svet.

Takođe, ništa od ovoga nije spojler jer je sve otkriveno još u prvom u trejleru, i ako ste ga videli, sumnjam da će za vas biti iznenađenja u filmu.

Sami horor momenti nisu loši, Brendon je tretiran kao klasičan monstrum, koji se uvek samo nazire u sceni ili vreba iz senke, što doprinosi osećaju da gledamo pravi žanrovski horor i svakako je za pohvalu. Tom osećaju doprinose i brojne splatter scene koje su mnogo brutalnije i eksplicitnije nego što bih očekivao od ovakvog filma.

Kao što sam rekao, najveća zamerka je banalnost, koja će najviše smetati stripofilima. Autori se ni u jednom trenutku nisu trudili da budu originalni, sve je prepisano iz priče o Supermenu, počev od lokacije gradića, koji je kao i Smolvil smešten u Kanzas, preko aliterativnog imena glavnog junaka i načina dolaska na zemlju, pa do palete moći kojima raspolaže. I sve ovo bi bilo u redu kada bi služilo nekoj narativnoj svrsi, ovako samo deluje kao da autori nisu uložili previše truda.

Na kraju, preporučio bih gledanje ovog u nekoliko slučajeva. Ako nikada u životu niste pročitali nijedan superherojski strip, ovaj koncept zlog Supermena će vam delovati sveže i originalno. Ako ste tinejdžer pun angsta, Brendonova priča može delovati katarzično na vas, sa sve pesmom koja prati odjavnu špicu mlade emo zvezde Bili Eiliš. Ako ste torture porn entuzijasta, pronaći ćete ponešto za sebe u vrhunski odrađenim gore scenama. Ako se ne uklapate ni u jedan od navedenih profila, slobodno možete preskočiti ovaj film. 

Aljoša Tomić